Od ljubavi do mržnje i nazad: Srpsko-bugarski odnosi su se kroz decenije menjali, konačno imamo priliku da sarađujemo na obostranu korist

Na današnji dan, 1867. godine, Vlada Srbije je u Bukureštu sa bugarskim revolucionarnim komitetom sklopila sporazum o stvaranju zajedničke države na čijem čelu je trebalo da bude srpski knez Mihailo Obrenović. Od tada do danas srpsko-bugarski odnosi su se menjali u skladu sa okolnostima, ali je ostala činjenica da se radi o dva komšijska naroda izuzetno bliskih kultura.

Istoričar Ognjen Karanović za 24sedam kaže da su odnosi između Srba i Bugara bili veoma dobri  sredinom 19. veka.

Printscreen/Youtube, Центар за друштвену стабилност

- Bugarski oslobodilački i revolucionarni pokret se razvijao pod snažnim uticajem Srbije. Tadašnja mlada politička nacionalna elita bugarskog naroda, koja je najviše doprinela da se tada izgradio bugarski nacionalni identitet, svoju zaštitu je pronalazila u Beogradu. Izdanci tih nacionalnih elita su potrebna znanja i veštine stekli na školskim i visokoškolskim ustanovama u Srbiji. Knez Mihailo, Ujedinjena omladina srpska i druge nacionalne organizacije, bili su izuzetno posvećeni ideji objedinjavanja Balkanskog poluostrva – rekao je Karanović i dodao da postoji bitna razlika između Srba i ostalih naroda na ovim prostorima:

- Za krupne korake kao što je stvaranje nacionalne države i oslobođenje od Turaka bio je potreban podsticaj i zaštita određenih velikih sila. Mali narodi su to retko uspevali da urade samostalno. Tu je Srbija izuzetak jer je sopstvenim nacionalnim snagama u dva ustanka uspela da izdejstvuje nacionalnu državu. Drugim balkanskim narodima to nije polazilo za rukom. Tako je bilo i sa Bugarima. Posle stvaranja bugarske države, što je rezultat Velike istočne krize, Berlinskog kongresa i Sanstefanskog mira, ova zemlja je bila pod snažnim uticajem Rusije koja je direktno, svojim oružjem stvorila bugarsku državu. Čak su jedno vreme ruski oficiri i plemići bili deo političkih struktura Bugarske...

Ipak, Berlinskim kongresom nije bilo predviđeno da Bugari dobiju jedinstvenu, potpuno suverenu državu.

Wikipedia

- Bugarska je bila autonomna kneževina pod suverenitetom Turske, a uz nju je funkcionisala teritorijalno-politička zajednica sa autonomnim statusom koja se zvala Istočna Rumelija. Ona je bila pod neposrednom kontrolom Turske. Bugarski narod je imao koristi od toga, a velike sile su pokušale da nađu svoj oslonac u Sofiji. U početku je to bila Rusija, a posle Austrija, odnosno nemački faktor. Nakon smene prvog a Aleksandra Batenberga i dolaska nemačke dinastije Saks-Koburg na vlast, Bugarska spoljna i nacionalna politika postaju klijenti velikonemačkih imperijalističkih planova – kaže istoričar.

Srpsko-bugarski rat

Prema njegovim rečima, sukobi velikih sila su se itekako odrazili na srpsko-bugarske odnose. 

- U tom periodu Bugarska je još uvek pod snažnm uticajem Rusije, a Srbija Austrije. Kralj Milan Obrenović je bio razočaran politikom Rusije u toku Istočne krize zbog Sanstefanskog mira i srpsko-ruski odnosi su zašli u jednu ozbiljno hladnu fazu. Srpski kralj se plašio da će protežiranjem Bugarske od strane Rusije biti ugroženi srpski nacionalni interesi u južnoj Srbiji i šire. Zato je on pokušao da nađe zaštitu Austije i uspeo je u tome – rekao je Karanović.

Wikipedia

A onda se desilo da su Bugari izvršili ujedinjenje kneževine Bugarske i Istočne Rumelije i time prekršili odredbe Berlinskog kongresa 1885. godine.

- Kralj Milan je smatrao da će tim ujedinjenjem Bugarska, koja je već postala respektabilna vojna sila, postati hegemon na Balkanu i da će ona određivati političke procese. Zato je on planirao da  jednim brzim udarom na Bugarsku suzbije njene već postojeće težnje prema teritorijama Kosova i Metohije, današnje i tadašnje južne Srbije. Razlog više je bilo to što je bio svestan da stanovništvo u tadašnjoj južnoj Srbiji nije imalo razvijenu nacionalnu svest. Istorijski oni jesu pripadali Srbiji, jer je tu nastala i razvijala se srpska srednjovekovna država. Ipak, u vreme rađanja građanskog društva to stanovništvo je bilo prilično nedefinisano u nacionalnom pogledu. Zbog bliskosti dijalekta u današnjoj Severnoj Makedoniji sa bugarskim jezikom i uticaja bugarske crkve u južnoj Srbiji postojala je opasnost da se ta kompletna teritorija nađe negde u političkim i nacionalnim okvirima Bugarske. Na taj način bi Srbiji bio zatvoren put ka jugu, a već joj je bio zatvoren put ka zapadu i severu jer je tamo bila Austrougarska. Zato je kralj Milan smatrao da bi to trebalo nekako amortizovati – rekao je istoričar.

Wikipedia

On je dodao i da nisu tačna mišljenja da je Austrougarska naterala Srbiju u rat sa Bugarskom.

- Zahvaljujući istorijskim izvorima mi danas znamo da je Beč nastojao da spreči taj sukob i da je čak kritikovao kralja Milana da nije na njemu da se brine o Berlinskom kongresu i međunarodnom pravu. Ali s obzirom da je bio njen saveznik, oni su odlučili da će da ga zaštite u slučaju da se nađe u nezgodnoj poziciji. Neki nezvanični krugovi u Rusiji su, po svemu sudeći, imali uticaja kod kralja Milana i na srpskom dvoru i oni su ih uveravali da Rusija neće pomagati Bugarskoj i da će vremenom pružiti političku zaštitu srpskim nacionalnim interesima. Zbog svih tih stvari je došlo do rata koji se neslavno završio po Srbiju. To je stvorilo veliki jaz između Srbije i Bugarske – objašnjava Karanović.

Germanski faktor uticao na širenje srbofobije

Ipak, napad Srbje na Bugarsku 1885. godine nije bio presudan za antisrpski sentiment koji je jedno vreme bio prisutan u bugarskim političkim krugovima.

Wikipedia

- U bugarskoj istoriografiji se i danas taj rat naziva bratoubilačkim, kao i Drugi balkanski rat. Međutim, ne radi se toliko o tim sukobima nego je mnogo bitniji uticaj Austrougarske i Nemačke u Bugarskoj koji je izazvao svojevrsnu srbofobiju koja je rezultirala pravim genocidom nad Srbima u Prvom i Drugom svetskom ratu. To ne možemo opravdati nikakvim nesmotrenim potezom kralja Milana, jer za neprestano negovanje antisrpske politike ne može biti odgovorna greška nekog srpskog političara ili vladara. Osim toga, kralj Milan nije u rat krenuo bezrazložno. Sa bugarske strane su takođe postojale provokacije, kao i volja da do rata dođe. Sve je to stvorilo politički jaz koji je u narednim decenijama bio produbljivan. Primer za to jeste da su u Bugarskoj postojala udruženja, pod kontrolom zvaničnih vlasti, koja su promovisala srbofobiju. Dakle, razvijao se jedan antisrpski narativ koji je funkcionisao do kraja Drugog svetskog rata. Tada bugarska ponovo dospeva u geopolitičku elitu SSSR, koji je naslednik Rusije. Odnosi prema Jugoslaviji su takođe bili kompleksni iz ideoloških i političkih razloga – kazao je istoričar.

Popravljanje odnosa na obostranu korist

Karanović je dodao da je velikobugarski sentiment ostao prisutan u delu njihove javnosti celih vek i po, ali da taj program danas nema snažnu podršku u Bugarskoj, te da politčke partije koje zagovaraju veliku Bugarsku na štetu Srbije, nisu ni parlamentarne stranke. Posle nekoliko decenija napetosti dve zemlje su uspele da poprave odnose što je posebno značajno s obzirom da se radi o dva izuzetno bliska naroda koji od međusobne saradnje mogu da imaju višestruke koristi.

Profimedia

- Srbija i Bugarska su, naročito u vreme Bojka Borisova i vlade pod vođstvom partije Gerb, znatno poboljšale međusobne odnose. To je posledica i vrlo mudre, državničke politike Aleksandra Vučića. On je uspostavio i bliske, lične odnose i kontakte sa Borisovim – kaže Karanović, ali i dodaje da je Bugarska i danas u geopolitičkoj sferi Nemačke:

- Oni možda i nisu uvek zadovoljni da predstavljaju klijenta Nemačkoj. Ponekad se pokaže da im ni to nije dovoljno. Na primer, Hrvatska je ušla u Šengen prostor i postala deo Evrozone, dok Bugarska ništa od toga nije dobila. Bez obzira što postoji određeno nezadovoljstvo zbog njihovog statusa u EU i NATO, Bugarska ostaje pod snažnim političkim uticajem Berlina.

Srpska "meka moć"

Istoričar ističe da su za međusobno približavanje dve zemlje, zahvaljujući mudroj politici, odgovorni i Beograd i Sofija.

- Srbija danas igra veoma pozitivnu ulogu u srpsko-bugarskim odnosima, naročito na planu tzv. meke moći, odnosno kulturoloških uticaja. Kada se govori o bugarskoj kulturnoj sceni, umetnosti od kinematografije do pozorišta, pa i estrade, Bugarska je prilično oslonjena na Srbiju. Smatram da je to dobra osnova za dalje razvijanje odnosa između dve zemlje – kaže Karanović i dodaje:

- Politički tu više nema nikakvih problema. Naravno, neka iskustva iz Prvog i Drugog svetskog rata koja su pogotovo bolna za Srbiju, putem mehanizama kulture sećanja moramo očuvati, ali i izvući pouke iz njih i učiti kako ne bi trebalo graditi odnose. Mislim da je i Bugarska u tom smislu napravila veliki iskorak i zato naše zemlje imaju stabilne političke odnose i brojne zajedničke ekonomske i projekte iz drugh sfera. 

Profimedia

Karanović je dodao i da međusobna saradnja može samo da koristi obema državama.

- Stav građana obe zemlje je da između nas više nema sporova i zato jedni drugima možemo biti snažan oslonac u brojnim pitanjima, kao što su na primer evrointegracije. Mi moramo da shvatimo da put Srbije u evrointegracijama ne bi trebalo da vodi preko Zagreba jer nas on neće odvesti nigde. Taj put bi trebalo da ide preko Budimpešte, a zašto ne i Sofije ako se Bugarska pokaže kao snažan oslonac i partner. Pored toga, dve zemlje treba da sarađuju i po drugim pitanjima kao i da zajednički nastupaju pred međunarodnom zajednicom u današnjem političkom trenutku koji je nezavidan za sve – smatra istoričar.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi