Više hiljada Srba je proterano, crkve su spaljene i uništene: Danas se navršava 17 godina od martovskog pogroma

Izgubili su sve što su decenijama sticali. U trenutku. Trenutku koji je bio detaljno isplaniran.

Ulicama je išla horda, bacala je Molotovljeve koktele na kuće. Na kuće u kojima su bili stari, nepokretni, bolesni, ali i deca. Jedini razlog zbog čega su napadnuti bilo je to što su – Srbi. Srbi koji su odlučili da ostanu na Kosovu i Metohiji.

Taj 17. mart 2004. godine pamtiće kao jedan od najgorih dana, a nije da nisu navikli na stradanja.

U čemu su se zatekli u kući, u tome su istrčali. Iza njih je, u plamenu, nepovratno nestajalo sve što su decenijama sticali. Napustili su mesto gde su se venčavali, gde su um se deca rađala… Njih 4.012, koliko ih je proterano u ta tri dana, od 17. do 19. marta.

U napadima na srpske kuće, crkve, manastire, učestvovalo je oko 60.000 Albanaca. Uništeno je skoro hiljadu kuća, 35 crkava i manastira je spaljeno, porušeno. Tokom pogroma, gorele su pravoslavne svetinje: Bogorodica Ljeviška, koja je pod zaštitom Uneska, Prizrenska bogoslovija i Hram Svetog Ðorđa, Crkva Hrista Spasa i konak Manastira Svetih arhangela kod Prizrena, a minirani suz Manastir Svetih Kozme i Damjana u Zočištu i manastir Devič.

Tokom napada je ubijena najmanje 21 osoba, a povređeno je oko 950 ljudi. Od Srba je etnički očišćeno šest gradova i devet sela.

Za ove zločine odgovaralo je tek 400 Albanaca, koji su kažnjeni blagim kaznama.

Povod za pogrom bilo je tumačenje nesreće u kojoj su nastradala dva albanska dečaka. Prema albanskoj verziji događaja, oni su 16. marta 2004. godine, bežeći od dece iz susednog, srpskog sela Zupče, upali u reku Ibar i udavili se.

To je izazvalo bes među kosovskim Albancima.

Tadašnji portparol Unmika Derek Čepel demantovao je da su dva albanska dečaka nastradala bežeći od Srba i ocenio da je nasilje na Kosovu bilo unapred planirano.

Već oko podneva 17. marta, kako se navodi u 44 strane dugom izveštaju Unmika, demonstranti su se okupili u južnom delu Kosovske Mitrovice i blokirali prilaze gradu.

Unmik nije uspeo da spreči ove napade, ili nije hteo. I njihova vozila i pripadnici snaga su bili napadnuti, gađani Molotovljevim koktelima.

U Mitrovici su se odvijali najveći napadi, jer u severnom delu grada živi pretežno srpsko stanovništvo. Usledili su napadi i u drugim mestima: Svinjare, Čaglavica, Gračanica, Laplje Selo, Obilić, Kosovo Polje, Lipljan, Prizren, Peć, Gnjilane, Vitina, Vučitrn, Uroševac, Đakovica, Štimlje… Ova mesta su etnički očišćena od Srba.

Da se ovi zločini ne bi nikada zaboravili, niti ponovili, svake godine obeležava se sećanje na pogrom u kojem su Srbi proterani sa ognjišta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće obeležavanju Dana sećanja na pogrom na Kosovu i Metohiji u Narodnom pozorištu u 13 časova.

Centralnu manifestaciju u Gračanici, kojoj će prisustvovati i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, i ove godine organizuju Kancelarija za KiM, Eparhija raško-prizrenska, Dom kulture u Gračanici i porodice srpskih žrtava.

Obeležavanje će početi parastosom u manastiru Gračanica, a zatim će u Kulturnom centru Gračanica biti položene bele ruže ispred umetničke instalacije “Mis sing”, posvećene nestalim licima.

Potom će biti otvorena izložba Likovne kolonije “Jesen u Prizrenu”, a zatim će biti održana akademija povodom martovskog pogroma.

Godišnjica pogroma biće obeležena i u Kosovskoj Mitrovici, gde će biti položeni venci na spomenik “Beli anđeo”, a zatim će biti održana akademija u Mitrovačkom dvoru.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi