Brak koji je mogao da spasi srpsku dinastiju: Jedna princeza trebalo je da bude naša kraljica, ali su Rusi bili brži (FOTO)

Danas je gotovo nepoznata činjenica da je peti i poslednji Obrenović na srpskom tronu, kralj Aleksandar, nameravao da zaprosi princezu Grčke Mariju i da tim brakom sebi i Srbiji obezbedi međunarodni ugled i svetlu budućnost.

Kraljica Natalija je želela da orodi svoga sina s ruskim dvorom, ali nije uspela u nameri da za svog sina isprosi ruku neke od ruskih princeza.  

Sa druge strane, kralj Milan je gledao da svog sina oženi jednom nemačkom princezom i da na taj način dinastija Obrenovića, pa sa njom i Srbija, bude konačno uvezana sa Trojnim savezom.

Rastrzan između sukobljenih roditelja, koji su se i u pitanju njegove ženidbe vodili ličnim političkim računima, Aleksandar je ideju o ženidbi grčkom princezom dobio od Svetomira Nikolajevića, koji je važio za jednog od najuticajnijih Srba s kraja 19. i početka 20. veka.

Nikolajević, inače prvi Srbin kandidovan za Nobelovu nagradu, za razliku od ostalih relevantnih političkih faktora, po pitanju kraljeve ženidbe nije držao stranu ni kraljici Nataliji, ni kralju Milanu, već je samostalno krenuo u misiju provodadžisanja.

Njegova je zamisao bila da se grčka i srpska dinastija orode ženidbom kralja Aleksandra sa grčkom princezom Marijom, ćerkom mezimicom grčkog kralja Đorđa. Zakleti helenofil Nikolajević važio je za čoveka koji je rado viđen gost u Atini, a ostalo je zabeleženo da je prilikom pregovora o kraljevoj ženidbi odlikovan najvećim grčkim odlikovanjem, Ordenom Svetog Spasitelja. 

Nikolajeviću je naruku išlo i to što ni kralj Milan ni kraljica Natalja nisu bili protivni ovom braku, pa se u dvorskim krugovima ovaj brak smatrao gotovo dogovorenim. Takođe, te 1894. godine Aleksandar još uvek nije potpao pod uticaj fatalne Drage Mašin.

Teško je ustanoviti šta je pošlo po zlu, ali se zna da, iako su ga očekivali u Atini, tokom njegovog putovanja za Carigrad u junu 1894. godine Aleksandar nije došao da izvrši očekivanu prosidbu.

Naredna, 1895. godina bila je sudbonosna za Aleksandra i za dinastiju Obrenovića. Aleksandar je tokom prva tri meseca pomenute godine bio u gostima kod svoje majke u Bijaricu i tada počinje njegov ljubavni život  sa Dragom, dvorskom gospođom kraljice Natalije, izvanredno lepom udovicom Svetozara Mašina, inženjera čiji će rođeni brat pukovnik Aleksandar Mašin biti predvodnik zavere koja je 29. maja 1903. ugasila dinastiju Obrenovića.

Profimedia

Suprotno uvreženom mišljenu da je Aleksandar već tada tvrdoglavo insistirao na braku sa Dragom, 1896. godine odigrao se još jedan sudbonosan događaj koji je mladog kralja definitivno odveo na put bez povratka.  

Naime, vlada Stojana Novakovića nameravala je da obnovi ženidbenu misiju koju je dve godine ranije započeo Svetomir Nikolajević, ali su Srbija i njen vladar dovedeni u veoma sramotnu situaciju. Nakon vaskršnje posete manastru Hilandar na Atosu, kralj Aleksandar stigao je u Atinu s namerom da zatraži ruku grčke princeze, ali je srpske prosce u glavnom gradu Grčke dočekala vest da je ozvaničena veridba princeze Marije sa jednim ruskim velikim knezom.

Nakon ovog „neuspeha“, kralj Aleksandar se u potpunosti okreće samo i jedino Dragi Mašin, i u julu 1900. godine ona postaje srpska kraljica. Buran bračni život poslednjeg Obrenovića i njegove supruge Srbiji nije podario princa naslednika, iako je 1901. objavljeno da je kraljica trudna.  

Kralj i kraljica ubijeni su u događaju koji istorija beleži kao Majski prevrat, čime je prekinuta loza dinastije Obrenović.

Nesuđena kraljica Srbije i sva njena izgnanstva

Princeza Marija od Grčke i Danske bila je ćerka grčkog kralja Đorđa I i njegove supruge, ruske velike vojvotkinje Olge Konstantinovne. Udala se za velikog vojvodu Georgija Mihajlovič 1900. godine na Krfu. 

Wikipedia

 

Par se nastanio u Sankt Peterburgu i dobio dve ćerke: princeze Ninu i Kseniju. Veliki vojvoda Mihajlovič bio je odani otac i suprug, ali njihov brak je bio nesrećan. Princeza Marija, poznata u braku kao velika vojvotkinja Marija Georgijevna od Rusije, nije volela ni svog muža ni svoju novu zemlju. Čeznula je za rodnom Grčkom i nikada se nije prilagodila životu u Rusiji. 

Po izbijanju Prvog svetskog rata, ona se sa ćerkama odmarala u Engleskoj i odlučila da se ne vrati u Rusiju. Njen muž je bio zarobljen u Rusiji nakon revolucije, a boljševici su ga streljali sa još nekoliko rođaka Romanovih u januaru 1919. Vratila se da živi u Grčkoj sa svojim ćerkama 1920. godine.

Tamo je započela vezu sa admiralom Periklesom Loanidisom, sa kojim se venčala 1922. Nakon proglašenja Republike 1924. godine, nalazila se u egzilu. Živela je u Italiji više od jedne decenije, sve dok je izbijanje grčko-italijanskog rata 1940. nije naterao da se vrati u rodnu Grčku. Umrla je 14. decembara 1940. godine, kada je grčka kraljevska porodica ponovo trebalo da krene u progonstvo.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi