Godišnje nestane i do 2.000 ljudi! Većina je nađena, ali šta je sa onima koje porodice više nisu videle: Evo kada se osoba proglašava mrtvom
Mnogi, nažalost, nikada ne pronađu svoje bližnje ni njihova tela, pa tako ne mogu ni da ih sahrane, niti su sigurni da li su uopšte i mrtvi
U Srbiji je tokom prethodne 2022. godine policiji zvanično prijavljen nestanak 1.801 punoletne osobe, a pronađeno je njih 1.620.
Kada su u pitanju deca, potraga je pokrenuta za 1.523 deteta, a na kraju godine pronađeno ih je 1.518.
U pitanju su zvanični podaci Ministarstva unutrašnjih poslova, a izveštaj za 2023. godinu još uvek nije dostupan.
Nestanci osoba prijavljuju se širom sveta, pa je tako na Interpolovoj žutoj poternici registrovano ukupno 9.397 nestalih osoba. Iz Srbije se na njoj nalazi dvoje: Barbara Vitez i Škeljzen Beriša.
Pročitajte još:
interpol.int
Iščekivanje
Veliki broj porodica čiji su članovi nestali ostaju godinama da "lebde" u iščekivanju loših ili dobrih vesti, pa je tako česta pojava da, ukoliko je ishod nestanka tragičan, osete i olakšanje jer je potrazi došao kraj.
Mnogi, nažalost, nikada ne pronađu svoje bližnje ni njihova tela, pa tako ne mogu ni da ih sahrane, niti su sigurni da li su uopšte i mrtvi.
Ipak, postavlja se pitanje posle koliko vremena nestala osoba može da se proglasi mrtvom.
Zakon je jasan
Najpre bi trebalo početi od razloga zbog kojih neko može da podnese zahtev da se osoba koja je nestala proglasi mrtvom.
Zakon o vanparničnom postupku je jasan - ukoliko je prošlo pet godina od nestanka i ukoliko je prošlo 70 godina od rođenja nestalog, može da se podnese predlog za pokretanje vanparničnog postupka.
Profimedia
Takođe, to je moguće ukoliko je na osnovu okolnosti pod kojima je neko nestao izvesno da čovek više nije u životu, a ako je u pitanju neka neposredna opasnost (požar, zemljotres, poplava), onda je dovoljno da prođe šest meseci od dana prestanka iste opasnosti.
Ako je osoba nestala tokom rata, dovoljno je da prođe godinu dana od prestanka ratne opasnosti.
Razlozi za pokretanje postupka
Zakon je jasan i laicima, a advokat Igor Bogićević objašnjava za 24sedam da se postupak pokreće iz mnogih razloga koji su uglavnom praktični.
Zahtev može da podnese javni tužilac ili bilo ko ko ima pravni interes.
- Ako ljudi nema dugo, odnosno ako se sumnja da nisu živi, postoje određene pravne posledice. Smrt se dokazuje u vanparničnom postupku, a suština je da se proglasi umrlim da bi naslednici mogli da naslede imovinu.
Kako kaže, često je i da se mrtvim proglasi učesnik prekinute parnice.
- Kako bi se nastavio neki ostavinski postupak, potrebno je da se lice koje se dugo vodi kao nestalo proglasi mrtvim. Ili, ukoliko je ta nestala osoba tužila nekoga, da bi se nastavio postupak, njegovi naslednici mogu da preuzmu slučaj ako ga proglase mrtvim.
Reguliše se i brisanje sa biračkog spiska, spiska javnih preduzeća...
- Imovina je suštinska stvar u tim situacijama. Zato uglavnom naslednici i pokreću postupak nakon što prođe određeno vreme - kaže Bogićević.
Profimedia
Zanimljivo je da proglašenjem nestale osobe za umrlu poništava i brak, tako da preživeli supružnik može nakon toga da stupi u novi, ističe advokat.
Procedura
Nakon što sud oceni da su ispunjeni svi uslovi za pokretanje postupka, još jedan važan korak je oglas u kom će se objasniti detalji nestanka. Ovo je ujedno i prilika da se nestali, ukoliko je živ, javi, ili bilo ko ko ima bilo kakvu informaciju o njemu.
Oglas se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na oglasnoj tabli suda, a nakon ti meseca, ukoliko se nestali ne javi, sud zakazuje ročište. Na injemu će se izvesti dokazi, nakon čega se proglašava smrt. Za vreme smrti uzima se dan kada je osoba nestala, piše u Zakonu o vanparničnom postupku.
Šta ako se "umrli" pojavi?
Advokat nam objašnjava da, ukoliko se "umrli" pojavi, rešenje se stavlja van stage i vrši se restitucija.
- To lice ima pravo da pokrene postupak da se rešenje poništi.
Kaže da postoje problemi ukoliko je imovina nestalog prodata, što dovodi do novih komplikacija, ali da to takvih slučajeva u praksi dolazi veoma retko.
- To je već pravna filozofija koja dovodi do ozbiljnih sporova - kaže advokat.
Nada umire poslednja
Ipak, na stotine porodica ne gubi nadu da će se njihovi najbliži članovi pojaviti i nastaviti tamo gde su stali, zdravi i srećni.
Preko Registra nestalih lica Srbije, osnovanog u junu 2017. godine, vidljivost osoba koje se vode kao nestale je mnogo veća nego ranije.
Cilj je i bio da fotografije nestalih osoba budu javno dostupne kako bi se šanse za pronalazak povećale. Do tada je samo policija imala evidenciju koja javnosti nije bila dostupna.
Pokretanjem registra – jedinstvene baze nestalih lica sa teritorije Srbije, ujedno se podiže svest javnosti o nestancima kao svakodnevnoj pojavi.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari