Ombudsman izjavio da se puno priča o pravima dece, ali ne i o obavezama! Poznata psihološkinja odgovorila: To je sve jedan paket!

Zaštitnik građana Zoran Pašalić nedavno je izneo podatak da je svakog meseca desetoro dece izloženo opasnostima po zdravlje i život a najrizičnija mesta su škole u kojima se dešava vršnjačko nasilje, ali i porodice.

Tom prilikom je naglasio da sve više govorimo o pravima dece, ali ne i o obavezama.

- Ono što je najvažnije je govoriti o obavezama dece. To znači da ako decu naučite obavezama, ono što se kaže od malih nogu, vi ćete ih na taj način i zaštititi. Dobrim delom ćete ih zaštititi. Ako se deca ne ponašaju u skladu sa svojim obavezama, vrlo često su izložena svim mogućim rizicima, poručuje Pašalić.

24sedam/Goran Sivački

Psihološkinja Biljana Lajović, međutim, smatra da niko ko se bavi ljudima i decom ne može da kaže da neko ima previše prava.

- Da li je pravo na život, na obrazovanje, zdravlje, zaštita od nasilja preveliko pravo? Da mi odrasli radimo dovoljno na ostvarivanju dečijih prava, ne bismo imali sve ove probleme. Ne verujem da činimo dovoljno na ostvarivanju prava dece, a trebalo bi da nam bude jasno da su prava i obaveze jedan paket i prvo mi odrasli treba da shvatimo da sa pravima imamo i obaveze pa tek onda da govorimo o deci. Svako treba da bude pošten pa da kaže da se mi odrasli pozivamo pre na prava nego na obaveze, a mi smo odgovorni za dobrobit dece, napominje psihološkinja za 24sedam.

Odrasli decu da nauče obavezama

Dodaje da odrasli decu treba da nauče obavezama i da se to podrazumeva, ali da ne smemo to da vezujemo za našu obavezu da im osiguramo određena prava.

- Od čega ih tačno štitimo ako imaju obaveze? Od porodičnog nasilja? Vršnjačkog nasilja? Zbog neodgovornog ponašanja odraslih, pojedina deca postaju "nevidljiva". A šta su obaveze? Obaveze su deo zdravog odrastanja, ako dete zna da skloni igračke posle igre, da namesti krevet, da skloni tanjir sa stola posle jela, da uradi domaći. Time se uči odgovornosti jer smo mu pomogli da usvoji neke principe. Ali dečje obaveze i njihova prava ne treba na pogrešan način da ukrštamo, poručuje Lajović.

Printscreen/Tanjug

Dodaje da je potrebno vratiti empatiju u društvo.

- Nekada se govorilo da je za vaspitanje deteta potrebno celo selo. Tada nije moglo da se desi da neko dete prođe "ispod radara" zajednice. Sada je zavladalo vreme da, kada se desi neka nesreća, svi gledaju i snimaju telefonima, a niko da pomogne žrtvama... Mi odrasli moramo svojim primerom da deci pokažemo šta znači briga i empatija. Nije dovoljno pitati paušalno - kako je bilo u školi ili pogledati ocene u e-dnevniku, moramo sesti i razgovarati sa decom, proveriti kako se ono oseća, znati sa kim se druži. Moramo da promenimo ponašanje i da svojim primerom pokažemo deci šta su im obaveze, poručuje Biljana Lajović.

Kako kaže, razvijanjem obaveza decu nećemo zaštititi već ćemo ih naučiti da konstruktivno rešavaju probleme. Naša je obaveza da njih zaštitimo i to jasnim procedurama i da se prema njima ponašamo sa uvažavanjem i omogućimo im da razmišljaju, narodski rečeno svojom glavom, a stručnim jezikom - da razviju kritičko mišljenje.

Bonus video:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi