Nije u pitanju običan PMS: Stručnjaci upozoravaju na poremećaj koji može značajno da ugrozi kvalitet života

Premenstrualni disforični poremećaj (PMDD) često se pogrešno posmatra kao pojačani oblik PMS-a, iako se zapravo radi o znatno složenijem i ozbiljnijem stanju. Stručnjaci objašnjavaju da, iako su hormonske vrednosti kod žena u granicama normale, reakcija mozga na njihove promene može biti izuzetno intenzivna i dovesti do ozbiljnih emocionalnih i fizičkih simptoma.

Upravo ta preosetljivost nervnog sistema na prirodne hormonalne oscilacije tokom menstrualnog ciklusa čini PMDD specifičnim poremećajem koji utiče na svakodnevno funkcionisanje. Za razliku od uobičajenog PMS-a, koji je prolazan i blaži, PMDD može značajno narušiti kvalitet života u periodu pre menstruacije, uz izražene promene raspoloženja i ponašanja.

Kako nastaje PMDD?

PMDD se definiše kao pojačana reakcija mozga na pad hormona nakon ovulacije, iako su oni i dalje u fiziološkim granicama. Ova reakcija utiče na neurotransmitere, pre svega serotonin, koji ima ključnu ulogu u regulaciji raspoloženja.

Kada dođe do poremećaja u toj ravnoteži, javljaju se simptomi koji mogu ličiti na depresivne i anksiozne epizode. Oni se najčešće pojavljuju u drugoj polovini ciklusa i nestaju sa početkom menstruacije.

Upravo taj ciklični obrazac razlikuje PMDD od drugih psihičkih stanja i čini ga specifičnim za dijagnostiku.

Profimedia

Simptomi koji ukazuju na ozbiljniji problem

Da bi se postavila dijagnoza PMDD, potrebno je da se tokom ciklusa javi više karakterističnih simptoma, koji značajno utiču na svakodnevno funkcionisanje. Među njima su izražena razdražljivost, nagle promene raspoloženja i osećaj unutrašnje napetosti.

Često se javljaju i simptomi poput anksioznosti, osećaja beznađa i gubitka interesovanja za aktivnosti koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo. Kod nekih žena prisutna je i takozvana "mentalna magla", koja otežava koncentraciju i donošenje odluka.

Fizički simptomi takođe nisu retki i mogu uključivati nadutost, bolove, promene apetita i glavobolje, što dodatno otežava svakodnevno funkcionisanje.

Razlika između PMS-a i PMDD-a

Iako se PMS i PMDD često mešaju, ključna razlika leži u intenzitetu simptoma i njihovom uticaju na život. Kod PMS-a simptomi su obično blagi i ne ometaju značajno svakodnevne obaveze.

Kod PMDD-a, međutim, simptomi mogu biti toliko jaki da osoba ima poteškoće da obavlja osnovne aktivnosti, uključujući posao, druženje i brigu o sebi. Ovaj poremećaj može dovesti i do ozbiljnog emocionalnog iscrpljivanja.

Stručnjaci upozoravaju da se u težim slučajevima mogu javiti i vrlo ozbiljne psihološke posledice, zbog čega je pravovremeno prepoznavanje izuzetno važno.

Profimedia

Kako ga prepoznati i potražiti pomoć?

Jedan od problema u dijagnostici PMDD-a jeste to što se simptomi često umanjuju ili pogrešno pripisuju normalnim hormonskim promenama. Zbog toga mnoge žene dugo ne dobiju adekvatnu pomoć.

Preporučuje se vođenje dnevnika simptoma tokom najmanje dva ciklusa kako bi se uočio obrazac njihovog javljanja. To može pomoći stručnjacima u postavljanju tačne dijagnoze.

Važno je obratiti se ginekologu ili psihijatru koji ima iskustva sa ovim poremećajem, jer pravilna procena značajno utiče na izbor terapije.

Mogućnosti lečenja i olakšavanja simptoma

Iako ne postoji univerzalni lek, PMDD se može uspešno kontrolisati različitim terapijskim pristupima. Jedna od opcija su antidepresivi iz grupe SSRI, koji se često koriste samo u drugoj polovini ciklusa.

Hormonska kontracepcija može pomoći u stabilizaciji hormonskih oscilacija kod nekih pacijentkinja, dok promene životnog stila dodatno doprinose ublažavanju simptoma.

Takođe se preporučuju smanjenje unosa kofeina i alkohola, kao i suplementacija magnezijumom i kalcijumom. Psihoterapija i pravilna ishrana sa manje šećera i više složenih ugljenih hidrata mogu dodatno doprineti stabilizaciji raspoloženja i opštem poboljšanju kvaliteta života.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi