Da li i vi vodite evidenciju u vezi? Evo zašto to radite i kako da umesto toga izgradite zdravu komunikaciju sa partnerom

Niko ne ulazi u vezu sa namerom da vodi evidenciju o tome ko je koliko puta oprao sudove, organizovao porodične obaveze ili se prvi javio. Ipak, takav "nevidljivi račun" vremenom može da se gomila, sve dok jednog dana ne izbije kroz pitanje:

- Da li ti uopšte vidiš koliko ja radim u ovoj vezi?

Problem tada često nije samo u samim obavezama, već u potrebama koje su dugo ostajale neizgovorene.

"Mentalno knjigovodstvo" u vezi najčešće nastaje kada partner nešto prećuti kako bi izbegao raspravu, a zatim tu neispunjenu potrebu sačuva kao dokaz da druga strana ne doprinosi dovoljno. Rešenje zato nije jednostavno prestati sa brojanjem, već pronaći način da se ono što nam je potrebno kaže i pokaže pre nego što preraste u ogorčenost.

Pexels

Recite šta vam je potrebno pre nego što se nagomila

Umesto da prećutno beležite sve što radite, pokušajte da potrebu izgovorite dok je još konkretna. Takav pristup nosi rizik da zahtev bude odbijen, ali upravo tada razgovor može da počne, umesto da se nezadovoljstvo gomila u tišini.

Kada se potrebe dugo potiskuju, one često ne nestaju, već se kasnije vraćaju u obliku ogorčenosti. Istraživanja o prećutkivanju potreba ukazuju da ćutanje može dodatno otežati rešavanje problema, jer partneru uskraćuje priliku da uopšte sazna šta drugoj osobi nedostaje.

Važno je zato govoriti o konkretnim situacijama, umesto koristiti reči poput "uvek" i "nikad". Jasno izrečena potreba daje partneru mogućnost da odgovori, predloži drugačije rešenje ili objasni zbog čega nešto trenutno nije moguće. U svakom od tih slučajeva razgovor je korisniji od tihog sabiranja.

Ne brojite ko je više uradio, već primetite trud

U vezama se lako pojavi pitanje "ko je sada na redu?", ali život retko funkcioniše tako uredno. Obaveze se menjaju u zavisnosti od posla, zdravlja, porodice i drugih okolnosti, pa ravnopravnost ne mora značiti da partneri svakog dana ili svake nedelje daju potpuno isti doprinos. Važnije je da postoji spremnost da se teret podeli kada se potrebe promene.

Istraživanja takođe pokazuju da način na koji doživljavamo tuđe odricanje može biti važniji od samog čina. Kada partner oseća da nešto čini zato što mu je stalo, doprinos može pozitivno uticati i na njega i na odnos. Zbog toga nije dovoljno samo primetiti šta nije urađeno - važno je videti i ono što druga osoba jeste uradila.

Ljudi, međutim, prirodno lakše pamte sopstveni trud. Zato pre nego što zaključite da sve pada na vaša leđa, pokušajte da svesno obratite pažnju na doprinos partnera. Umesto opšteg "hvala", navedite jednu konkretnu stvar koju je uradio. Takva zahvalnost može podstaći obostranu pažnju i doprineti tome da se trud u vezi više primećuje.

Freepik

Preispitajte priču koju ste napravili u svojoj glavi

Nije svaki zapis na mentalnom računu činjenica. Kada se nakupi dovoljno pogrešnih zaključaka o partnerovim postupcima, njegovo neutralno ponašanje lako počinjemo da doživljavamo kao namerno zanemarivanje ili uvredu, čak i kada za to nemamo dovoljno dokaza. 

Ipak, mentalno knjigovodstvo ne treba uvek odbaciti kao pogrešnu percepciju. Ako jedna osoba trajno nosi nesrazmerno veliki deo kućnih i emotivnih obaveza, problem je stvaran i zahteva razgovor i promenu. Cilj nije da se pravimo da neravnoteža ne postoji, već da brojanje ne postane zamena za komunikaciju. Kada partneri konačno izgovore ono što su dugo prećutno sabirali, postoji šansa da se umesto računa napravi dogovor.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi