Milan se seća tog 17. marta, a bio je tek dečak: 1999. sam se krio sa sestrama ispod stola, par godina kasnije prožeo me isti taj osećaj

Osećaj koji me prati kad god se setim 1999. godine, a koji se ponovio 2004. godine je protkan strahom i besmislom, ali je najsnažniji osećaj bespomoćnosti, ovako se za 24sedam Milan Gajić priseća tih nemirnih godina kada albanske horde nisu dale srpskom narodu da živi, da diše... seća se, a tada je bio tek dečak. 

Priča nam kako se te 1999. godine krio ispod stola sa dvema sestrama nakon pada bombe u blizini naše kuće. Kaže da se tako osećao i 2004. godine. 

Profimedia

- Ugledan ka nebesima, čoveku jedino preostaje da se moli jer ne može da razume događaje, mržnju i sve što je proizašlo iz želje da neko nestane odande gde je oduvek bio - rekao je ovaj mladić, koji je tada bio dvanaestogodišnjak, a sada je stasao u jednog pravog umetnika, pesnika.

Bežeći od terora, najveći deo njegove porodice se iselio posle 1999. godine sa Kosova i Metohije. S druge strane, dobar deo njih nije preživeo selidbe i od bola je zamenio ovaj svet "za lakši i bezbolniji". 

Kad tišina "progovori"

Te 2004. godine Milan je bio dvanaestogodišnjak, dete kojem nije bilo moguće objasniti nešto, kako i sam kaže, neobjašnjivo. 

- Tišina je u tim trenucima, kao i 1999. godine govorila više od svega. Strepnja se osećala u vazduhu i nije je bilo moguće izbeći. Više se, nismo bojali za sebe, ali smo znali kako je ljudima koji ponovo proživljavaju nešto što su nekoliko godina ranije. Bez krivice, samo zato što pripadaju narodu kome su pripadali i njihovi preci. Biti Srbin na Kosovu i Metohiji je uvek bilo teško. Mnogo je teško proživeti tuđu emociju, a u tim i svim drugim trenucima stradanja našeg naroda, čini mi se da sam se osećao isto kao i oni jer sam dušom bio sa njima - priseća se Gajić. 

Danas je, kako kaže, svim našim ljudima na Kosovu i Metohiji, neophodna podrška i ljubav. 

- Osećaju se odbačenima, a zaslužili su poštovanje, osećaju se izdanima, a nikoga nisu izdali. Kažem da im treba ljubav i poštovanje jer su dovoljno jaki i bez našeg ohrabrenja, naučili su da žive u strepnji i strahu. Oni su moderni heroji, nenaoružani, a prkosni i hrabri.  Zaslužuju pažnju i divljenje. Siguran sam da ni jedno stradanje neće dovesti do potpunog istrebljenja srpskog naroda na KiM jer je to i istorija pokazala. To je naše ishodište i odredište, naš koren i naše nebo. Naše određenje i naš kormilar - zaključio je on.

Profimedia

Ubijalili, palili, proterivali

Podsetimo, tog marta 2004. godine na Kosovu i Metohiji ubijeno je najmanje 19 osoba, uništeno 935 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, i proterano oko 4.000 Srba. 

Prema tvrdnjama Albanaca, povod je bila nesreća u kojoj su stradala tri albanska dečaka, koja je predstavljena kao nasilje srpskog stanovništva nad albanskim stanovništvom.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi