Tradicija koja traje čak 190 godina: Na Svetosavske balove moralo se doći, a igrao se valcer ali i srpsko kolo

Prvi Svetosavski bal održan je 1834. godine u Kragujevcu a drugi je održan tek tri godine kasnije u Beogradu.

Drugi bal se desio u kući konzula Hodzesa a onda je usledio treći u konaku kneza Miloša na Topčideru. Balovi su bili prilika da se okupi elita srpskog društva.

Inače, prvi bal održan je povodom dodeljivanja ordena knezu Milošu od strane tadašnjeg sultana, što je bila velika čast jer je Miloš bio vladar vazalske zemlje i jedini pravoslavni vladar koji je dobio priznanje.

Inače, knez je 1823. propisao proslavljanje Dana Svetog Save kao državno obeležje što su privatili kako crkva, tako i građanstvo.

Kragujevac je bio srpska prestonica ali kada je to postao Beograd, bilo je više uslova i prostora za održavanje ovih balova, naročito posle izgradnje Konak. Već 1842. počinje sa organizacijom posela na koja su dolazili mnoge strane diplomate i domaća elita.

Knez Mihailo napravio je i instituciju dobrotvornih balova koje su organizovala građanska udruženja, dok je kneginja Julija obično bila domaćica.

Iako je na te balove dolazila elita, jer se to smatralo i nekom vrstom obaveze, dešavalo se da dođe neko iz "nižih" slojeva pa bi strane diplomate ostale začuđene ako pored njih prođe porodica nekog "običnog" čoveka.

Wikipedia

Dobrotvorni balovi bili su i stvar prestiža jer bi štampa pisala o visini donacija, mada to nije bilo presudno. Jer bi vladar uvek davao najviše dok bi ostali kroz ovaj spisak u novinama, zapravo, dobijali zahvalnost.

Zanimljivo je da je knez Miloš kada je bio u egzilu u Beču, od Štrausa Mlađeg naručio da napiše Srpski kadril i Srpski marš. 

To je, uprkos političkoj konotaciji, u javnosti dočekano sa oduševljenjem a kompozicije su brzo postale popularne i zauzele pozicije na spisku igara na balovima. 

Inače, i vrste igara doživele su veliku transformaciju na balovima. Tako se na početku igralo kolo, da bi se nastavilo sa polkom, valcerom, kadrilom...

Knez Miloš Obrenović/Profimedia

Ali već devedesetih godina tu je bio i kan-kan, mada su mnogi tradicionalisti smatrali da to nije položaj dostojan za igračice.

Inače, na balovima zabava nije bila primarna već su se vodili važni razgovori i donosile odluke. 

Vodilo se računa ko sa kim stoji, razgovara... koliko je kome vladar pokloni pažnje jer su se u odnosu na to donosili politički zaključci i prognoze...

Kralj Milan i kraljica Natalija su posebno voleli i bili vični u pravljenju balova, a uveli su francuski protokol i meni.

Gosti bi ulazili po protokolu, znalo se kada je prijem, koje se igre igraju, ko sa kime igra, pauze, obedovanje... samo kraj bala nikada nije bio definisan pa se dešavalo da potraje do ranog jutra.

Aleksandar Obrenović i Draga Mašin su nastavili sa institucijom Svetosavskog bala, ali sa određenim poteškoćama.

Kralj Petar nije imao suprugu pa je brinuo o deci, a država je od 1908. bila u ratu i tenzijama pa nije bilo prilike za balove.

Iako su uslovi posle Prvog svetskog rata bili bolji do ženidbe kralja Aleksandra Karađorđevića nisu organizovani a značajnu ulogu u organizaciji  igrala je i kneginja Olga, supruga kneza Pavla.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi