U susret svetskom danu: Zaraženi HIV-om danas normalno žive

HIV infekcija je nekada bila smrtna presuda, a danas je hronična bolest koja se uspešno leči, dok zaražene osobe koje redovno uzimaju terapiju nisu zarazne, rečeno je danas na radionici za medije "U susret svetskom danu borbe protiv HIV-a" koja je organizovala farmaceutska kuća MSD u hotelu Hilton pred predstojeći Svetski dan borbe protiv HIV-a 1.decembra.

HIV se prenosi isključivo seksualnim odnosom i preko krvi. Ranije su zaraženi HIV-om masovno umirali, ali ne od samog virusa, već od sindroma više bolesti koje su zaražene napadali istovremeno, a uglavnom se radilo o bolestima pluća i mozga.

Kako je objašnjeno, savremene terapije doprinele su da zaraženi više ne oboljevaju od teških bolesti pluća i mozga kao ranije, mogu da pod terapijom normalno žive i rade i do 50 godina sa tom bolešću, da imaju seksualne odnose bez zaštite sa partnerima bez mogućnosti da ih zaraze i da postanu roditelji zdrave dece.

Profesorka dr Snežana Brkić sa Klinike za infektivne bolesti Univerzitetsko-kliničkog centra Vojvodine istakla je da ne postoji oblast medicine u kojoj je napravljen toliki napredak i u koju je toliko novca uloženo kao u lečenje HIV-a.

- O HIV-u se sve zna i kako se dobija i kako se leči. To je postalo oboljenje koje se lako leči jednom tabletom", istakla je Brkićeva. Ona je dodala da se stalno pojavljuju novi, efikasniji lekovi koji zamenjuju stare. Od pojave virusa 1981. do 1996. nije bilo prave terapije, a prvi lekovi koji nisu bili preterano efikasni pojavili su se 1994 - priča Brkićeva.

- Krajem devesetih prošlog veka pojavili su se lekovi inhibitori integrase, koji su doneli revoluciju u lečenju HIV-a i koji su i danas u upotrebi. Oni su u upotrebi i kod nas, ali su i ti lekovi sve efikasniji i stalno novi, još bolji, zamenjuju stare. Nekada su pacijenti uzimali i po 12 velikih pilula na dan samo za HIV, dok se danas koristi jedna pilula dnevno - ističe Brkićeva.

Pixabay

 

Ona naglašava važnost testiranja i detekcije HIV virusa.

- Od HIV-a danas umiru i zaražavaju druge samo oni koji ne znaju da ga imaju u sebi i nisu na terapiji. Najveći problem u lečenju je ako se osoba kasno javi kada joj imuni sistem već drastično opadne - kaže Brkićeva.

Ona naglašava da je terapija potpuno dostupna u Srbiji i da 70% ljudi normalno živi sa HIV-om.

- Snabdevanje lekovima je redovno i više nas nije sramota. Sada lečimo HIV istim lekovima kao i svuda u svetu - naglasila je Brkićeva.

Na žalost, istakla je ona, napredak u lečenju HIV-a ne prati i svest o tome u našem društvu, tako da su zaraženi i dalje stigmatizovani.

- HIV se može dogoditi svima. Pogađa sve. To da li su neke grupe ljudi podložnije HIV-u, to je veoma diskutabilno - poručila je Brkićeva.

Profesor dr Jovan Ranin sa Instituta za infektivne i tropske bolesti rekao je da je u Srbiji od ove bolesti od 1985. godine obolelo 4.000 ljudi, a da je trenutno 3.000 obolelih.

Kako je naveo, pretpostavlja se da ima još oko 1.000 ljudi koji žive sa HIV-om, a da nisu dijagnostikovani i da toga nisu svesni. Ističe da je cilj je da se što više oni koji su zaraženi otkrije, kako bi se epidemija držala pod kontrolom.

Ranin navodi da je prevalencia(broj obolelih ljudi na 100.000 stanovnika) u našoj zemlji 0,1% i da je najveća u regionu, uključujući i susedne zemlje kao što su Mađarska, Rumunija i Bugarska.

Što se tiče sveta, kao i na početku epidemije, najviše zaraženih je na jugu Afrike, gde je u nekim zemljama svaki drugi stanovnik zaražen.

U svetu je za 40 godina, od kada je 1981. otkriven HIV, umrlo 8 miliona ljudi, a ukupno ih je zaraženo 38 miliona.

Da bi se epidemija smanjila i zaustavila, navodi Ranin, UN je postavila cilj da 95% zaraženih koji nisu evidentirani budu otkriveni, od toga 95% da bude lečeno, zatim od tog broja 95% da bude izlečeno, a zatim da 95% od izlečenih nema probleme sa pridruženim bolestima.

U svetu se već uveliko stiglo do tih brojki, dok je u Srbiji procenat izlečenja 87%.

Bratislav Prokić iz udruženaj pacijenata HIV-a "Potent" istakao je da su zaraženi izloženi velikoj stigmatizaciji u društvu, pa čak i od strane zdravstvenih radnika. On je naveo primere zaraženih kojima su doktori otkazivali operacije kada su saznali za njihovo stanje, ili primer doktora koji je tužio pacijenta zato što mu pre operacije nije rekao da je zaražen.

Prokić kaže da se u Srbiji u proseku evidentira 150-200 zaraženih HIV-om, a da je taj broj 2020. iznosio 55.

- Na žalost, to nije znak smanjenja, već posledica manjeg testiranja na HIV zbog korone - ističe Brkić.

On dodaje da su zaraženi HIV-om vakcinisani u 67% slučajeva.

- Oni u potpunosti veruju u modernu medicinu, jer bez nje ne bi bili živi - poručio je Brkić.

 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi