Istražujemo: U čemu je tajna agencija za bračno posredovanje, ako su "gospodari" mreža aplikacije za nalaženje partnera

U vreme društvenih mreža i elektronske komunikacije, koja neverovatno napreduje, maltene je nezamislivo da bi bilo ko svog partnera tražio preko agencije za bračno posredovanje. Međutim, ovakve agencije ne samo što rade, nego imaju i sve više klijenata.

U velikom istraživanju “24sedam”, već smo ispitali šta se to dešava putem aplikacija i došli do zanimljivih rezultata, a sada je red na agencije. Zajedničko im je to što je i korona umešala svoje prste u upoznavanje ljudi i njihovo zbližavanje.

Ali, krenimo redom.

Sociolog Ljiljana Lepšanović Živanović već 35 godina radi u agenciji za bračno posredovanje koja opstaje na tržištu gotovo četiri decenije. I ne samo što tako dugo opstaje, nego ima i konstantan broj novih ljudi koji dolaze. Ona objašnjava da se, uprkos ekspanziji društvenih mreža, njihov posao odvija bez problema.

– Pre desetak godina, kada je počela ekspanzija društvenih mreža i “onlajn upoznavanja”, imala sam utisak da nam se smanjuje broj članova. Mi smo se uvek oglašavali u jednim novinama, i onda smo došli u situaciju da damo oglas, recimo petkom, kad je velika prodaja, a da telefon ne zazvoni – priča Ljiljana.

I onda je nastala prva kriza u agenciji, kada je i sama razmišljala o tome da otvore jedan sajt za upoznavanje. Međutim, ljudi su počeli da opet dolaze.

– Mi u članstvo primamo samo osobe koje imaju ozbiljne namere za brak i 98 odsto našeg članstva smo videli uživo. Svaki član treba lično da dođe na razgovor sa savetnikom i ostavi podatke. Onlajn upoznavanje jeste jedan dobar način za novu komunikaciju, međutim, tu dolazimo do velikog problema, a to je ta anonimnost koju pružaju društvene mreže i mnogi sajtovi – objašnjava Ljiljana.

Razočaraju se u društvene mreže, pa dođu u agenciju

Zapravo, veliki broj ljudi pravi lažne profile i ostavlja podatke koji se ne mogu proveriti, zbog čega osobe koje žele trajnu vezu često budu razočarane.

– Oni nam to govore kada dođu kod nas. Za ljude koji imaju ozbiljne namere, daleko je bolje doći u proverenu agenciju, gde znate ko radi i kome možete da se obratite. Jer ako neko da netačan podatak na mrežama, recimo da ima fakultet a u suštini ga nema, i onda izađe sa devojkom, ona nema kome da javi da je on slagao. Takav čovek može posle toga da vara i druge devojke. A što se tiče agencije, kada nam neka osoba javi da je druga osoba ostavila netačne podatke, mi odmah reagujemo – kaže Ljiljana.

Kao drugu prednost, ona navodi to što postoje pravila za članstvo, a jedno od njih je da osoba mora biti bračno slobodna i da joj je cilj isključivo trajna veza i zasnivanje porodice.

Iako u članstvu imaju vrlo malo ljudi mlađih od 30 godina, s obzirom na to da se danas ljudi sve kasnije odlučuju na brak, postoje i takvi slučajevi.

Najmlađa članica nam je ’96. godište, a najstarija ’37. godište. Dolaze podjednako i muškaraci i žene. Ali generalno to su hrabri ljudi, odnosno ljudi koji su za jednu dobru nijansu svesniji od ostalih. Većina ima potrebu da nekog voli, i da ih neko voli – tvrdi ona.

Rade po čitav dan, nemaju vremena za upoznavanje

Zanimljivo je da dolaze ljudi svih vrsta obrazovanja, ali i materijalnih statusa.

– Ono što sam primetila kod mlađih ljudi, naročito jednog broja onih koji su zaposleni i stambeno obezbeđeni, jeste da rade od jutra do sutra. Njihov privatni život postaje jako siromašan i nemaju vremena ni za šta. Jedna naša članica, koja radi u banci kao neki šef, pričala nam je da radi svaki dan do sedam, pa čak i subotom. I onda kada dođe nedelja, najradije provede taj slobodan dan u pidžami. I kada bi i imala neki slobodan dan, nema sa kim da izađe. Novca možda i imaju, ali nemaju slobodnog vremena. Došla nam je i devojka koja ima stan i platu preko hiljadu evra, ali je totalni debakl što se tiče privatnog života – objašnjava ona.

S druge strane, veliki broj mladića u suprotnom je materijalnom statusu od onog opisanog u vezi sa ženama.

– Često rade za malu platu, žive sa roditeljima i automatski ta loša materijalna situacija im smanjuje mogućnost za izlaske i upoznavanje. Kada pogledate obe grupe, emotivni život im je nula – kaže Ljiljana, i dodaje da, što se tiče starijih ljudi, oni najčešće samo traže nekoga sa kim bi delili život.

Korona povećala socijalnu izolovanost

Ljiljana Lepšanović Živanović objašnjava da se zbog izolacije usled koronavirusa veliki broj osoba koje žive same našao u teškoj emotivnoj situaciji.

– Bojim se da će se ovo odraziti i na povećanje broja depresivnih osoba i obolelih od drugih mentalnih poremećaja. Recimo, kod nas je pre neki dan bila devojka od 38 godina sa pričom da ranije nije osećala problem samoće jer je izlazila sa prijateljicama, putovala, a sad joj je strašno – ispričala je ona.

 

Uprkos samoći, zanimljivo je da imućnije žene obično traže sebi slične muškarce, ali se dešava i da one koje su materijalno situirane i imaju stan izaberu nekoga ko je podstanar.

– Nažalost, prosečan čovek materijalno nikada lošije nije živeo, i danas ta situiranost dobija dosta na značaju. Iako u našim pravilima piše da motivi upoznavanja i dolaska do osobe treba da budu isključivo emotivne prirode. Ipak, primetno je da je većina devojaka fakultetski obrazovana, situirana i verovatno one, i mimo agencije, teže pronalaženju partnera sličnog i u tom materijalnom smislu. Ali i dalje postoje očekivanja da žena želi da ima pored sebe muškaraca koji je jači od nje, pa i da je bolje situiran. Recimo, kada devojka dođe i popuni upitnik, ona želi da upozna osobu koja ima fakultet. Njima je razlog tog zahteva da muškarac bude egal sa njihovom školskom spremom, jer uz nju ide i situiranost. Ali pravdaju se time da, prema sopstvenom iskustvu, kada se muškarci nađu u podređenom položaju u odnosu na ženu, oni onda izlaze iz takvih veza, umesto da su srećni što imaju osobu koja bolje zarađuje od njih. Kod nas je još prisutan taj patrijarhalni obrazac – objasnila je Ljiljana.

Pronađu partnera, a onda se više i ne jave

Ona naglašava da još postoje predrasude prema bračnim agencijama, slično kao i kod odlaska kod psihologa, zbog uverenja da neko nije dovoljno sposoban da nađe partnera bez pomoći.

– Ta pogrešna uverenja se vuku još iz onog vremena pre Drugog svetskog rata, kada je bilo sramota ne udati se i ne oženiti se do nekih određenih godina. Na Zapadu to nije tako, oni nemaju te predrasude u vezi sa odlaskom u bračnu agenciju ili kod psihologa. Te predrasude nisu ni danas manje nego kada sam počela da radim pre 35 godina – kaže ona.

Ljiljana kaže da ne znaju koliko su tačno parova spojili tokom četrdesetak godina rada, ali procenjuju da je to oko 70.000 ljudi. Dok je oko 8.000 njih završilo u braku. Uprkos tome što im pomognu da se spoje, najveće razočarenje nastaje jer se većina njih više nikada ne javi.

– Desi se šetam, vidim dvoje ljudi koje smo spojili kako guraju kolica sa bebom, a oni se čak i ne jave. Ali to je opet u prirodi ljudi, da zaborave da im je neko pomogao. Mislim da je samo jedan par došao i doveo dete da ga vidimo, i zato mi je jedino žao. Ali, eto, možda im je neprijatno – zaključila je Ljiljana.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi