Čovek koji je mnogo znao, ali je sve tajne odneo u grob: Misterija Aleksandra Leke Rankovića

Na Brionskom plenumu 1. jula 1966, Aleksandar Ranković je malo govorio. Bio je izolovan, a bivši saborci su ga se klonili. Delovao je konfuzno, zbunjeno i nije se branio. Svi učesnici rasprave osudili su njegove postupke. Tokom sednice mu je naglo pozlilo, pri čemu je doživeo blagi infarkt. Kada je govorio, pričao je samo o svojoj moralnoj odgovornosti i podneo je ostavku na sve funkcije.

Tako je 1. jula 1966. godine okončana do tada blistava karijera Aleksandra Rankovića, osnivača svih tajnih službi na prostorima Jugoslavije, kuma i jednog od najbližih saradnika Josipa Broza Tita.

Aleksandar Leka Ranković/ Wikipedia

Ali ovo je tek kraj priče...

Prvi do Tita

Aleksandar Leka Ranković je bio učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR Srbije, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije.

Ranković je bio jedan od ljudi koji su posle Drugog svetskog rata isplivali kao najpouzdaniji borci u ime novog poretka i jedan od "starih komunista". OZNA je već bila osnovana 1944. i tih dana je imala pune ruke posla.

Delovanjem bezbednosnih službi na čijem je čelu Ranković bio, posleratna država je veoma brzo i uspešno očišćena od političkih neprijatelja režima – četnika, nedićevaca, zboraša..., a komunistička vlast je učvršćena.

Šef svih tajnih službi Jugoslavije i Titov kum

Aleksandar Ranković je bio član svih važnijih političkih tela, kako u državi, tako i u Komunističkoj partiji – bio je potpredsednik Savezne skupštine, član Izvršnog komiteta CK Saveza komunista Jugoslavije, potpredsednik Saveznog izvršnog veća i predsednik Odbora za unutrašnju politiku, član Sekretarijata Izvršnog komiteta CK SKJ, član CK Saveza komunista Srbije, član Predsedništva Saveznog odbora Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije...

Wikipedia

Sve vreme je, pored obavljanja navedenih funkcija, Aleksandar Ranković bio i šef svih policijskih i tajnih službi Jugoslavije, zadužen za borbu protiv svih onih koji su smatrani protivnicima države i tadašnjeg režima.

Sve ove funkcije bile su podržane, a u velikoj meri proistekle su iz činjenice da je Ranković bio veoma blizak Titu. Kada se ovaj 1952. godine venčao sa Jovankom, Aleksandar Ranković bio je Titov kum.

I nakon razlaza između Tita i Staljina, Ranković je ostao veran partiji i Titu. Službe kojima je rukovodio sprovodile su masovna hapšenja i likvidacije simpatizera Informbiroa. Mnogi su bili osuđeni bez dovoljno dokaza, samo na osnovu sumnji i bez ikakvih kriterijuma.

Do 1966. godine politička moć Aleksandra Rankovića neprestano je rasla. Zbog toga je njegov pad bio još veći kada je "afera prisluškivanja" izbila.

Pad

Te 1966. godine navodno su otkriveni uređaji za prisluškivanje u Titovom kabinetu i spavaćoj sobi njegove supruge Jovanke u rezidenciji u Užičkoj broj 15 u Beogradu. Ko je tačno pronašao te uređaje i kako, nikada nije obelodanjeno, ali je krivica odmah pala na Službu državne bezbednosti i na njenog prvog čoveka – Aleksandra Rankovića, koji je optužen da se "kao sila izdigao iznad društva".

Profimedia

I tada, 1. jula, usledio je Brionski plenum na kojem se Ranković sam povukao nakon što je bio žestoko kritikovan od strane nekadašnjih drugova.

Nakon njegovog smenjivanja na Brionskom plenumu, usledila je "čistka" – mnogi funkcioneri za koje se smatralo da su simpatizeri Rankovića su smenjeni, prevremeno penzionisani ili čak uhapšeni. To je bio prvi veliki potres u jugoslovenskom vrhu nakon smene Milovana Đilasa 1954. godine.

Čovek koji je zauvek zaćutao

Aleksandar Ranković bio je jedan od retkih Srba u neposrednom Titovom okruženju. Njegovim padom srpska Državna bezbednost značajno je oslabljena, a "čistka" u kojoj su pretežno stradali srpski zvaničnici dovela je do smanjenja uticaja Republike Srbije u Jugoslaviji.

Uskoro nakon Brionskog plenuma, pokrenuto je i pitanje zloupotrebe Udbe na Kosovu i Metohiji, što su iskoristili albanski separatisti i već u jesen 1968. godine izašli sa zahtevom za "Republiku Kosovo". Veruje se da je smena Aleksandra Rankovića na Brionskom plenumu zapravo označila početak priprema za ono što će postepeno dovesti do raspada jugoslovenske federacije početkom devedesetih godina.

Aleksandar Leka Ranković

Nakon Briona, Ranković je zauvek zaćutao. Živeo je mirno i povučeno, posvetio se pisanju memoara. U tim memoarima zabeležio je: "Ja, koji sam sve prisluškivao, od Skupštine do spavaće sobe, zadnji sam saznao šta mi se sprema."

Zanimljivo je da je, kada je Aleksandar Ranković preminuo 19. avgusta 1983. godine, Centralni komitet Saveza komunista cenzurisao sam čin sahrane. U šturom izveštaju Tanjuga koji je emitovan, navedeno je da se od Rankovića oprostilo "nekoliko hiljada građana". Prema proceni nekih svedoka, bilo ih je više od 100.000, a ispratili su ga uz povike: "Leka, Leka".

Godinama nakon smrti Aleksandra Rankovića, postojala je zabrana javnog pominjanja njegovog imena, podsećanja na delove njegove biografije, pa čak i objavljivanja njegovih fotografija, čak i onih sa istorijskim značajem.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi