Bez nule u „nultoj“ sezoni: Atraktivni naslovi u pozorištu "Teatrijum"

Novoosnovano pozorište Teatrijum ovog leta je osvojilo publiku odličnim repertoarom na sceni u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja. „Nulta sezona“, kako je početak rada novog beogradskog pozorišta nazvao njegov osnivač, dramski umetnik Tihomir Stanić, ulazi u svoju završnicu, ali će do kraja avgusta biti izvedeno još mnogo odličnih predstava, uz jednu premijeru, koje vredi pogledati. Sve predstave počinju u 21 sat.

„Strah od ljubavi“ – Sonja Jauković (19. avgust)

Monodrama “Strah od ljubavi”, po romanu “Darina” Leposave Jovanović, u dramatizaciji, režiji i izvođenju dramske umetnice Sonje Jauković je lirska ljubavna komedija koja govori o životnom putu Darine, žene iz naroda, sa juga Srbije, koja priča svoju porodičnu priču o ljubavi, strahu zbog kog je propustila ljubav, a kasnije nije dozvolila da je ponovo obuzme… Darina je zbog straha od nove povrede, jer je prethodna bila izuzetno bolna i srce mlade devojke neprebolno ranila, odlučila da živi život bez ljubavi.

„Jazavac pred sudom“ – Petar Kočić (20. avgust)

Igraju: Daniel Kovačević/Đorđe Marković, Jakov Jevtović/Vladimir Tešović, Dejan Stojaković, Mihailo Laptošević

„Ko iskreno i strasno ljubi Istinu, Slobodu i Otadžbinu, slobodan je i neustrašiv kao Bog, a prezren i gladan kao pas.“ – Petar Kočić

– „Jazavac pred sudom“ napisan je 1903. godine. Komad je svojevrstan istorijski osvrt na položaj obespravljenih Srba u Austrougarskoj carevini. Strašna je istina da po pitanju prava danas nikakve promene nema kada u obzir uzmemo život Srba u okruženju. Radeći poslednjih godina sa decom na Kosovu i Metohiji, video sam da Srbi u enklavama u svakom smislu žive i teže nego istiniti Kočićev junak i savremenik David Štrbac. Međutim, intelektna virtuoznost Davidova, veličanstvenost njegovog duha, daje nadu. Cilj ove predstave je da u svakoj osobi u publici probudi onaj deo bića koji će se uvek boriti za istinu i pravdu, za slobodu i otadžbinu bez obzira na cenu. Da smo u tome uspeli govori i to da je predstava igrana više puta i u kripti Hrama Svetog Save, kao i da je posle gledanja predstave australijski autor Mark Vindon uložio novac i snimio film „ Jazavac pred sudom“, koji je imao premijeru na ovogodišnjem Festu. Film će u mesecima pred nama ući u bioskopsku distribuciju – ističe reditelj Mihailo Laptošević.

„O, kakav divan dan“ – Monodrama u tumačenju Vesne Pećanac (21. avgust)

Vesna Pećanac svoju monokomediju “O, kakav divan dan”, već dvadeset godina igra na pozorišnim scenama, školama, fakultetima, kongresima širom zemlje, u većini gradova nekadašnje Jugoslavije i od Amerike do Australije! Ova predstava, koja spaja umetnost, obrazovanje, pedagogiju, životnu mudrost i ličnu ispovest do sada je preko 1800 puta odigrana! Sa puno finog humora, predstava govori o odnosu roditelji-deca-škola-društvo. O problemima rađanja, odrastanja, puberteta, porodičnim sukobima, kućnim tajnama, o ljubavi i praštanju.

Vesna Pećanac u komičnom žanru, kroz rafinirani humor i na samo njoj svojstven način, otkriva lične i porodične tajne, nadovezujući priče različite sadržine jednu na drugu, jednostavnim govorom i lepršavom glumom.

Premijera predstave u produkciji pozorišta Teatrijum

„Zlostavljanje“ (Ivo Andrić) – u dramskom tumačenju Milice Janković (22. avgust)

Šta se dešava kada zažmurimo na psihičko zlostavljanje i tako sami sebe zavaramo? Gde to vodi i kakve su posledice? Da li na ovim prostorima čovek i dalje ne može da brani svoje pravo nego mora, pored toga što je žrtva, da preuzme na sebe i izgled krivca?

„Jedan čovek, pogotovo jedna žena, mora u odbrani svojih prava i svoje ličnosti  da se osloni na druge ljude i na svoje pravo onakvo kakvo je formulisano u zakonima, ili bar u shvatanjima i navikama društva“.

Monodrama „Nina“ (23. avgust)

Tekst i režija Nikolina Vujević, pod mentorstvom profesora Nikite Milivojevića i višeg stručnog saradnika Jelene Đulvezan

Boreći se sa sopstvenim strahovima, glumica Nina pokušava da odigra i razume lik Nine iz Čehovljeve drame ,,Galeb“. Igrajući ovu ulogu, shvata da nije samo ime ono što im je zajedničko, već i mnoge druge osobine, te prekida predstavu, misleći da nije dovoljno dobra u onome što radi. Tada zajedno sa publikom kreće na putovanje do Njujorka i Brodveja, gde je doživela najlepši i najteži trenutak u svom životu.

Iskreno se otvara publici i sa njima na komičan, a opet emotivan način deli svoja iskustva, probleme i strahove, kroz muziku i ples. Na tom putu pokušava da shvati da li je slava ono što je važno ili ljubav prema sebi i verovanje u svoje snove, kao suština življenja i bavljenja glumačkim zanatom. Na tom putu joj pomaže Nina iz Čehovljevog ,,Galeba“, ali suštinu ipak pronalazi uz pomoć male Nine, onog deteta u njoj koje i dalje želi samo da igra i koje veruje bez ikakve zadrške.

„Povratak otkačenih“ (24. avgust)

Uloge: Monika Romić, Boris Milivojević, Slavica Ljujić, Jovana Mladenović, Aleksandar Kojić, Danica Radulović. Specijalni gost iz „offa“ – Milorad Milinković. Tekst – Slavica Ljujić. Režija, scena i izbor muzike – Monika Romić

“Povratak otkačenih” urnebesna komedija/vodvilj/mjuzikl sa sobom donosi zgode i nezgode porodice Jovanović. Aktuelnim temama, šarenolikim likovima prepoznatljivim iz svačije svakodnevice, a sve kroz uzbudljiv zaplet, ova predstava donosi obilje smeha.

Reč autora: „Ovaj pozorišni komad se naslanja na prvi deo kroz likove dve rođene sestre Zage i Bebe. One su stavljene pred nove izazove, koji su u tesnoj vezi sa onim što je u našem društvu predstavljeno kao tabu ili opšteprihvaćeno društveno ponašanje. Sklonost ka pogrešnom izboru naše junakinje odovodi na pogrešan put kojim one sigurno koračaju. Da li će odustati od svojih ciljeva? Da li će se povinovati opšteprihvaćenim normama? Da li će preispitati svoje postupke? Da li će zbog ljubavi odustati od svojih principa? Saznaćate…

Ovaj pozorišni komad dotiče se najrazličitijih pitanja i problema, kroz koje prolaze žene danas u poslovnom, muško-ženskom, porodičnom, kao i prijateljskom odnosu. Podrška, ljubav i sigurnost su stvari koje čine odnos unutar porodice Jovanović, kao i šale na međusobni račun koje su sastavni deo njihovih života još od vremena najranijeg detinjstva i njihov specifičan odgovor na sve probleme koji ih okružuju. Sestre imaju partnere, buduće, bivše, skrivene želje, otvorene ambicije… i njihovi odnosi su izgrađeni na realnim životnim situacijama, koje su, kada se dešavaju nekom drugom, veoma bizarne i komične.

Monodrama „Kralj magnovenja“ (25. avgust)

Tekst: “Dnevnik jednog ludaka” (Gogolj), i delovi teksta “Zvezdani dnevnici” (Stanislav Lem). Adaptacija teksta, režija i izvođenje – Nikola Vasiljević.

Monodrama “Kralj magnovenja” na tačno 10 godina od premijere ima svoje jubilarno pedeseto izvođenje u pozoristu Teatrijum. Predstava je igrana na raznim scenama u Beogradu i Crnoj Gori, a imala je i zapažena učešća na internacionalnim festivalima.

„Pu spas za sve nas“ (26. avgust)

Igra: Jelena Puzić po tekstu Nine Džuver i motivima „Dnevnika Diane Budisavljević“

Jedna od najvećih humanitarnih radnica prošlog veka, koja je spasila između osam i deset hiljada dece iz ustaških logora u NDH i tako praktično sačuvala jedan narod od istrebljenja, bila je Diana Budisavljević.

Humanitarni rad Diane Budisavljević trajao je od odluke da osnuje svoju Akciju, do trenutka kada je njenu kompletnu dokumentaciju nasilno preuzela OZNA. Prvobitna zamisao da daje novčane priloge, brzo je prerasla u akciju spasavanja dece iz logora. U tome joj je koristilo austrijsko poreklo, ali i odlučnost od koje nije odstupala. Svrha Akcije bila je očuvanje identiteta srpskog naroda sa tih prostora, tako što bi se što više budućeg naraštaja spasilo i popisalo, sa idejom da se, posle rata, posledice progona i izgnanstava koje su deca i njihove porodice trpeli, što bolje i lakše prebrode.

Ipak, nakon muka i opasnosti kojima se izlagala tokom rata, nakon brojnih bolesti, od kojih je, zbog toga, obolela, kada je ratu napokon došao kraj, do vraćanja dece i spajanja porodica nije došlo. Ime i rad Diane Budisavljević praktično su nestali.

Monodrama „Pu spas za sve nas“ bavi se uzrocima brisanja Dijaninog imena i Akcije, kroz praćenje njenog rada u ratnim godinama. Preuzevši na sebe ulogu spasioca nedužnih, Diana nije znala kakve će je strahote zadesiti i kakve će posledice one imati po njen život. Ovaj komad pokreće pitanje odgovornosti Komunističke partije, ali i svih onih koji su živeli ili se rodili posle rata, a o ovoj ženi čuli su malo ili gotovo ništa.

Predstava ”Pu spas za sve nas” ima preporuku Ministarstva prosvete koja upućuje srednje škole da je prikažu svojim učenicima.

Na festivalu Zlatni vitez u Moskvi, Jelena Puzić nagrađena je Nagradom žirija za ulogu Diane Budisavljević. Takođe, na Festivalu monodrame i pantomime, osvojila je nagradu za najboljeg mladog glumca.

„Don Žuan“ – Vida Davidović, po Molijeru (28, 29, 30 i 31. avgust)

Režija: Tihomir Stanić, Marko Misirača

Uloge: Stefan Radonjić, Vladan Gajović, Đorđe Marković, Tihomir Stanić, Milica Janković, Isidora Građanin, Ivana Dudić i mnogi drugi.

Početak rada na predstavi „Don Žuan“ poklapa se sa osnivanjem letnje pozorišne scene „Teatrijum“ u dvorištu Rektorata Univerziteta u Beogradu, tako da je ova predstava prva premijera novog pozorišta.

Molijerov komad nastao je u Francuskoj u sedamnaestom veku i iako referiše na kategorije morala koje su tada bile aktuelne u skladu sa opštim svetonazorom francuskog i evropskog društva, on je i danas vrlo aktuelan. Umesto plemića, tu je elita, umesto arhaičnih predela francuskih šuma, tu je ovaj i ovakav, današnji Beograd. Umesto Done Elvire, tu su mnoge žene moćnika spremne da dožive pravu ljubav. Umesto viteštva, postoji jedna klanovska lojalnost ljudi koji u formiranim grupama dolaze u Beograd spremni da ga iskoriste kao i svaku dobru šansu.

Dakle, kao i svaka dobra komedija, „Don Žuan“ je komad koji odlično komunicira sa današnjim vremenom i aktuelnom situacijom. Ako se razmaštamo kao u prethodnim primerima dobijamo iz već postojećeg Molijera jedan Beograd (ili bar nešto što na njega liči) i kriminalnu elitu koja je osujećena nemilosrdnim libidom jednog od njenih članova.

Pročitajte još

Predstave “Pučina” i “Moj muž” u okviru “Ohridskog leta”: JDP na festivalu u Severnoj Makedoniji

Ako Don Žuana smestimo u okrilje savremenog crnogorsko-klanovskog miljea u Beogradu, koji funkcioniše po principu strogog patrijarhata i osvete, i ako bismo stavili Don Žuana u situaciju da prekrši taj kod zbog svojih nagona i iskoristi jednu od žena unutar zajednice, bilo bi dosta zanimljivo posmatrati razrešenje ove zbrke. Ucene, pretnje, pištolji, podzemlje, krv, osveta i čast. Veze, vezice, afere i nagoni. A svime ovim se ne gubi ništa od Molijera.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi