Nije stvar u brzom razmišljanju: Psiholozi tvrde da ova navika otkriva natprosečnu inteligenciju

Nije uvek lako proceniti koliko je neko inteligentan samo na osnovu načina na koji govori ili nastupa. Ljudi često povezuju visoku inteligenciju sa samopouzdanjem, brzim odgovorima i čvrstim stavovima, ali naučna istraživanja poslednjih decenija ukazuju na nešto sasvim drugačije. Ispostavlja se da jedna mentalna navika mnogo pouzdanije otkriva razvijene kognitivne sposobnosti od bilo kakvog spoljašnjeg utiska.

Psiholozi koji proučavaju ljudsko razmišljanje već godinama dolaze do sličnog zaključka. Najuspešniji mislioci nisu nužno oni koji su uvek sigurni u svoje stavove, već oni koji su spremni da ih preispituju. Upravo sposobnost da se prihvate nove informacije, razmotre drugačija mišljenja i po potrebi promeni sopstveni zaključak pokazala se kao jedna od osobina koja najčešće prati visoku inteligenciju i kvalitetno rasuđivanje.

Otvorenost prema novim informacijama 

Brojna istraživanja pokazala su da ljudi koji redovno preispituju sopstvena uverenja postižu bolje rezultate na testovima rasuđivanja i rešavanja problema. Ovakav način razmišljanja podrazumeva spremnost da se saslušaju argumenti koji nisu u skladu sa postojećim stavovima i da se odluke donose na osnovu dokaza, a ne isključivo na osnovu ličnih uverenja.

Za mnoge je to izazovno jer ljudski mozak prirodno teži potvrđivanju onoga u šta već veruje. Upravo zbog toga otvorenost prema suprotnim mišljenjima zahteva određeni intelektualni napor i sposobnost da se prihvati mogućnost greške. Ipak, stručnjaci smatraju da je upravo ta osobina jedna od ključnih razlika između prosečnog i natprosečnog načina razmišljanja.

Istraživanja su pokazala da takvi ljudi ne samo da donose preciznije zaključke, već su uspešniji i u proceni sopstvenih znanja i ograničenja. Umesto da brane svaki svoj stav po svaku cenu, oni su spremni da ga koriguju kada se pojave novi i ubedljivi dokazi.

Freepik

Zašto sumnja ponekad može biti prednost

Mnogi ljudi sebe smatraju neodlučnima jer često preispituju svoje mišljenje i teško donose konačne zaključke. Međutim, psiholozi upozoravaju da takva osobina ne mora nužno biti znak nesigurnosti ili slabosti. Naprotiv, često je povezana sa dubljim promišljanjem i većom sposobnošću sagledavanja različitih perspektiva.

Osobe koje ne žure sa zaključcima uglavnom imaju veću toleranciju prema neizvesnosti. One su spremne da sačekaju dodatne informacije pre nego što zauzmu konačan stav, što im omogućava da izbegnu mnoge uobičajene greške u razmišljanju i procenjivanju situacija.

Zbog toga stručnjaci ističu da promena mišljenja ne treba da se posmatra kao slabost. Naprotiv, spremnost da se koriguje sopstveni stav kada činjenice to zahtevaju često je pokazatelj intelektualne zrelosti i fleksibilnosti.

Radoznalost pokreće razvoj uma

Jedan od važnih faktora povezanih sa inteligencijom jeste intelektualna radoznalost. Ljudi koji uživaju u učenju, istraživanju novih tema i rešavanju složenih problema imaju veću verovatnoću da razvijaju svoje kognitivne sposobnosti tokom života.

Naučnici ovu osobinu često povezuju sa takozvanom "potrebom za kognicijom", odnosno unutrašnjom motivacijom da se razmišlja, analizira i traže nova saznanja. Takve osobe izazovne teme ne doživljavaju kao opterećenje, već kao priliku za intelektualni razvoj.

Istraživanja sprovedena među adolescentima pokazala su da postoji uzajamna veza između inteligencije i želje za učenjem. Što je veća radoznalost i spremnost na mentalni angažman, to se više razvijaju sposobnosti rasuđivanja, a taj proces vremenom postaje sve izraženiji.

Profimedia

Otvoren način razmišljanja u svakodnevnom životu

U praksi, ljudi sa razvijenim otvorenim načinom razmišljanja često postavljaju sebi pitanja koja drugi retko razmatraju. Umesto da odmah brane svoje mišljenje, oni pokušavaju da sagledaju šta bi moglo da ih navede da promene stav i da li možda postoji nešto što su prevideli.

Takve osobe često razgovaraju sa ljudima različitih pogleda, iskustava i profesija. Njihov cilj nije da pobede u raspravi, već da bolje razumeju temu i prošire sopstvenu perspektivu. Upravo zbog toga neretko deluju manje inteligentno od ljudi koji su uvek sigurni u svoje stavove.

Iako spolja mogu ostavljati utisak neodlučnosti, istraživanja pokazuju da su upravo ovakvi obrasci ponašanja povezani sa intelektualnom poniznošću, osobinom koja omogućava kvalitetnije donošenje odluka i bolje prilagođavanje novim informacijama.

Navika koja može da se razvija

Dobra vest je da otvoren način razmišljanja nije urođena osobina rezervisana za mali broj ljudi. Stručnjaci smatraju da se ona može razvijati kroz svakodnevnu praksu i svesno izlaganje različitim idejama i perspektivama.

Okruženja koja podstiču postavljanje pitanja, kritičko razmišljanje i konstruktivnu raspravu imaju važnu ulogu u formiranju ove navike. Kada se ljudi ohrabruju da istražuju i preispituju informacije umesto da ih pasivno prihvataju, veća je verovatnoća da će razviti fleksibilniji način razmišljanja.

Zato psiholozi savetuju da se češće postavlja pitanje "Šta mi možda promiče?" umesto "Kako da dokažem da sam u pravu?". Upravo ta mala promena u pristupu može biti prvi korak ka kvalitetnijem razmišljanju, boljem rasuđivanju i intelektualnom napretku.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi