Mnogi misle da je samo umor: Ovi simptomi otkrivaju da ste pod velikim stresom

Savremeni način života doneo je ubrzan tempo rada, stalnu dostupnost i sve veći pritisak da se poslovne obaveze izvršavaju brzo i bez greške. Upravo zbog toga stres na radnom mestu postao je jedan od najčešćih problema sa kojima se zaposleni suočavaju, bez obzira na profesiju. Iako se povremeni stres smatra normalnom reakcijom organizma, dugotrajna izloženost pritisku može ozbiljno ugroziti fizičko i mentalno zdravlje.

Stručnjaci upozoravaju da mnogi ljudi prepoznaju problem tek kada se pojave ozbiljni simptomi poput nesanice, hroničnog umora, razdražljivosti ili osećaja emocionalne iscrpljenosti. U težim slučajevima može doći i do sindroma sagorevanja, poznatijeg kao "burnout". Upravo zato je važno razumeti kako stres nastaje, zbog čega ga ljudi različito podnose i na koji način može da se drži pod kontrolom.

Profimedia

Kada posao počne da utiče na zdravlje

Stres na poslu predstavlja psihološku i fiziološku reakciju organizma na okolnosti koje prevazilaze trenutne kapacitete osobe da se sa njima izbori. Uzroci mogu biti različiti - od velikog broja obaveza i kratkih rokova, do loše atmosfere među kolegama ili neadekvatnih uslova rada.

Prvi znakovi stresa često se primećuju kroz promene raspoloženja i ponašanja. Ljudi postaju nervozniji, teže kontrolišu emocije, osećaju bespomoćnost ili gube motivaciju za posao koji su ranije obavljali bez problema.

Pored psiholoških reakcija, stres ostavlja trag i na telu. Česte glavobolje, problemi sa varenjem, nesanica, visok krvni pritisak ili emocionalno prejedanje samo su neki od simptoma koji mogu ukazivati da je organizam preopterećen. Ukoliko se takvo stanje zanemari, posledice mogu postati ozbiljnije i dugotrajnije.

Pexels

Zašto neki ljudi lakše podnose pritisak?

Iako određene profesije važe za posebno stresne, stručnjaci ističu da nivo stresa ne zavisi samo od posla, već i od same osobe. Među zanimanjima koja nose najveći pritisak često se navode medicinski radnici, advokati, vatrogasci, građevinski radnici i psihoterapeuti.

Psiholozi objašnjavaju da ljudi imaju različit stepen rezilijentnosti, odnosno sposobnosti da se nose sa stresnim situacijama. Dok neke osobe uspevaju da ostanu smirene i organizovane čak i pod velikim pritiskom, druge mnogo intenzivnije doživljavaju iste okolnosti.

Na reakciju organizma utiče i nivo osetljivosti na spoljašnje i unutrašnje stimuluse. Hipersenzitivne osobe često burnije reaguju na konflikte, kritiku ili pritisak, zbog čega su podložnije emocionalnom iscrpljivanju i anksioznosti.

Pexels

Male promene koje mogu značajno smanjiti stres

Stručnjaci naglašavaju da je prvi korak u borbi protiv stresa prepoznavanje problema i osvešćivanje sopstvenog stanja. Kada osoba shvati šta joj tačno izaziva pritisak, lakše može pronaći način da zaštiti svoje mentalno zdravlje.

Jedan od najvažnijih saveta jeste uspostavljanje balansa između poslovnog i privatnog života. Rad van radnog vremena, stalna dostupnost i nošenje poslovnih problema kući dodatno povećavaju osećaj iscrpljenosti. Zato je važno naučiti postavljanje granica i odvojiti vreme za odmor i privatni život.

Veliku ulogu imaju i svakodnevne navike. Redovna fizička aktivnost, kvalitetan san, pravilna ishrana i boravak u prirodi mogu značajno pomoći organizmu da se lakše izbori sa pritiskom. Mnogima pomažu i tehnike opuštanja, vežbe disanja, vođenje dnevnika ili kreativne aktivnosti poput crtanja i pisanja.

Profimedia

Razgovor i podrška 

Psiholozi ističu da razgovor može biti jedno od najvažnijih sredstava za oslobađanje od stresa. Bilo da je reč o prijateljima, porodici ili stručnom licu, otvorena komunikacija pomaže da se problemi sagledaju realnije i lakše prevaziđu.

Stručnjaci savetuju i da zaposleni pokušaju da se podsete zbog čega su izabrali baš taj posao i šta ih je nekada motivisalo. Kada osoba u svom radu vidi svrhu i oseća da doprinosi nečemu važnom, lakše podnosi svakodnevne izazove.

U situacijama kada stres postane prevelik i počne ozbiljno da utiče na kvalitet života, savetuje se razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom. Pravovremena podrška može pomoći da se spreče ozbiljnije posledice po mentalno i fizičko zdravlje.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi