Bratislav otkrio kako žive HIV pozitivni u Srbiji: Čovek je imao utisak da ga je društvo odbacilo i da niko više ne želi da se bavi sa njim!
Uz pomoć savremenih lekova koji postoje u Srbiji, ljudi zaraženi HIV-om danas mogu da funkcionišu kao i svi ostali ljudi, virus drže pod kontrolom i ne prenose ga dalje
Ljudi zaraženi HIV-om danas u Srbiji odmah dobijaju terapiju koja virus drži pod kontrolom i čini da ne budu zarazni, ali uprkos tome čak i sami lekari imaju predrasude prema njima. Iako većina zaraženih HIV-om danas žive kao i svi drugi ljudi, a neki čak imaju porodice i decu, društvena stigma još uvek postoji.
Bratislav Prokić, izvršni direktor Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje "Potent", ispričao je za 24sedam šta društvo misli o ljudima sa HIV-om, a kako oni zaista danas žive i funkcionišu.
- Nedostatak znanja i prisutnost straha su tu problemi. Imamo sve više ljudi koji dođu kod nas da se testiraju. Ukoliko dobiju pozitivan rezultat, a već poznaju neku osobu koja živi sa HIV-om, bude im lakše. A mogu i sa našim savetnicima, koji takođe žive sa HIV-om, da se istog dana vide, popričaju i da dobiju podršku- objašnjava Prokić.
On kaže da je prvi susret sa bolešću kao i Infektivnom klinikom i lekarom jako važan, jer tu se uspostavlja odnos poverenja ili odbijanja nove realnosti.
Pročitajte još:
- Ponekad vidimo da je osoba imala ili je rizična za razvoj mentalnih bolesti. U tom slučaju zaista je bitan psiholog. Ali od 2011. na Infektivnoj klinici nemamo zaposlenog psihologa, što je hendikep ne samo za ljude koji imaju bolest već i za one koji tamo rade. Jer on je neko ko će moći da im pruži stručnu podršku - objašnjava Prokić.
Pacijenti nekad bili u lošijem položaju
On je objasnio šta se sve promenilo tokom proteklih dvadesetak godina kada se radi o zaraženim pacijentima. Jedna od prvih stavki na tom spisku je i izgled Infektivne klinike, koja danas izgleda mnogo savremenije i humanije. Bratislav je podsetio i kako su osećali pacijenti.
TANJUG/ SAVA RADOVANOVIĆ
- Čovek je imao utisak da ga je društvo odbacilo, da niko više ne želi da se bavi sa njim na jedan kvalitetan način i da ne zaslužuje da ima dostojanstvene uslove lečenja. Zatim, ti lekovi koji su se tada koristili i bili prvi lekovi koji su se pojavili za HIV, imali su ozbiljna neželjena dejstva. Tada se nije davala terapija odmah svim ljudima za koje se sazna da imaju virus. Već se vagalo kako da neko dobije terapiju a da se odloži to do trenutka kada je terapija stvarno neophodna. I kada imunitet toliko padne. Čekalo se jer je uvođenje lekova značilo suočavanje sa neželjenim efektima terapije - priča on.
Srećom, danas je to potpuno drugačije.
- Svi odmah dobiju terapiju. Zato što je bezbedna i lako se podnosi - rekao je on.
Strah od bolesti
Bratislav kaže da se danas strah javlja kod ljudi kada saznaju da imaju HIV u zavisnosti od podataka koje imaju o bolesti.
- Ako dobijete informaciju da su istraživanja pokazala da je životni vek neskraćen i da za par meseci nećete imati virus u krvi, i da će ti lekovi potpuno da ga obrišu, odnosno da neće moći da se detektuje niti da ćete moći da prenesete nekom drugom virus, onda osoba koja se se suočava sa dijagnozom shvati da to njemu u životu ništa neće promeniti. Ako neko ima dijabetes možda će morati da menja ishranu, redovno se kreće, uzima lekove... ali što se tiče HIV-a lekovi će u potpunosti izvršiti supresiju virusa a osoba će živeti kao da nema HIV - objašnjava naš sagovornik.
24sedam/Goran Sivački/Profimedia/Pixabay
Ali, problem je u tome što zaraženima ostaje diskriminacija i predrasude sa kojima se suočavaju.
Nažalost, čak i lekari se plaše zaraženih uprkos tome što oni koji su na terapiji ne mogu da prenesu HIV.
- Strah od bolesti je najveći problem. Ljudi imaju i nesvesne strahove. Svakodnevno se javljaju ljudi koji imaju paranoičan strah da ne dobiju HIV, među njima smo imali i lekare. Oni čak znaju da nisu bili u riziku, ali su ubeđeni da su dobili HIV infekciju! To je generisano od osamdesetih godina i filmova u kojima se ljudi raspadaju. Mi sada kod osoba koje žive sa HIV-om imamo problem sa gojaznošću, a ne sa mršavim ljudima "koji izgledaju kao aveti". To je davno prošlo vreme. Ušli smo iz ere AIDS-a u eru antiretrovirusnih lekova. I sada se fokusiramo na kvalitet života - kaže naš sagovornik.
Prokić objašnjava da je nauka otišla toliko daleko da, sem korišćenja kondoma, postoji i lek koji se koristi kao zaštita od HIV-a.
- Efikasan je preko 99 odsto. Imamo ljude koji dolaze na testiranje i kažemo im da koriste kondom, ali ako imaju neke izazove u njegovom korišćenju, poenta je da mu onda preporučite čime može da se zaštiti od HIV-a. Danas je samo HIV najveći problem od polno prenosivih bolesti, jer hepatitis C je izlečiv, hepatitis B možemo da sprečimo vakcinisanje, HP virus takođe možemo spečiti imunizacijom a bakterijske infekcije se lako leče - objašnjava on.
Postoje ljudi koji su se izlečili od HIV-a a Bratislav, ipak, misli da lek za potpuno izlečenje nećemo imati duže od 10 godina.
- Poenta je što HIV, za razliku od drugih virusa, svoj genetski materijal inkorporira u ljudski. I kada se same ćelije razmnožavaju, razmnožava se i HIV. Današnji lekovi ne uspevaju da prodru u neke ćelije, koje i dalje imaju u sebi HIV. To su, takozvani, rezervoari. I ako bi osoba prestala da uzima terapiju odatle bi se HIV opet pojavio u organizmu - objasnio je on.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari