Napad na Konjarniku je poslednji u nizu! Ovo su sva ubistva policajaca od devedesetih do danas! (VIDEO)
Pucnjava na policajce uznemirila je javnost
Drama na Konjarniku kada je naoružani psihički bolesnik pucao na policajce uznemirila je javnost, ali ovo nije prvi put da je neko upotrebio vatreno oružje kako bi napao policajce
Prvi napad u kom je ubijen policajac bio je 1. februara 1996. godine kada je u Ulici Marijane Gregoran na Karaburmi, u ulazu zgrade u kojoj je živeo, ubijen Dragan Radišić Raša, inspektor SUP Beograd za krvne i seksualne delikte. Ubica nikada nije pronađen.
Krvave devedesete
Međutim, mnogo više prašine diglo se oko ubistva inspektora beogradske policije Miroslava Bižića (46) 1996. godine, a ovaj događaj se nezvanično označava kao prvi napad organizovanog kriminala na organe reda devedesetih godina.
Bižić je bio inspektor koji je znao mnoge tajne raznih moćnika. Njegov pad počeo je posle ubistva saradnika DB-a Andrije Lakonića, koji je bio uspešni bokser. Lakonić je likvidiran u klubu "Nana" 1990. godine, gde se nalazio u društvu Darka Ašanina i Veselina Veska Vukotića. Lakonić je upucan nakon svađe a Bižić završio na optuženičkoj klupi zbog navodnog pomaganja ubicama. Iako je oslobođen, to je bio kraj njegove karijere. Ubijen je na stepenicama starog "Merkatora" 21. maja 1996. godine, a to ubistvo nikada nije razrešeno.
Pročitajte još:
Još jedno veliko ubistvo koje je punilo novinske redove bilo je kada je u noći između 10. i 11. aprila 1997. u beogradskom restoranu "Mama mia" u Resavskoj ulici, ubijen general-pukovnik Radovan Stojičić Badža, tadašnji zamenik ministra srpske policije.
Stojičić je upucan dok je sedeo u restoranu sa sinom i prijateljem, a napadač je nosio čarapu na glavi i licu. Ubica nikada nije pronađen, kao ni motiv Stojičićeve likvidacije.
Policajac Milić Vukosavljević teško je ranjen u maju 1998. kada je u Cetinskoj ulici, kod Prve ekonomske škole, pokušao da uhvati pljačkaša zlatare "Stanković" u Makedonskoj ulici. Od posledica ranjavanja, Vukosavljević je preminuo u Urgentnom centru.
Nekoliko meseci kasnije, u oktobru, prilikom hapšenja narko-dilera Josipa Golomejića, zvanog "Josip Šiptar", ubijen je Prvoslav Obradović, inspektor Sedmog odeljenja Gradskog SUP-a Beograd. Golomejić je pobegao u inostranstvo, ali je uhapšen 1999. u Austriji a 2002. osuđen na 15 godina robije u Srbiji.
U januaru 1999. na Karaburmi, prilikom hapšenja devetnaestogodišnjeg Aleksandra Matića, ubijeni su Zoran Pavličević i Slavoljub Božović, a teško ranjen Rodoljub Milović, inspektori Trećeg odeljenja inspektori Gradskog SUP-a Beograd. Inspektor Milović uspeo je da rani napadača i on je uhapšen. Za ubistvo druga i dvojice inspektora Matić je osuđen na 21 godinu zatvora, ali je preminuo 2015. godine.
Tri meseca kasnije na parkingu ispred Sportskog centra "Košutnjak" ubijen je Milorad Vlahović, savetnik u Upravi kriminalističke policije Gradskog SUP-a Beograd, pukovnik policije i bliski prijatelj pokojnog generala policije Radovana Stojčića Badže. Ubica nikada nije otkriven.
U julu iste godine ispred zgrade u kojoj je živeo ubijen je Dragan Simić Simke, načelnik SUP-a Savski venac, koji je dugo bio i načelnik Odeljenja za krvne i seksualne delikte. Dvojica napadača nikada nisu otkrivena.
Ubistva nastavljena i posle 2000. godine
Policijski general Boško Buha, pomoćnik načelnika Resora javne bezbednosti, ubijen je 10. juna 2002. na parkingu hotela "Jugoslavija". Buha je pre toga govorio o vezama mafije i političara a svi optuženi za njegovu smrt oslobođeni su nekoliko godina kasnije.
Čini se da je ovo ubistvo bilo poslednje u nizu na visoke policijske zvaničnike, ali su napadi na policajce na dužnosti i dalje nastavljeni.
Od onih koji su se dogodili u "novije vreme" izdvajamo događaj iz oktobra 2011. godine kada je policajac Slobodan Cvetić preminuo od posledica ranjavanja prilikom pljačke banke.
On je pogođen metkom u glavu prilikom pljačke banke u beogradskom naselju Karaburma. Tom prilikom ranjenj je još jedan policajac.
U novembru 2013. nakon višesatne opsade kuće Dragomira M. u selu Metikoši kod Kraljeva, koji se u njoj zabarikadirao ranije tokom dana pošto je ranio jednu osobu, ranjen je jedan policajac.
Naša policija veoma profesionalna, u Americi bi ubili naoružanog
Spasić kaže da je hapšenje naoružanog čoveka na Konjarniku bilo veoma profesionalno od strane naše policije, jer bi ga u nekim zapadnim državam upucali.
- Da se desilo u Americi ili Nemačkoj, oni bi ga ubili odmah. Naša policija je postupila krajnje profesionalno što je evakuisala sve građane u okolini i na taj način su se stekli uslovi za humanu operaciju, odnosno da naoružani čovek bude priveden - objasnio je Spasić.
Već u aprilu naredne godine u pucnjavi u Novom Sadu ranjen je policajac I. M. i napadač I.S. iz Vučitrna prilikom intervencije u novosadskom naselju Adice. I.S. je u policajca pucao iz pištolja dok je uzimao izjavu a policajac je uspeo da uzvrati vatru.
U februaru 2020. tokom policijske akcije na teritoriji opštine Raška, ranjen je pripadnik Policijske uprave u Kraljevu. Do pucnjave je došlo prilikom hapšenja a policajac je ranjen u nogu.
Policajci prvi na udaru
Bivši operativac DB-a Božidar Spasić kaže za 24sedam da su policajci uvek prvi na udari kriminalaca, pa i psihopata što je bio poslednji slučaj.
- Napadi na naše policajce traju odavno a značajniji su postali devedesetih, a nastavljeni i posle 2000. godine. Najčešće su se dešavali napadi kada se razbojnici uhvate na delu - objašnjava Spasić.
Boža Spasić Printscreen Balkan info
Međutim, on dodaje da policajac nikada ne puca prvi sem ako nema naredbu ili ako se zna da je osumnjičeni naoružan i već pucao u nekoga.
- Svaki čovek koji nosi oružje gradom je tempirana bomba, nikada ne znaš za šta ga može upotrebiti. Međutim, najgora situacija za policajca jeste kada mora da upotrebi oružje. Jer to kasnije podrazumeva proceduru koja mu zagoračava žviot, a on ima isti tretman pred zakonom kao da je kriminalac koji je pucao. I to zato jer se smatra da su toliko obučeni da mogu svaku situaciju, koja im nije neposredno ugrozila život, da reše na drugi način. Postoji suzavac ili pendrek, recimo, i onda morate debelo da objašnjavate zašto ste upotrebili vatreno oružje - kaže Spasić.
On dodaje da se, ipak, i najokoreliji kriminalci plaše da upotrebe oružje na policiji.
- Znaju da policija može da upotrebi svoje oružje da bi ga eleminisala i da je pucanj u policiju, zapravo, pucanj u državu! I to prerasta običan pokušaj ubistva. Međutim, plaši to što se ne zna koliko naoružanih šeta po gradovima i šta može da iskrsne. Iako je za dobijanje dozvole za nošenje oružja procedura takva kao za svemirski brod. A potpisuje lično direktor policije - objasnio je Spasić.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari