Jedna mala promena u navikama: Rizik od depresije pada za 30 odsto

Sve veći broj savremenih istraživanja ukazuje na to da svakodnevne životne navike imaju znatno jači uticaj na mentalno zdravlje nego što se ranije pretpostavljalo. Posebno se izdvaja vreme provedeno ispred televizora, koje se u novijim studijama povezuje sa povećanim rizikom od razvoja depresivnih simptoma, naročito u srednjim i starijim godinama života.

U savremenom načinu života, gde su sedenje, pasivne aktivnosti i digitalna zabava sve prisutniji, naučnici sve češće ispituju kako zamena takvih navika može uticati na psihičko stanje. Rezultati ukazuju na to da čak i male promene u dnevnoj rutini, poput kraće fizičke aktivnosti ili više sna, mogu imati merljiv i dugoročan efekat na smanjenje rizika od depresije.

Pexels

Značaj fizičke aktivnosti i sna

Nekoliko jednostavnih aktivnosti ili čak spavanje umesto gledanja televizije mogli bi značajno da smanje rizik od depresije u srednjim godinama, pokazalo je novo istraživanje.

Zamena samo jednog sata gledanja televizije drugim aktivnostima, poput sporta, razonode, šetnje ili sna, može da smanji rizik od razvoja depresije. Ako pola sata gledanja televizije zamenite bavljenjem sportom, smanjićete rizik od depresije za 18 odsto. Kod starijih osoba, ova jednostavna promena smanjuje rizik za gotovo 30 odsto.

Slično smanjenje rizika od depresije uočeno je kada je sat vremena gledanja televizije zamenjen snom. Rezultati istraživanja objavljeni su u stručnom časopisu "European Psychiatry".

Ovi nalazi dodatno ukazuju na to da čak i minimalne promene u svakodnevnim navikama mogu imati značajan uticaj na mentalno zdravlje. Stručnjaci ističu da se ne radi o radikalnim promenama, već o malim koracima koji se mogu lako uklopiti u svakodnevni ritam života i koji dugoročno donose korist.

Freepik

Stav autora studije 

Stručnjaci godinama upozoravaju da sedelački način života može povećati rizik od niza ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući gojaznost, dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti, pa čak i preranu smrt. Sve veći broj podataka potvrđuje da dugotrajno sedenje ima šire posledice, ne samo po fizičko, već i po mentalno zdravlje.

- Ovi rezultati podržavaju promovisanje raznovrsnih fizičkih aktivnosti u ovoj starosnoj grupi. Smanjenje vremena provedenog pred televizijom može biti posebno efikasna strategija javnog zdravlja za osobe srednje i starije životne dobi. Iako nisu pronađeni značajni efekti kod mladih odraslih osoba, podsticanje aktivnog načina života ostaje važno, jer rana fizička aktivnost predviđa buduće ponašanje - naveli su autori.

Tim sa Univerziteta u Groningenu naglašava da problem nije samo u količini vremena provedenog u mirovanju, već i u prirodi aktivnosti koje se tokom tog vremena obavljaju.

Freepik

Uticaj pasivnih aktivnosti na mozak i ponašanje

Mentalno pasivne aktivnosti, poput gledanja televizije, mogu povećati rizik od depresije zbog poremećaja regulacije dopamina, veće konzumacije nezdrave hrane, kao i smanjene socijalne interakcije. Takav obrazac ponašanja može vremenom dovesti do osećaja izolacije i smanjene motivacije za aktivan život.

Nedavno istraživanje pokazalo je da je svaki dodatni sat gledanja televizije povezan sa pet odsto povećanim rizikom od depresije, što dodatno naglašava značaj kontrole ovih navika. Naučnici ističu da se efekti akumuliraju postepeno, ali postaju izraženiji tokom dužeg vremenskog perioda.

U vremenu kada su sedenje i dugotrajna izloženost ekranima postali deo svakodnevice, ovakvi podaci predstavljaju važan podsetnik da je briga o mentalnom zdravlju često u jednostavnim, ali doslednim izborima koje pravimo svakog dana.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi