Tupim delom sekire po glavi: Na današnji dan ubijen je "komandant od Srbije" - Karađorđe Petrović

Na današnji dan 1817. po povratku u Srbiju, ubijen je vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe Petrović.

On je, posle sloma ustanka 1813. godine, izbegao u Austriju, a zatim u Rusiju.

Karađorđe je tvorac prve slobodne srpske države posle pada Srbije 1459. pod tursko ropstvo i rodonačelnik kraljevske dinastije Karađorđević.

Pročitajte još:

Danas je letnji Aranđelovdan: Veruje se da je ovo najbolji dan za novi početak

U Austrijsko-turskom ratu bio je hajduk, a zatim trgovac u Topoli.

U sudbonosnim trenucima kada je srpski narod izašao na evropsku političku scenu 1804. godine, u prelomnim godinama otpočinjanja borbe za konačno oslobođenje i uskrsnuće srpske države, na čelu naroda pojavio se čovek koji je smeo, mogao i znao da predvodi narod.

Smatra se da je 1803. godine, u zimu, lično sam Karađorđe obilazio celu Šumadiju, pripremajući i pridobijajući viđene domaćine za širi narodni pokret.

Usledio je okrutni odgovor: seča knezova. I Karađorđe se našao na tom spisku, ali je uspeo da razbije poteru.

Na zboru u Orašcu, narodni glavari za vođu nisu izabrali ni najpoznatijeg hajduka, ni najviđenijeg kneza, izabrali su Karađorđa, iako su dobro poznavali njegovu preku narav.

Od tog trenutka, pa sve do propasti ustanka 1813. Karađorđev životopis jeste istorija Srbije. Ovim činom Đorđe Petrović postao je vožd Karađorđe, a time osnivač i utemeljivač vladarske loze Karađorđevića. Karađorđe je tada imao 42 godine.

Na njegovu inicijativu i pod njegovim rukovodstvom, sazvana je prva skupština starešina u Ostružnici, na kojoj su udareni temelji zajedničkoj akciji ustanika.

Prema sačuvanoj dokumentaciji iz tog vremena, Karađorđe se od početka maja potpisuje kao “vožd”, “pervi predvoditelj”, “vrhovni vojvoda”, “komandant od Srbije”.

Ubistvo Karađorđa

Knez Miloš Obrenović, zajedno sa još jednim Karađorđevim kumom Vujicom Vulićevićem, pripremio je ubistvo tog 26. jula.

Miloš nije želeo nove borbe, a Karađorđev povratak u Srbiju nosio je opasnost od izbijanja novih sukoba, ali i preuzimanja vlasti.

Kada je Karađorđe jula 1817. zaspao u kolibi u selu Radovanju kod Velike Plane, Vujičin čovek Nikola Novaković, čijeg je brata Karađorđe ubio tokom ustanka, udario ga je tupim delom sekire u glavu, kažu istoričari.

Karađorđu je odsečena glava i poslata sultanu u Carigrad.

Vulićević je posle u Starom selu, blizu mesta smrti velikog vožda, na jednom proplanku podigao crkvu Pokajnicu posvećenu Karađorđu.

Prema motivima gradnje, u pitanju je jedinstveni spomenik kulture u svetu, jer je napravljen po motivu kajanja, koji je kao hrišćansku vrlinu propovedao još Sveti Jovan Krstitelj.

Posle Karađorđeve smrti ostaje njegov sin Aleksandar I Karađorđević. On je zajedno sa roditeljima proveo svoju mladost u emigraciji.

Pročitajte još:

Povratak Karađorđevića: Na današnji dan Skupština Srbije izabrala Petra I za kralja Srbije

Vratio se u Srbiju 1839, kada je bio star 33 godine. “Igrama” velikih sila, preko Tome Vučića, Avrama Petronijevića i ustavobranitelja, Aleksandar je doveden na vlast.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi