Pokušaj stvaranja balkanske alijanse: Kralj Aleksandar napravio pakt četiri države, ali to nije dugo trajalo
Države potpisnice su se ovim sporazumom obavezale da će uzajamno garantovati bezbednost svojih granica
Na današnji dan, 1934. godine u Atini je potpisan pakt između Kraljevine Jugoslavije, Grčke, Turske i Rumunije. Tekst ovog pakta je napisan u Beogradu jer je Jugoslavija bila glavni pokretač stvaranja saveza, a o svemu je obaveštena Liga naroda, dok su se sporazumu protivili SSSR, Bugarska, Albanija, Mađarska i Italija.
Države potpisnice su se ovim sporazumom obavezale da će uzajamno garantovati bezbednost svojih granica, kao i da je ovaj sporazum otvoren za svaku balkansku državu koja želi pristupiti savezu, pri čemu se mislilo na Bugarsku i Albaniju.
Wikipedia
U suštini, savez je trebalo da zadrži trenutno stanje stvari na Balkanu i da spreči eventualni bugarski ili, za Jugoslaviju mnogo važnije, italijanski ekspanzionizam.
Sama ideja balkanske Antante je bila jedna želja kralja Aleksandra, ali je imala podršku i od velikih sila, u prvom redu Francuske. Pre samog potpisivanja pakta, potpisani su pojedinačni ugovori između država, pa je tako 14. septembra 1933. potpisan sporazum Grčke i Turske, 18. oktobra 1933. između Rumunije i Turske i 27. novembra 1933. između Jugoslavije i Turske. Takođe su u godinama pre sklapanja pakta održane i četiri konferencije u Atini, Istanbulu, Bukureštu i Solunu.
Pročitajte još:
Prema tekstu pakta, koji je odmah obelodanjen, Kraljevina Jugoslavija, Grčka, Rumunija i Turska garantovale su uzajamnu bezbednost svojih granica. Agresorom bi se smatrala i zemlja koja na svojoj teritoriji pruža pomoć “naoružanim bandama” koje upadaju na teritoriju druge zemlje. Interesantno je i to da je Turska obavestila SSSR da pakt nije uperen protiv Sovjeta, što je bilo nešto čega su se Sovjeti plašili.
Bilo je prdviđeno da savez postoji najkraće do februara 1941. godine, mada je planirano da traje dosta duže.
Udarac italijanskom ekspanzionizmu
Balkanski pakt predstavljao je najozbiljniji udarac politici Kraljevine Italije. Umesto da se raspada, kako je Benito Musolini priželjkivao, Jugoslavija je jačala, šireći svoj uticaj i na druge zemlje.
Vikipedija
- Volja kralja Aleksandra danas sve određuje - pisao je italijanski poslanik Gali.
Kada je izvršena reorganizacija Male Antante, Gali je izvestio svoju vladu:
- Pakt Male Antante koncipiran je, a zatim stvoren pod uslovima koje je želela Kraljevina Jugoslavija, odnosno kralj Aleksandar.
Veliki planovi i brzi raspad
Balkanski pakt je organizovan po modelu Male Antante, s tendencijom da preraste u političku i ekonomsku zajednicu, otvorenu i za druge zemlje. Kao rukovodeći organ obrazovan je Savet ministara spoljnih poslova, zatim Stalni sekretarijat, kao pomoćno telo, i Ekonomski savet, kao konsultativni organ.
Bilo je i planova o zajedničkim poštanskim markama, takođe je poboljšana i međusobna trgovina i turizam, a bilo je govora i o razmeni studenata i profesora. U Pireju je 1936. godine osnovan i balkanski morski komitet.
Wikipedia
Međutim, od tada je počelo opadanje saradnje između država. Svet se sve više približavao novom sukobu, a u maju 1936. prilikom konferencije u Beogradu grčki premijer Metaksas je pokušao da dobije neke ustupke i da olakša grčke obaveze prema ostalim potpisnicama dok se ne završi projekat naoružavanja Grčke.
Sama Turska se sve više počela oslanjati na Veliku Britaniju, a ne na Balkanski savez, a Jugoslavija je 1937. potpisala sporazum o nenapadanju sa Italijom. Tako da je Balkanski savez ostao jedan neuspeli pokušaj stvaranja balkanske alijanse.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari