Bizaran trend: Uče decu da nose skupu garderobu kako ne bi manje vredela od bogatih vršnjaka!

Razlike među decom u osnovnim i srednjim školama uvek su postojale.

Nečiji roditelji mogli su da priušte najnovije patike ili markiranu "krpicu", dok su neka deca nosila prosečnu garderobu, da budu čista i uredna za školu.

Toga je bilo, i uvek će biti, ali se u poslednjih nekoliko godina sve više javno govori o brendovima i cenama kao imperativu.

Koliko nosiš na sebi, toliko vrediš?

Čini se da danas svako ima za pravo da postavi prilično nepristojno pitanje - "Koliko košta to što nosiš na sebi?".

Influenseri i jutjuberi koje deca u školskom uzrastu prate i gledaju postavljaju video klipove čija je poenta da sagovornike pitaju kolika je vrednost njihove garderobe i odeće. Bilo da je u pitanju neko ko je poznat, ili slučajan prolaznik na ulici, bitno je da naglasi marke i barem približnu cenu svog "autfita".

Freepik

U jednom od klipova na koji smo naišli, poznati srpski jutjuber oduševljava se kada čuje koliko vredi nečiji sat, torbica ili cipele, dok ponosni vlasnici skupih stvari "pucaju" od ponosa.

Ovakvih video snimaka na Jutjub platformi ima mnogo, a trend je došao sa zapada.

Pogrešan sistem vrednosti

U osetljivom periodu, kada su nesigurnosti itekako izražene, da li se ovakvim "igrama" deci nameće osećaj niže vrednosti i koliko su roditelji odgovorni?

Školski psiholog Biljana Lajović rekla je za 24sedam da ovaj trend govori o neodgovarajućem sistemu vrednosti koji je preplavio sve i zauzeo mesto suštinski vrednim stvarima.

- To poređenje materijalnih vrednosti je apsolutno pogrešno, a zabrinjavajuće je i to što se ne postavlja pitanje kako je stečen novac kojim se te stvari kupuju - ističe Lajović.

Psiholog Snežana Repac rekla je za naš portal da su materijalne stvari jedna stvar u kojoj deca mogu da se mere jedna sa drugima.

Profimedia

- To je njihov domen u smislu onoga što im je finansijski povereno. Kroz to i traže neki svoj socijalni status u određenoj vršnjačkoj grupi. To nije netipično, samo je generalno necivilizovana i malograđanska vrednost. To spada u kič, šund i dekadenciju - kaže ona.

I Repac je zabrinuta što se prilikom postavljanja pitanja o vrednosti patika ili mobilnog telefona ne postavlja pitanje kako je neko došao do novca kojim je te skupe stvari platio.

Greške roditelja

Što se tiče sadržaja koji deca gledaju i medijskih ličnosti na koje se ugledaju važno je da roditelj prati aktivnosti svog deteta na internetu.

- Roditelj mora da bude upućen u to šta dete prati na mrežama, ali i da o istom popriča. Ukoliko ne dođe do razgovora i ukazivanja na prave vrednosti, dete će takve sadržaje smatrati ispravnim i forsirati roditelje da im priušte određene stvari, kaže Lajović. 

- Oni naročito greše ako nisu u finansijskoj mogućnosti da priušte, na primer, skupe patike, pa se lišavaju drugih stvari ne bi li im ih kupili - dodaje ona.

Snežana Repac ističe da problem često počinje zbog želje roditelja da se nadmeću sa drugima.

Unsplash

- Roditelji često strahuju da će njihovo dete biti odbačeno ako mu ne omoguće skupe materijalne stvari, da će "štrčati". Tu se postavlja važno pitanje: koja je granica uzmeđu požrtvovanosti roditelja za dete i osećaja sopstvenog prestiža kroz dete? - dodaje ona.

Kako ističe Biljana Lajović, još jedan problem je u tome što roditelj kupovinom kompenzuje pažnju i vreme provedeno sa detetom.

- Ako je to nadoknada što je roditelj zauzet, to je problem. Bolje je biti sa sa detetom u prirodi, poigrati se sa njim u parku, nego po svaku cenu ispunjavati svaku želju za materijalnim stvarima - kaže ona.

Dakle, svako mora da krene iz svoje kuće i svom detetu ukaže na druge, nematerijalne vrednosti.

Na taj način će ovakav sadržaj na mrežama služiti isključivo za zabavu, a ne kao podsticaj na želju za dokazivanjem i buđenje negativnih emocija kroz period odrastanja.

Bonus video:

 

 

 

 

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi