Kada bacite masku na ulicu možete da ubijete nekoga! U najvećoj opasnosti su sva naša deca

Nekultura i odsustvo minimalnog kućnog vaspitanja već postaju opasni po sve nas. Maske, koje svakodnevno nosimo da bismo se zaštitili od koronavirusa, bacamo po ulicama, trotoarima, parkovima, travnjacima, pored kontejnera, a to je izuzetno opasno. Ne znate zbog čega?

Ukratko, postoji rizik od širenja kovida, a u najvećoj opasnosti su naši najmlađi. Tako kažu stručnjaci. Od početka epidemije kovida, odnosno od pre 13 meseci, za odlazak u prodavnicu, na pijacu, u kafić ili tržni centar neophodno je da preko usta i nosa imamo zaštitnu masku. Ali, ne i da je bacamo gde stignemo. Zarazna je!

To za “24sedam” potvrđuje naš čuveni epidemiolog, virusolog i vakcinolog prim. dr Radmilo Petrović, koji ističe da je moguće zaraziti se koronavirusom ukoliko dođemo u kontakt sa maskom, koju je prethodno nosio neko ko je zaražen.

– Teoretski je moguće da se na taj način prenese virus. Iako niko neće sam pokupiti masku sa ulice i staviti je na lice, opasnost je velika, najpre za decu koja se igraju po parku, pipaju svašta a potom diraju lice i stavljaju ruke u usta. Na taj način može se uneti mala doza virusa, koja je ipak dovoljna da se dete zarazi, a potom i da dalje prenosi infekciju – objašnjava on i dodaje:

-Komunalni radnici su drugi na listi koji su u opasnosti, jer oni su ti koji skladište optad, pa i ovaj medicinski. Iako je primarni način prenošenja ovog virusa kapljičnim putem, dokazano je da kovid 19, kao vrlo otporan i uporan virus, može više dana da opstane u spoljašnjoj sredini. Iz tog razloga roditelji treba da povedu računa da deca ne dodiruju maske po parkovima – savetuje dr Petrović.

Istovremeno, Pulmolog i pneumoftiziolog prim. dr Tatjana Radosavljević, kaže za naš portal da se taj infektivni, odnosno medicinski otpad u bolnicama i domovima zdravlja nakon korišćenja skladišti po strogoj proceduri.

– Naravno da su maske i rukavice medicinski otpad i da je opasno bacati ih po javnim površinama, gde deca lako mogu da dođu u kontakt sa tim kontaminiranim predmetima. To je u bolnicama i domovima zdravlja regulisano, postoje posebne kante gde se ova zaštitna oprema odlaže, a zatim ljudi koji su zaduženi za to nose na predviđeno mesto, gde se posebnom metodom uništava – navodi ona i dodaje da građani nisu upoznati na koji način se odlaže otpad.

– Treba raditi na edukaciji, problem postoji, ali je rešiv – treba osigurati mesto će će se bacati kontaminirani medicinski otpad. Mešati ga sa ostalim smećem nije dobro, jer mi nikako ne možemo da znamo da li je masku nosio neko ko je zaražen – poručila je pulmolog Radosavljević.

Prema njenim rečima, na samim maskama već se nalaze bakterije, koje mahom dolaze iz spoljašnje sredine.
– Na samim maskama postoji određeni broj bakterija koje dolaze iz vazduha, a, osim toga, toplo i vlažno okruženje, koje se formira između maske i usta, pospešuje širenje ovih patogena – poručuje naša sagovrnica.

Čija je odgovornost?

Iako niko nije bio spreman na sve ono što je korona sobom donela i ceo svet preorjentisao se na očuvanje zdravlja, pa u toj trci i borbi za život adekvatno skupljanje i odlaganje ove vrste otpada nije pronašlo svoje mesto na listi prioriteta, sada, kada broj inficiranih polako opada u Srbiji, trebalo bi da obratimo pažnju i na ovaj problem – nedostatak ili nepostajanje kanti za odlaganje ovog otpada.

Zbog tog manjka, maske i rukavice bacaju se zajedno sa ostalim komunalnim otpadom, bez ikakve kontrole.

Isti problem prepoznala je Privredna komora Srbije, koja je u aprilu prethodne godine pokrenula platformu „Eco corner“, preko koje stručnjaci, instituti, kompanije i poslovna udruženja dele iskustva, proizvode preporuke i zagovaraju praksu postupanja s komunalnim otpadom.

A, kao primer dobre prakse može se izdvojiti opština Gornji Milanovac, koja je svojim stanovnicima obezbedila čak 30 posebnih kontejnera za odlaganje iskorišćenih zaštitnih maski i rukavica.  

Kako se pravilno odlaže maska?

Dok nadležni rešavaju ovaj problem, građani bi trebalo da shvate da je deo odgovornosti i na nama, dodaje dr Radmilo Petrović.

– Infektivni otpad, odnosno maske koje smo nosili i odlučili da ih bacimo, trebalo bi skinuti sa lica, a potom odložiti u plastičnu kesu. Na kraju sav taj otpad spakovati u posebnu providnu kesu, kako bi komunalno preduzeće jasno moglo da vidi da je u pitanju potencijalno infektivan otpad, pa se on posebno sortira. Takođe, kada se vratite u kuću, nakon što skinete i odložite masku u smeće, odmah operite ruke. Nikako ne dodirujte lice – zaključuje naš sagovornik.

Pročitajte još

Maske na otvorenom i u baštama kafića? I nisu savršeno rešenje zbog čestog skidanja sa lica, a uz to preti opasnost od nekoliko stvari

Lekari upozoravaju: Novi soj koronavirusa može da izazove opasnije varijante infekcije

A, mi dodajemo – ako ovih dana odlučite da prošetate, obratite pažnju gde bacate ovaj otpad- osim što je nekulturno, potencijalno je i opasno. Dokle god je otpad oko nas, on može da završi i u nama.

Šta je medicinski otpad?
Medicinski otpad je specifična vrsta otpada koja zahteva i poseban način odlaganja. Medicinskim otpadom se smatra svaki otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Zbog toga se ova vrsta otpada mora odvojiti od ostalih vrsta. U medicinski otpad se ubraja sav otpad koji se prikuplja prilikom pružanja medicinskih usluga.U normalnim okolnostima taj otpad najčešće čine zavoji, gaze, igle i špricevi, štapići za uzimanje briseva, kateteri, drenovi i slično. U vanrednom stanju i za vreme trajanja pandemije to su odložene maske, rukavice, viziri, medicinski skafanderi i druga zaštitna oprema na kojoj se može nalaziti virus.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi