SFRJ i Bliski istok: Politika, solidarnost i kontroverze u odnosima sa Palestinom! (FOTO/VIDEO)

U doba posleratne geopolitičke klackalice, druga Jugoslavija se često nalazila u delikatnoj situaciji balansiranja između Istoka i Zapada, dok je istovremeno nastojala da izgradi i očuva svoj specifični identitet i položaj na svetskoj sceni kroz Pokret nesvrstanih.

Ništa manje komplikovani nisu bili ni njeni odnosi sa Bliskim istokom, posebno u kontekstu palestinskog pitanja.

Nakon Drugog svetskog rata, Jugoslavija je ubrzo priznala novonastalu jevrejsku državu Izrael, a u dogovoru sa SSSR-om, čak je i posredovala u prebacivanju oružja iz zemalja Istočnog bloka za Izrael preko svoje teritorije.

Do 1952. godine, ukupno 7.578 Jevreja emigriralo je iz Jugoslavije u Izrael. Tokom ovog perioda, socijalistička Jugoslavija je bila uglavnom neutralna u arapsko-izraelskom sukobu, ali je održavala veze sa Izraelom uz pomoć svoje pozamašne jevrejske emigracije. 

Takav stav i aktivnost SFRJ postepeno su počeli da se menjaju tokom pedesetih godina, posebno zbog jačanja odnosa sa arapskim zemljama poput Egipta.

Međutim, sve do 1967. godine, Jugoslavija nije direktno pružala pomoć palestinskim organizacijama. Palestinsko pitanje je doživljavala više kao "problem izbeglica" nego kao politički ili nacionalni problem. Značajnije promene u pristupu palestinskom problemu počele su tek kada je palestinsko pitanje sve više dolazilo u fokus među arapskim zemljama sredinom šezdesetih. 

 

Uz potporu egipatskog lidera Gamala Abdela Nasera, 1964. godine osnovana je Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO), kao legitimni predstavnik Palestinaca. I dok su neke zemlje poput Sirije i Alžira pružale otvorenu podršku PLO-u, Jugoslavija je bila suzdržanija, smatrajući da je to unutrašnja stvar arapskih zemalja.

Kako je Šestodnevni rat promenio jugoslovensku spoljnu politiku prema Palestini?

Međutim, nakon Šestodnevnog rata 1967. godine, kada su Egipat, Sirija i Jordan doživeli poraz od Izraela, a Izrael zauzeo celu Palestinu, SFRJ je prešla u oštriji ton prema Izraelu. Osudila je izraelsku agresiju i prekinula diplomatske odnose sa ovom državom. Značajno je napomenuti da ekonomski, kulturni i slični odnosi nikada nisu u potpunosti prekidani.

Jugoslovenska solidarnost sa arapskim zemljama manifestovala se brzom reakcijom u prvim danima nakon rata. Samo tri dana po okončanju sukoba, izaslanici iz Beograda su poslati da ocene posledice humanitarne krize. Ova brza reakcija kulminirala je odlukom Saveznog izvršnog veća o ekonomskoj pomoći arapskim zemljama samo nedelju dana nakon rata.

Promene na političkoj sceni arapskog sveta, pogotovo unutar PLO-a, dovele su do promene u jugoslovenskoj spoljnoj politici. Poražene arapske zemlje počele su da pridaju veći značaj palestinskim gerilskim akcijama, dajući im veći stepen autonomije.

 

Zajedno s prekidom diplomatskih odnosa između Jugoslavije i Izraela, ovo je značilo i jačanje veza između Beograda i PLO-a.

Tito se susreo sa delegacijom PLO-a 1969. godine u Alžiru. Na tom sastanku palestinski predstavnici izrazili su nadu za većom vojnom pomoći. Ipak, uprkos pojačanoj retorici, otvaranje kancelarije PLO u Beogradu dogodilo se tek 1971. godine, iako su Palestinci to zahtevali godinama pre toga.

Međutim, saradnja nije bila bez komplikacija. Dok su predstavnici PLO-a tražili vojnu pomoć, jugoslovenska strana je bila oprezna. Konkretne isporuke naoružanja bile su otežane političkim pitanjima, a komunikacija između dve strane pokazivala je očigledne nesporazume kada je reč o prirodi i obimu te pomoći.

Višegodišnja kašnjenja u isporuci oružja pravdana su nesuglasicama unutar PLO. Razne palestinske organizacije, sa svojim sopstvenim agendama i vizijama, često su bile razlog za zabrinutost Beograda.

Sedamdesete godine kao zlatno doba podrške Palestincima

Nakon što je 1971. godine PLO dobio dozvolu da obučava svoje vojno osoblje u Jugoslaviji, vojna saradnja postala je dublja. Kroz vreme, oružje vredno milione dinara isporučivano je Palestini. Međutim, pomoć nije bila ograničena samo na vojnu opremu. Humanitarna pomoć, pre svega lekovi i medicinska oprema, ali i obuka i lečenje palestinskih boraca u jugoslovenskim bolnicama, bila je od suštinskog značaja.

Najupečatljiviji trenuci humanitarne pomoći bili su tokom najtežih kriznih perioda. Na primer, tokom Crnog septembra (oružani sukob između jordanske vlade na čelu sa kraljem Huseinom, na jednoj, i formacija okupljenih oko PLO, na drugoj strani), Jugoslavija je poslala humanitarnu pomoć vrednu preko 10 miliona američkih dolara. Slično tome, tokom Bitke za Bejrut 1982. godine, Jugoslavija je hitno podigla svoje avione i prevezla 150 ranjenih Palestinaca u svoje bolnice. Zanimljiva je i činjenica da je ondašnja štampa izvestila da je oko 600 palestinskih studenata napustilo univerzitete širom SFRJ da bi pružili podršku PLO-u u Libanu, što im je tolerisano, u smislu da zbog toga nisu gubili godine na studijama.

 

Slabljenje uticaja Pokreta nesvrstanih i okretanje leđa arapskim prijateljima
 

Osamdesetih godina prošlog veka Jugoslavija je prolazila kroz niz unutrašnjih i spoljnih izazova. Ekonomski problemi, kao i poteškoće unutar Pokreta nesvrstanih, doveli su do postepenog smanjenja podrške palestinskoj stvari nakon 1983. godine. Iako je Jugoslavija i dalje deklarativno podržavala Palestince, pojavili su se znaci dvostrukog standarda u njenoj spoljnoj politici.

Najkontroverzniji među njima je slučaj iz 1987. godine, kada je otkriveno da je Jugoslavija već četiri godine održavala tajne kontakte sa izraelskom obaveštajnom službom Mosad, i to preko Službe državne bezbednosti.

Ova vest bila je šok ne samo za Palestinu, već i za mnoge Jugoslovene koji nisu bili svesni ove veze između dveju država.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi