Jelena Babić, učiteljica iz Prokuplja, napravila je prvi slikovni srpsko-romski rečnik

Učiteljica Jelena Babić iz Prokuplja već 16 godina stoji ispred katedre i decu uči prvim slovima i brojkama. Radi u Osnovnoj školi „Milić Rakić Mirko“, u izdvojenom odeljenju u selu Donje Kordince. Za dugogodišnji doprinos i promociju učiteljske profesije i prakse dobila je Svetosavsku pohvalnicu Opštine Prokuplje i Plaketu Učiteljskog društva Niš.

Jelena je i mama Milice, Nemanje, Natalije i Nikolije, a mi smo želeli sa njom da porazgovaramo o slikovnom srpsko-romskom rečniku „Na krilima vetra“, čiji je ona jedan od autora:

– Kao učitelj, radila sam honorarno na poslovima učitelja i vaspitača u Romskom obrazovnom centru u Prokuplju dugi niz godina. Pored toga što smo koleginica i ja pomagale deci u savladavanju nastavnih sadržaja, radile smo sa njima i različite edukativne radionice. Jedna od tih radionica bila je i taj romsko-srpski rečnik. To je ostalo na tome, i taj pisani trag se izgubio. Ideja se protezala još od 2006,2007, 2008. godine, ne znam više ni sama.

A onda su se kockice poklopile:

– Prošlog februara zapaljena je iskrica, i ja sam sklapala u glavi kako bi to moglo da izgleda. Nakon susreta sa dugogodišnjim prijateljem i predsednikom Nacionalnog saveta Roma Daliborom Nakićem, ideja je dobila epilog i odlučili smo da odštampamo rečnik. Pedagoški asistent u mojoj školi Goran Hasanović je takođe čovek sa kojim sam sarađivala još u toj romskoj školici i sa kojim imam izuzetnu saradnju. Odmah sam ga uključila u celu priču, a on je predložio i romskog pesnika Slavimira Demirovića da bude prevodilac. Slavimir je i koautor rečnika, a Goran lektor i prevodilac.

Lektor za srpski jezik bila je učiteljica Ljiljana Sokolović, koja je lektorisala i Jeleninu prvu knjigu – dečji roman „Družina Borovnjak“. Izdavač je Narodna biblioteka „Rade Drainac“ u Prokuplju, a grafički dizajn korica uradile su Mila Joksimović i Milica Babić.

Učiteljica Jelena kaže da joj nije bilo nimalo teško da radi na ovom rečniku:

– Sklapala sam rečnik i uživala, jer su ilustracije dečji crteži učenika osnovnih škola iz Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore.  Mada, moram da priznam, koliko god sam dugo radila sa romskom decom, meni je romski jezik dosta težak. Recimo, „Ja volim da idem u školu“ na romskom se kaže: „Me kamav  te djav ani sikavni.“ Ili „Ani sikavni sicilam te ramosaram i te djinam“ je: „U školi smo naučili da pišemo i brojimo.“

Pitamo Jelenu i da nas poduči nekim romskim rečima:

– Za mene, lepe reči romskog jezika su: dej – majka, ćave – deca, cicni – mačka, bilbili – slavuj, amala – prijatelji, ali i mnoge druge.

Jelena je, radeći u Romskom obrazovnom centru, shvatila šta je najveći problem romskoj deci:

– U razgovoru sa kolegama, ali i iz iskustva, mogu da kažem da maloj deci veliki problem predstavlja nepoznavanje jezika većine. Zato smatram da će ovaj rečnik koliko-toliko pomoći, kako deci, tako i učiteljima u realizaciji nastavnog procesa, makar na početku predškolskog obrazovanja ili u početnim razredima osnovne škole.

Da li postoji diskriminacija među decom?

– Mogu da kažem i da tvrdim da u školi u kojoj ja radim nema diskriminacije romske dece. Deca su izuzetno lepo prihvaćena i lepo se druže i sarađuju. Moja deca, takođe, nemaju predrasuda, jer su odrastala sa romskom decom. Treća ćerka je prohodala u prostorijama Romskog obrazovnog centra. Smatram da danas nije toliko izražena diskriminacija, koliko je nekada bila. Makar u sredini u kojoj ja živim. Dete je dete. Bilo ono Rom, Srbin, Hrvat, Meksikanac… Dete je neiskvareno biće i samo lepim vaspitanjem možemo postići da to tako i ostane. Zato se trudim da kod dece kojoj predajem, kod svoje dece i svih drugih s kojima dolazim u kontakt, razvijem empatiju.

Rečnik je vrlo brzo našao put do onih kojima je potreban:

– Ovaj rečnik je postao izuzetno popularan. Nemamo veliki broj primeraka. Škole koje su učestvovale sa učenicima u ilustrovanju rečnika su dobile svoje primerke, tako da je rečnik već našao svoje mesto u školama širom Srbije, Crne Gore i Makedonije. Imamo u planu doštampavanje, jer nam je zaista potreban. Problem je, kao i uvek, novac, ali se nadamo da ćemo pronaći nekoga ko je rad da nam bude sponzor.

Vredna učiteljica Jelena ima u glavi još nekoliko projekata koji se tiču početnog čitanja i pisanja i još nekih rečnika, ali o tome još uvek ne želi da priča, dok ne budu realizovani.

Pročitajte i ovo:

Majstor varjače i četvorostruki šampion dečje kuhinje: Amerikance navikla na srpsku hranu pa ušla u trku za najbolju domaćicu

U znak sećanja na Đorđa Balaševića: U dvorištu Osnovne škole „Branislav Nušić“ u Donjoj Trnavi biće posađeno 68 belih bagremova

Muzika spaja: „Za milion godina“ se ponovo peva u regionu

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi