Godišnjica Drugog zasedanja AVNOJ-a budi sećanje na nekada omiljeni praznik - 29. novembar i dan kada se postajalo pionir

Drugo zasedanje AVNOJ-a, ključni događaj političkog oblikovanja i predstavljanja ondašnjem svetu Narodno oslobodilačkog pokreta, velikog pokreta otpora na prostoru okupirane Jugoslavije, dogodilo se 29. novembra 1943, pre osam decenija. AVNOJ ili Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije, oblikovan je u Bihaću novembra 1942, kao političko telo NOP, odnosno borbe koju je vodila KPJ.

Drugo zasedanje AVNOJ-a održano je u zapadnobosanskoj varošici Jajce u zdanju Sokolskog doma. Cilj vođstva KPJ, odnosno NOP-a bio je da što glasnije svetu predstave svoju borbu i konačne političke ciljeve. Zasedanju su prisustvovala 142 delegata.

Sala je bila dekorisana i portretima "Velike trojke", Ruzvelta, Čerčila i Staljina pored, razume se, velikog potreta i biste Josipa Broza Tita. Predsedavao je dr Ivan Ribar, ugledni međuratni političar, svojevremeno predsedavajući skupštine Kraljevine SHS/Jugoslavije, otac istaknutih boraca NOP, Ive i Jurice. Obojica su poginuli. 

Wikipedia

 

Tokom zasedanja odlučeno je da AVNOJ postaje predstavničko telo Jugoslavije. Proglašeno je uspostavljanje Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije, kao izvršnog tela, dakle vlade. U Odluci je naglašeno da će po oslobođenju biti ustrojeno federalno uređenje. Već tada je navedeno "pravo naroda na samoodređenje, uključujući pravo na otcepljenje", kako je precizno naglašeno.

Naglašeno je da izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije nije reprezentativan predstavnik naroda Jugoslavije. Odlučeno je takođe da se kralju zabranjuje povratak. Istaknuto je da će nadalje svi narodi Jugoslavije, poimence su nabrojani svi osim muslimana, biti ravnopravni. Iako je bilo jasno da je reč o revolucionarnom činu, saveznici će prihvatiti odluke AVNOJ-a. Odnosno, stalo se na stanovište da je NOP/NOVJ pravi pokret otpora unutar Jugoslavije. 

Odluke donete na Drugom zasedanju AVNOJ-a, pre osamdeset godina, bile su, pokazalo se, presudne po konačnu sudbinu Jugoslavije. Osnove raspada zemlje na dotadašnje federalne jedinice, postavljene su tada, iako je to malo kome u to vreme bilo jasno.

"Danas kada postajem pionir, dajem časnu pionirsku reč..."

Povodom drugog zasedanja AVNOJ-a posle Drugog svetskog rata, 29. novembar praznovan je kao Dan Republike sve do 14. novembra 2002. godine.

Tog dana đaci prvaci polagali su pionirsku zakletvu, kada su dobijali crvene marame i plave kape sa crvenom petokrakom. Zajedno sa obaveznom belom košuljom, to je simbolizovalo boje i oznake jugoslovenske zastave.

Kada se raspala SFRJ i Dan republike je izgubio na značaju. Iako se evo već više od dve decenije ne obeležava, kod onih koji pamte ovaj praznik i dalje izaziva sećanja na proslave koje su obavezno uključivale svečani ručak, za neke i odlazak van grada jer se neradno proslavljao, a obavezno se klalo prase ili jagnje.

Na taj dan su se dodeljivale medalje i priznanja pojedincima za postignute uspehe. 

Zakonom o državnim praznicima, Srbija kao Dan državnosti sada praznuje Sretenje - 15. februar, kada je 1804. godine počelo stvaranje moderne srpske države.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi