Komandant Kfora tvrdi: Bezbednosna situacija stabilna od 2004. godine
Kfor održava agilni stav da se nosi sa svim mogućim izazovima, u okviru parametara svog mandata UN, kaže Franko Federiči
Komandant Kfora general-major Franko Federiči, na 17. godišnjicu martovskog pogroma, tvrdi da se bezbednosna situacija na KiM od te 2004. godine “dosta razvila” i da je stabilna i poručuje da NATO i dalje podržava dijalog Beograda i Prištine kao “jedino trajno političko rešenje za Kosovo i region”.
-Misija Kfora koju vodi NATO nastavlja da svakodnevno izvršava svoj mandat da obezbedi sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice na Kosovu, u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, usvojenom 1999. godine – rekao je Federiči za Kosovo onlajn, na pitanje kako gleda na trenutnu bezbednosnu situaciju i može li Kfor da garantuje da do nereda poput onih 17. marta 2004. neće više doći.
On je istakao da “Kfor nadgleda situaciju, povezuje se sa svim institucijama i zajednicama na Kosovu, ima redovne kontakte sa Srbijom, kao i sa drugim međunarodnim organizacijama na Kosovu, posebno sa Evropskom unijom”.
-Kfor održava agilni stav da se nosi sa svim mogućim izazovima, u okviru parametara svog mandata UN. U svojim redovnim angažmanima sa svim kolegama uvek ističem da Kfor ostaje usredsređen na sprovođenje svog mandata UN. Takođe ukazujem na važnost sprečavanja preduzimanja radnji ili upotrebe reči koje mogu izazvati nesporazume i eskalaciju nasilja. Štaviše, NATO nastavlja da podržava dijalog između Beograda i Prištine, uključujući i kroz dijalog koji podržava EU, kao jedino trajno političko rešenje za Kosovo i region – rekao je Federiči.
Pročitajte još
Na Kosovu i Metohiji danas se obeležava 17. godišnjica martovskog pogroma, tokom kojeg su albanski ekstremisti i pripadnici tzv. OVK sa Kosova i Metohije proterali više od 4.000 srpskog stanovništva, a njihova imovina, veliki broj verskih objekata je spaljen ili porušen, dok su mnogi ubijeni i nestali.
U napadima na srpske kuće, crkve, manastire, učestvovalo je oko 60.000 Albanaca. Uništeno je skoro hiljadu kuća, 35 crkava i manastira je spaljeno, porušeno. Tokom pogroma, gorele su pravoslavne svetinje: Bogorodica Ljeviška, koja je pod zaštitom Uneska, Prizrenska bogoslovija i Hram Svetog Ðorđa, Crkva Hrista Spasa i konak Manastira Svetih arhangela kod Prizrena, a minirani suz Manastir Svetih Kozme i Damjana u Zočištu i manastir Devič.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari