Crvene marame, plave kape i svinjokolj: 20 godina otkako ne slavimo Dan republike

Dan republike bio je najveći državni praznik u bivšoj Jugoslaviji, a obeležavao je godišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a, 29. novembar 1943. godine. Dakle, pre 79 godina.

Tada su partizani proglasili federalno uređenje Jugoslavije i ustavotvornu skupštinu FNRJ 29. novembra 1945. godine, a pripojene su južnoslovenske teritorije koje su na kraju Prvog svetskog rata ostale u sastavu Italije, odnosno Istra, Zadar, Slovenačko primorje, Julijska krajina i druge.

Na taj dan su ukinuta i sva prava kralja Petra II Karađorđevića, a Jugoslavija je postala "savezna država republikanskog oblika, zajednica ravnopravnih naroda koji su slobodno izrazili svoju volju da ostanu u Jugoslaviji".

Oni koji pamte ovaj praznik mnogo puta su svedočili da se najviše sećaju masovnog svinjokolja, jer se neradno praznovalo po dva dana, a vrlo često se praznik povezivao sa vikendima. 

Televizija bi tih dana prikazivala po čitav dan fotografije sa istorijskoj zasedanja AVNOJ-a, a slavili su se bratstvo i jedinstvo, komunizam, Tito...

Ono što je zanimljivo jeste da su mnogi smatrali da je upravo ovog datuma nastala Jugoslavija, mada je činjenica da je ona postojala mnogo ranije, ali u drugačijem uređenju. 

Specifično za ovaj praznik bilo je to što su tog dana đaci prvog razreda osnovne škole polagali pionirsku zakletvu, kada su dobijali crvene marame i plave kape sa crvenom petokrakom. Zajedno sa obaveznom belom košuljom, to je simbolizovalo boje i oznake jugoslovenske zastave.

- Sećam se da su beogradski pioniri polagali zakletvu u Pionirskom gradu i bilo je jako važno da prisustvujete tom događaju. Svi su bili veoma euforični, a najvažnije je bilo da se nauči pionirska zakletva. Toliko godina je prošlo, a ja se i danas sećam reči zakletve - ispričao je za 24sedam Marko M., koji je pripadao pretposlednjoj generaciji đaka koji su polagali pionirsku zakletvu.

A reči su glasile: "Danas kada postajem pionir, dajem časnu pionirsku reč...". I već kao dete ste morali da obećate da ćete biti dobar drug, daćete marljivo učiti i raditi, razvijati državu... Naravno, ova zakletva nije imala nikakvu težinu jer se kasnije pokazalo da su je mnogi pioniri pogazili. Ali, to je neka druga priča...

24sedam/Katarina Mihajlović

Naravno, deca su slala poruke Josipu Brozu Titu, a on se obraćao narodu i pionirima. Broz bi primao pojedine pionire u kući na Dedinju, a obavezno su se održavale masovne manifestacije gde su prikazivane folklorne igre iz čitave države, kao i manjinske, kao simbol jedinstva naroda.

Međutim, kada se raspala SFRJ, i Dan republike je izgubio na značaju. Ipak, može se reći da se dugo zadržao, jer je poslednji put proslavljen 2001. godine.

Već naredne godine, 15 dana pre praznika, ukinut je odlukom Veća građana Savezne skupštine SRJ.

Tako da je prošlo 20 godina otkako ovaj praznik zvanično ne postoji, ali se čini da je ideja jugoslovenstva i Jugoslavije i danas živa među mnogim građanima.

Naročito srednjim i starijim generacijama. Ipak, mlađe generacije koje su rođene u Srbiji, a ne u SRJ, nemaju taj odnos prema bivšoj, zajedničkoj državi, pa se može očekivati da će ovaj praznik s vremenom u potpunosti iščeznuti i iz sećanja naroda.

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi