Tri vrste nasilja prete našoj deci ali jedno zastrašujuće raste: Odrasli su odgovorni i moraju im pomoći

Svetski ili Međunarodni dan deteta ustanovljen je 1954. godine, a obeležava se 20. novembra svake godine radi promovisanja međunarodnog zajedništva, podizanja svesti među decom širom sveta i poboljšanja dobrobiti dece. To je i datum kada je 1959. godine Generalna skupština UN usvojila Deklaraciju o pravima deteta. 

Ovaj dan ima za cilj promovisanje razumevanja među decom i dobrobit dece u svetu, ali i skretanje pažnje javnosti na obaveze društva prema deci, kao i na aktuelne probleme sa kojima se deca suočavaju. Konvenciju o pravima deteta, ratifikovale su 193 zemlje, a njeni osnovni principi su: svako dete ima pravo na život, i razvoj, ime i državljanstvo, da zna ko su mu roditelji i da se staraju o njemu; najbolji interes deteta; pravo na participaciju; pravo na nediskriminaciju.

Naš zadatak je da svakog dana stvaramo bolji svet za decu. 

U tom boljem svetu sva deca imaju mogućnost da pohađaju školu, da se leče, da su zaštićena od nasilja, da ih ne iskorišćavaju za prisilan rad, da ne žive na ulici, da ne budu žrtve ratova...

Profimedia

Međutim, milioni dece uzrasta od 5 do 14 godina širom sveta prinuđena su na dečiji rad, iako je na međunarodnom nivou usvojena zabrana i eliminacija najgorih oblika dečijeg rada uključujući ropstvo, dečju prostituciju i dečju pornografiju.

UNICEF ove godine Svetski dan deteta obeležava pod sloganom: Za svako dete, svako pravo!

Jer, dečja prava su ljudska prava. 

TANJUG/MUST/ MINISTARSTVO ZA BRIGU O PORODICI/ DEJAN UROŠEVIĆ

 

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić čestitala je deci njihov dan i poručila im da nikada ne skidaju osmeh sa lica i da se trude da zauvek zadrže dete u sebi. Kisić je istakla da će Srbija i dalje nastaviti da čini sve da svako dete ima najbolje uslove za srećno detinjstvo i odrastanje i još lepšu budućnost, te da svaki dan treba da bude dan deteta, jer su deca najvrednije što naša zemlja i društvo imaju.

Zaštititi ih od svake vrste nasilja

I ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov poručio je da su deca budućnost svakog društva i garancija da će humanističke vrednosti i ciljevi biti ispunjene u vremenima koja dolaze. Žigmanov je istakao da zbog dece moramo kao društvo činiti sve da stvorimo uslove da budu bezbedna, zaštićena, a da se njihove ličnosti i potencijali slobodno u potpunosti razvijaju, te da odrastaju u porodičnoj sredini, ispunjenoj sigurnošću, ljubavlju i razumevanjem.

TANJUG/ MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA

 

Kako je naveo, zakonska zabrana telesnog kažnjavanja dece, jačanje mehanizama koji obezbeđuju zaštitu dece od nasilja u svim okruženjima, jačanje inkluzivnosti u obrazovanju i poboljšanje celokupnog normativnog okvira koji se tiče prava deteta, samo su neke od preporuka koje je Srbija prihvatila u nedavno završenom procesu Univerzalnog periodičnog pregleda, ključnog međunarodnog mehanizama za nadzor nad stanjem ljudskih prava u državama članicama Ujedinjenih nacija.

Obezbediti im zdravu i bezbednu budućnost

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, rekla je danas da se prava svakog deteta moraju štititi u svakoj prilici, uvek i bez izuzetka.

"Zadatak najšire zajednice, ali i svakog pojedinca u društvu je da obezbedi zdravu i bezbednu budućnost dece", saopštila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Tanjug/Miloš Milivojević

Janković je navela da nepružanje adekvatne usluge ličnog pratioca ili pedagoškog asistenta, koje je u nadležnosti lokalnih samouprava, ugrožava jedno od osnovih prava deteta, pravo na obrazovanje. Poverenica je naglasila i da jedan od problema sa kojima se deca suočavaju jeste diskriminacija zbog zdravstvenog stanja, te je podsetila da je Ministarstvu zdravlja upućena inicijativa da utvrdi procedure u predškolskim ustanovama, kao i u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja, o postupanju sa decom i učenicima sa dijabetesom i drugim nezaraznim hroničnim bolestima, kao i retkim bolestima, u cilju podrške, dobre kontrole bolesti i sprečavanja nastanka njenih komplikacija.

Prema rečima Janković, značajan broj dece se suočava sa siromaštvom i diskriminacijom zbog imovinskog stanja, naročito deca pripadnici romske nacionalne manjine prema kojima neretko postoji velika socijalna distanca.

Profimedia

"Jedan od rastućih problema je i vršnjačko nasilje, zbog čega je neophodno posvetiti više pažnje prevenciji, a ne samo reagovati na nasilje kada se ono već desi. Ne smemo zaboraviti da su odrasli odgovorni za ponašanje dece, koju moramo čuti i razumeti, posebno što su danas suočeni sa brojnim izazovima", ukazala je poverenica. 

Osim prava imaju i obaveze

Zaštitnik građana Zoran Pašalić naglasio je da deca moraju biti zaštićena od svake vrste nasilja i zlostavljanja i da se njihova prava moraju štiti uvek i svuda, ali da treba da budu osnažena da postanu svesna da pored prava imaju i određene obaveze.

Tanjug/Rade Prelić

 

"Svako dete ima pravo da se razvija i napreduje u svakom pogledu, kao i pravo da ga ni odrasli ni deca na tom putu ne ugrožavaju. Zbog toga decu treba osnaživati da budu tolerantna, solidarna i da imaju empatiju prema drugima, tačnije akcenat u radu sa decom treba da bude stavljen na vaspitanje gde važnu ulogu imaju roditelji i škola", naveo je Pašalić u saopštenju.

On je rekao da se deca u Srbiji, kao i njihovi vršnjaci širom sveta, svakodnevno susreću sa novim izazovima među kojima su najizraženiji digitalno, vršnjačko i nasilje u porodici.

Profimedia

On je naveo da se deca moraju zaštiti od svake vrste nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, ali i osnažiti da postanu svesna prava koja drugi imaju u društvu, da nauče da budu solidarna, tolerantna i senzibilisana za različitosti sa kojima se susreću.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi