Kultne Skadarlijske kafane: Ovde se i glasalo i vakcinisalo

Prve kafane, u kojima se nije točio alkohol, gde se pila samo kafa i pušio duvan u Srbiji su nastale u tursko doba. Pravi ljubitelji kafanskog života će vam reći da to nije kafana čim nema rakije i vina i zato istoriju kafana računaju od XIX veka kada su prve kafane nikle na Varoš kapiji i Dorćolu. I to su bile kafane kakve danas poznajemo: bilo je i za pojesti i za popiti.

Gotovo sav društveni život se tu odvijao: tu su se prodavala imanja, ugovarali brakovi, tražili radnici ali su se održavali i politički skupovi. Čak ih je i država koristila za svoje poslove: licitacija zemljišta i zaplenjene imovine, izdavanje lokala i pijačnih mesta, tu su bila i glasačka mesta.

Bile su korisne i zdravstvu. U kafanama „Ujedinjene“, „Zlatna lađa“, „Dušan Silni“i u „Oficirskoj kasini“ je 1897.godine organizovana vakcinacija protiv boginja dece i odraslih.

Kafane u Skadarliji počinju da niču sedamdesetih godina XIX veka kada su počeli da se doseljavaju glumci i pisci. Njih su privukli jeftini stanovi ali i to što je njihova kafana „Dardaneli“ koja se nalazila na mestu današnjeg Narodnog muzeja, zatvorena 1901.godine. I kud će, šta će, morali su da nađu novo mesto svog okupljanja. I našli su ga u Skadarskoj ulici. Dve kafane na istom mestu, pod istim imenom, postoje i danas.

Krajem XIX veka počela je sa radom kafana „Dva jelena“ koja je prvo bila pekara, koju je 1876.godine otkupio kafedžija Joakim za dvadeset zlatnika i dva groša.

U nju su dolazili ljudi raznih zanimanja, a jednom je u nju ušla grupa lovaca sa svojim ulovom – dva jelena, koji su se u njoj zadržali ceo dan, dok je njihov ulov bio izložen ispred kafane privlačeći pogleda gostiju i prolaznika. Priča je počela da kruži gradom pa je vremenom prihvaćena kao ime kafane.

Između dva svetska rata ta kafana je bila najveća u Skadarliji, ali njenu slavu su u to vreme poneli glasovi o čudesnoj muzici orkestra Paje Nikolića – Paje Ciganina, nenadmašnog virtuoza na violini i njegove žene Sofke, najpopularnijeg glasa srpskih narodnih pesama tog doba.

Tu su navraćali pisci Tin Ujević, Rade Drainac, Bora Stanković, Janko Veselinović i glumci Dobrica Milutinović i Čiča Ilija Stanojević.

Još jedna kultna kafana, kako onda, tako i danas, je „Tri šešira“. Kafana se nalazi na mestu gde je nekada bila radionica šešira staroga Dimovića, oca vlasnika hotela „Imperijal“ Đoke Dimovića. Na kući je bila istaknuta firma na kojoj su bila od lima izrezana tri šešira.

Prvi put se pominje 1886.godine kada su komšije pozvale policijsku vlast da interveniše pošto se tu skupljaju „najgori i najpokvareniji ljudi koji stalno prave nered“, saznajemo iz „Ilustrovane istorije beogradskih kafana“, autora Borisa Belingara i Boška Mijatovića.

Prvi gosti „Tri šešira“ bili su zanatlije i vlasnici radnji iz Skadarske i ostalih obližnjih ulica. Najstariji i najverniji gost bio je pesnik Đura Jakšić koji je tu u blizini i stanovao, u iznajmljenom malom i memljivom stanu u dvorištu u broju 38.

Kada je umro, cela Skadarska ulica ispunila se onima koji su želeli da ga isprate  do Voznesenjske crkve a potom do groblja na Tašmajdanu. Kako su tadašnje novine pisale, pola Beograda je izašlo na ulice da isprati Đuru Jakšića, saznajemo iz knjige Jove Anđića „Književni vodič kroz Beograd“.

Kafane u Skadarliji je veoma voleo i Stevan Sremac. Kada je 1905.godine izabran za člana Akademije nauka, obratio se svojoj kafanskoj sabraći rečima:

-Ja za ovaj izbor ne primam nikakvu odgovornost. Po mom skromnom mišljenju, ljudi za kafanskim stolom „Ginića“, „Orača“ ili „Tri šešira“ mnogo su iskreniji, nadareniji i prijatniji nego tamo u uvaženim besmrtničkim foteljama. Pa zato i nemam nameru da menjam društvo…

Možda će vam i ovo biti interesantno:

Nesebični dobrotvor: Kako je i po kome Cvetkova pijaca dobila ime

Srpske zablude o rakiji: Kako Nemca naučiti da pije šljivovicu

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi