Ovo više nije smrtonosna infekcija: Na listu lekova za lečenje HIV-a stavljeno pet novih inovativnih lekova

Na listu lekova koje finansira RFZO stavljeno je pet novih inovativnih lekova protiv HIV virusa, rekla je danas Dragana Janković Antić iz Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.

"Na listi je 26 lekova za lečenje, dominatni su novi lekovi za antiretrovirusnu terapiju, kombinovani preparati sa različitim mehanizmom delovanje da bi se pacijentima omogućio kvalitatan život", navela je Janković Antić na konferenciji za medije posvećenoj unapređenju lečenja HIV infekcije.

Janković Antić je istakla da je ovo veliki pomak u lečenju HIV-a, te da su novi lekovi učinili da to više nije smrtonosna infekcija, već da pacijenti, uz odgovorno ponašanje i terapiju, mogu dugo i kvaliteno da žive.

Janković Antić je istakla da je i pre novih lekova lečenje HIV-a bilo uspešno, a da su 2018. uvedena dva efikasna, kombinovana preparata.

TANJUG/ SAVA RADOVANOVIĆ

 

Ona je istakla da je lekovi za antiretrovirusnu terapriju prioritetni, ali da to nije jedino što RFZO obezbeđuje, već da se obezbeđuju i lekovi za komorbiditete.

"Trenutno je na terapiji 2.600 pacijenata na terapiji koja se finansira iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ali iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju se i testiranja, dijagnostika i sve drugo što je potrebno", poručila je Janković Antić.

TANJUG/ SAVA RADOVANOVIĆ

 

Načelnik odeljenja za HIV i AIDS UKC Srbije dr Jovan Ranin istakao je da se nikada nije desila takva podrška RFZO da pet lekova dođe na listu.

Da svaki lek nađe svog pacijenta

Kako je rekao, tom vešću su čak i kolege lekari iz Evrope bile zaprepašćene.

"Sada je na nama, lekarima, da pravilno rasporedimo te preparate kako bi svaki od tih novih lekova koji su se našli na listi, našao svog pacijenta. Mislim da ima mesta za sve, za nekoga manje, za nekoga više", rekao je Ranin.

On je naveo da se u Srbiji svako godine otkrije 200-250 novozaraženih osoba, a da je procena da ima još 1000-1500 neotkrivenih slučajeva AIDS. Takođe, istakao je da, pored 2.600 onih koji se leče, ima još 600 zaraženih koji se ne leče i izrazio nadu da će ih stavljanje novih lekova na listu privoleti na lečenje.

"Cilj je da od 2030. godine ne bude novozaraženih od HIV-a", poručio je Ranin.

Ključna personalizacija terapije

On je istakao da je svaki njihov pacijent drugačiji, različiti uzrasti, različiti polovi, kao i sve drugo, i da je zato ključna personalizacija terapije, prilagoditi je svakom pacijentu i sagledati sve njihove komorbiditete, psihičko stanje i drugo.

TANJUG/ SAVA RADOVANOVIĆ

 

"Ali definitivno se sve vrti oko patogenetske terapije. Epidemiološki značaj antiretrovirusnih lekova je podjednako značajan, jer pomažući ljudima koji žive sa HIV-om, mi ih činimo neprenosiocima, jer oni nemaju virus u krvi, niti u drugim ljudskim materijalima, tako da ne mogu preneti infekciju. Dakle, s jedne strane pomažemo njima, ali s druge strane, SIDA se ne prenosi, pa sa druge strane pomažemo društvu", rekao je Ranin. 

Cilj da se epidemija ne širi

Istakao je da zaražene održavaju zapošljivim, zdravim da oni mogu da imaju potomstvo, pa doprinose društvu, a takođe ne mogu da šire epidemiju. 

"I zato je ova strategija UNAIDS-a strategija, da ih rano dijagnostikujemo, kako bi svako ko živi sa HIV-om mogao da se leči. I onda postižemo da se epidemija ne širi. A strategija UNAIDS-a je da zaustavi pandemiju HIV-a do 2030", naveo je Ranin.

On je naglasio da je apsolutno moguće da roditelji zaraženi HIV-om imaju potomstvo i da se do sada nije desio slučaj da im se rodi beba zaražena HIV-om, čak i prethodnih godina kada terapije nisu bile tako savremene.

TANJUG/ SAVA RADOVANOVIĆ

 

Ranin je naveo da je najčešći slučaj da je samo jedan od roditelja HIV pozitivan.

Psiholog u Potentu i glavni anketar istraživanja Jelena Jevtović rekla je da dosta ljudi koji žive sa HIV-om izrazilo želju da nastavi saradnju u vidu psihološke podrške i psihološkog savetovanja. 
"Više od 70 odsto njih je reklo da bi im značila podrška psihologa", navela je Jevtović. 

Ona je istakla da su među zaraženima često slučajevi samoubistva i pokušaja samoubistva, a da su česti depresija, anksioznost, problemi sa fokusom, sa pažnjom, koncentracijom, pamćenjem, kao i problemi sa libidom.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi