To je nešto najbolje što smo uradili u životu: Spašavanje života matičnim ćelijama ništa ne boli, a osećaj je neverovatan!
Davaoci matičih ćelija treba da popune upitnik, daju krvi i to je dovoljno da se prijave u Registar davalaca
Kada neko pomene davanje matičnih ćelija, veliki broj ljudi može pomisliti da se radi o komplikovanim medicinskim zahvatima koji mogu biti mukotrpni, pa čak i bolni. Međutim, to je apsolutno netačno! Procedura je neverovatno jednostavna i jedina neprijatnost je što ćete dati uzorak krvi, kao kada vam rade krvnu sliku.
Od ostalih uslova, potrebno je da imate između 18 i 45 godina, da ste zdravi, da popunite upitnik koji se sastoji iz medicinskih pitanja i prijemni list. I ako je sve ok, možete da se upišete u Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze.
A vaše ćelije mogu biti nekom jedina šansa da nastavi da živi. Dakle, malo vaše krvi nekome može spasiti život!
Naime, kod bolesti koje ugrožavaju život pacijenata, kao što su leukemija, aplastična anemija, imuna deficijencija, urođeni poremećaji metabolizma i druge, često je jedini put ka izlečenju transplantacija matičnih ćelija hematopoeze.
Pročitajte još:
Ali je problem u tome što samo 30 odsto obolelih ima podudarnog davaoca u okviru svoje porodice, pa su nesrodni davaoci neprocenjivi. Procena je da bi u našoj bazi trebalo da bude oko 100.000 davalaca da bi se za najveći broj naših bolesnika pronašao odgovarajući davalac. A mi trenutno imamo negde oko 12.000 davalaca, pa većina obolelih dobija matične ćelije iz inostranstva.
Dr Glorija Blagojević ispred Registra davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije opisala je proces izvlačenja matičnih ćelija davaoca iz periferne krvi.
- Mala količina krvi ulazi u mašinu koja se zove separator, kako bi se obradila. Tokom tog procesa, odvajaju se samo matične ćelije koje su važne za transplantaciju, dok se sve ostalo vraća preko druge vene davaocu. Ceo proces vremenski može da traje od dva do šest sati, ali to zavisi od telesne mase bolesnika i broja ćelija koje bi trebalo prikupiti. Davalac istog dana ide kući. Drugi način je prikupljanje matičnih ćelija iz bedrene kosti, ova procedura se izvodi u opštoj kratkotrajnoj anesteziji i davalac ostaje jedan do dva dana u bolnici - izjavila je ona.
Inače, nakon upisivanja i uzimanja uzorka na kućnu adresu davaocu stiže personalizovana kartica koja potvrđuje da je upisan u Registar i pod kojim brojem. Kada se jednom prijavi, podaci o toj osobi ostaju u Registru dok ne napuni 60 godina.
Profimedia
Davaoci objasnili kakav je osećaj spasiti život
Inače, novinari 24sedam su svojevremeno pričali sa dvoje davalaca čije su matične ćelije spasile živote!
Marko Herman se upisao u registar 2008. godine tokom jedne blogerske konferencije i nije očekivao da će ga ikada više pozvati, odnosno da će se njegove ćelije poklopiti sa nečijim i da će moći nekome da spasi život.
Ali to se desilo nekoliko godina kasnije kada su ga pozvali da donira ćelije.
- Sama procedura je vrlo jednostavna, a jedini rizik je potpuna anestezija. Iz bedrene kosti se izvadi kostna srž. U nekom trenutku sam se i probudio, znao sam da se nešto dešava, ali ništa nisam osećao. Sledeći dan su me pustili iz bolnice. Kratko osećate blagi bol kao da imate neku malu modricu, ali nije bilo potrebe za bilo kakvim lekovima. Dva dana kasnije kao da se ništa nije desilo, ali neko je dobio kostnu srži i produžili su mu život - objasnio je Marko.
24sedam/Radovan Marković
On dve godine, zbog procedure, nije mogao da upozna ženu koju su spasile njegove ćelije ali je dobio njeno i pismo njene porodice, za koje kaže da je bilo veoma emotivno.
Nakon dve godine upoznao se sa njom i ispričao nam da su sada kao brat i sestra!
- Bilo je suza, naravno. U tom momentu te rade neke vrlo jake emocije. Nekako smo oboje shvatili da smo na neki način članovi iste porodice. Nije to samo prijateljstvo kada upoznaš nekoga pa se družiš. Kroz neverovatan način smo spojili naše živote i sada smo kao brat i sestra - ispričao je Marko, koji ima i rođenog brata i sestru.
Jedna od članica registra postala je i Jelena Grašanin, studentkinja prava, koja u momentu kada smo pričali sa njom još uvek nije znala kome su njene ćelije spasile život.
Za razliku od Marka, Jelenu su pozvali iz bolnice nekoliko meseci nakon što se prijavila u Registar a objasnila je da sam proces nije bolan.
- Jedino što treba malo vremena posvetiti tome. Oni vam u startu sve objasne i ne postoji nikakva bojazan za nas davaoce. Davanje traje od četiri do šest sati, a postoji mogućnost biranja iz periferne krvi ili iz kičme. Ali oni uvek predlažu ono što je najmanje bolno. Ti ljudi su, stvarno, neko ko vam vraća volju za život i dokazuje da postoje i dalje dobri ljudi. Način kako oni nama donorima pristupaju sa pažnjom od medicinskih sestara do doktora, sve je fenomenalno - kaže ona.
24sedam/Radovan Marković
Jelena je ispričala da joj je bilo veoma drago što je dobila mogućnost da nekom spasi život.
- Iskreno, nisam ni znala da određenim ljudima, koji su godinama u registru, ne budu pronađeni podudarni primaoci. Tek kada mi je doktorka objasnila koliko je bila iznenađena što se sve to brzo ddesilo, shvatila sam koliko sam imala privilegiju da mogu nekom da doniram ćelije... Ali još uvek ne osećam da sam uradila nešto spektakularno. Smatram da je to nešto što bi svako trebao da uradi i što bi uradio. Spasiti nekom život nije mala stvar, ali treba da bude prirodno - izjavila je ova hrabra devojka i dodala da je to nešto najbolje što je uradila u životu.
Inače Registar davalaca formiran je 2005., a 2012. je postao deo svetskog registra, što znači da pacijenti koji se leče u našim ustanovama mogu dobiti matične ćelije iz inostranstva. Svetski registar broji 40 miliona davalaca.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari