Tamna strana empatije: U ovoj profesiji je opasno visoka stopa samoubistava

Mada često hvaljena zbog svoje saosećajnosti i posvećenosti dobrobiti životinja, veterinarska profesija ima duboko uznemirujući i manje poznat problem - alarmantno visok procenat samoubistava među ljudima koji se njome bave.

Uprkos njihovoj neumornoj posvećenosti zdravlju i sreći životinja, veterinari se bore sa teškim emocionalnim teretom koji može kulminirati tragičnim ishodima. Postoje višestruki faktori koji doprinose povećanom riziku od samoubistva kod veterinara, kao što su jedinstveni stres s kojim se susreću. Postoje potencijalna rešenja za rešavanje ovog kritičnog problema.

Uznemirujuća statistika

Sumorna je realnost da se veterinari suočavaju sa znatno većim rizikom od samoubistva u poređenju sa opštom populacijom, pa čak i drugim zdravstvenim radnicima. Prema studiji objavljenoj u Journal of American Veterinari Medical Association (JAVMA) 2019. godine, veterinari u SAD  imaju čak tri do pet puta veću verovatnoću da će umreti od samoubistva nego opšta populacija.

Otprilike 80 procenata svih veterinara u nekom trenutku pati od kliničke depresije, a oko 50 procenata navodi da se oseća nesrećno u svojoj karijeri. Ove statistike daju sumornu sliku koja zahteva duboko ispitivanje osnovnih faktora koji podstiču ovaj zabrinjavajući trend.

Profimedia

Jedinstveni stresori kod veterinara

Različiti stresori su jedinstveni za veterinarsku medicinu koji veterinare čine ranjivijim. To uključuje emocionalni danak, dugove i finansijske pritiske, dugo radno vreme, visoka očekivanja i perfekcionizam, kao i maltretiranje putem interneta i umor od saosećanja.

Veterinari su podvrgnuti jedinstvenom skupu emocionalnih stresora zbog svakodnevnih interakcija sa životinjama u nevolji i vlasnicima kućnih ljubimaca koji se bore s agonijom da vide svoje voljene saputnike kako pate.

Eutanazija

Eutanazija, posebno, može biti srceparajuća odgovornost, jer veterinari često moraju da donose teške odluke o okončanju života životinje, krećući se po tankoj liniji između saosećanja i patnje. Ovo kontinuirano izlaganje bolu i patnji može postepeno narušiti njihovo mentalno blagostanje.

Pregorevanje

Zahtevni raspored može da dovede do sagorevanja, narušavajući sposobnost veterinara da održi zdravu ravnotežu između posla i privatnog života i angažovanja u aktivnostima koje im obnavljaju raspoloženje.

Veterinarska profesija nameće visoke standarde svojim praktičarima, koji su odgovorni za precizno dijagnostikovanje i lečenje životinja. Strah od greške ili nemogućnosti pružanja optimalne nege može da podstakne osećaj neadekvatnosti i perfekcionizma, što može biti štetno po njihovo mentalno zdravlje.

Veterinari ulaze u profesiju da bi spasli životinje, a ipak ne mogu uvek da spreče bolest ili smrt. Ova stalna težnja za savršenstvom može stvoriti osećaj uzaludnosti i beznađa.

Freepik

Emocionalna iscrpljenost

Konačno, veterinari su takođe podložni umoru od saosećanja, stanju emocionalne iscrpljenosti koje je posledica produžene izloženosti patnji drugih, kako životinja, tako i ljudi koji brinu o njima. Vremenom se to može manifestovati kao smanjena sposobnost saosećanja sa bolom onih kojima služe, što dovodi do prekida veze što dodatno komplikuje njihove izazove mentalnog zdravlja.

Kako je navedeno, veterinari izlaze na teren da spasu životinje a često to ne mogu zbog medicinskih ograničenja ili finansijskih ograničenja vlasnika ljubimca. Veterinar mora da se oseća neopšterećno u vezi s okončanjem života kroz eutanaziju i kombinaciju znanja o tome kako treba  davati lekove za eutanaziju. Pristup smrtonosnim sredstvima i upoznavanje sa okončanjem života, može napraviti opasnu kombinaciju koja može dovesti do toga da neki veterinari u samoubistvu vide čin za okončanje života.

Prepreke traženju pomoći

Veterinarska profesija se često suočava sa nedostatkom osoblja, sada više nego ikad, zbog čega je veterinarima izazov da uzmu slobodno vreme za samopomoć ili traže psiho-terapiju. Ovo nespremnost da se odmaknu od posla samo pogoršava njihove probleme mentalnog zdravlja, što stvara začarani krug stresa i iscrpljenosti.

Preventivne mere i rešenja

Prvi korak u rešavanju visoke stope samoubistava među veterinarima je podizanje svesti o izazovima mentalnog zdravlja sa kojima se suočavaju. Obrazovni programi i radionice mogu igrati ključnu ulogu u smanjenju stigme i podsticanju otvorenog dijaloga o mentalnom blagostanju unutar veterinarske zajednice i šire, piše Psihology Today.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi