Otišao po stambeni kredit, pa saznao da ima leukemiju: Dobrivoju (48) život visio o koncu, a spasla ga mlada Nemica! (FOTO)

24.05.2022

20:15

0

Bolest mu je dijagnostikovana 2015. godine, a 4. februara naredne godine obavljena je transplantacija

Otišao po stambeni kredit, pa saznao da ima leukemiju: Dobrivoju (48) život visio o koncu, a spasla ga mlada Nemica! (FOTO)
Dobrivoje Stepanović, Foto: 24sedam

Kada je Dobrivoju Stepanoviću (48), iz Beograda, konstatovana leukemija, nije mogao ni da pretpostavi da će mu život spasti jedna Nemica! Jedino rešenje za njegovo izlečenje bila je transplantacija, a nakon ciklusa hemioterapija, pronađen mu je donor iz Diseldorfa. U pitanju je mlada devojka po imenu Sofija, koja je donirala svoje matične ćelije u Nemačkoj.

U slučaju leukemije, matične ćelije donora primaju se kroz venu, nalik infuziji. Postoji usklađeni protokoli pripreme i dan u kome donor daje matične ćelije, koje se zatim kurirskom službom prenose i dolaze do onoga kome su potrebne. I onda počinje proces, koji nije klasična operacija, kako se obično smatra, i mnogo manje je invanzivan za potencijalnog donora.

Stepanović se u razgovoru za 24sedam prisetio kako je saznao da ima agresivan oblik leukemije. Kako kaže, kada je otišao da aplicira za stambeni kredit bio mu je neophodan papir o životnom osiguranju, koji podrazumeva određene zdravstvene preglede.

Dobrivoje Stepanović, Foto: 24sedam
 

- Konkurisao sam za stambeni kredit, a procedura je takva da morate da imate životno osiguranje, kao neki vid sigurnosti. Imao sam tada četrdeset godina i bavio sam se sportom. Nisam ni slutio da sam bolestan, jer nisam imao nikakve simptome. Nakon što sam uradio krvnu sliku, monociti su mi bili iznad granice. Cenzor u osiguranju nije mogao da prihvati rezultat tog mog nalaza. Posavetovao me je da odem kod hematologa, što sam i uradio. Predložio je da mi uradi razmaz krvi i tu je pronašao plaste, odnosno, krvna zrnca koja nisu sazrela. Posle toga me je poslao na dodatne analize. Sutradan mi je kazao da su vesti jako loše i saopštio da bolujem od leukemije. Ubrzo nakon toga sam primljen u bolnicu i započeo sam lečenje - kaže Stepanović.

Dodaje da mu je nakon niza hemioterapija bila preporučena transplantacija. Bolest mu je dijagnostikovana 2015. godine, a 4. februara naredne godine je, kako kaže, obavljena transplantacija u Srbiji.

- U bolnici su mi radili detaljnije analize kako bi zaključili koji je tip bolesti, ali i odredili terapiju. Paralelno, odmah kreću sa prvim ciklusom hemioterapije. Nakon toga sam imao još jedan ciklus terapija i onda sam ušao u remisiju. U međuvremenu su mi rekli da mi je preporučena transplantacija, jer je oblik prepoznat kao agresivan, i da će me staviti na listu čekanja. Čekao sam sve vreme i pitao se da li će naći donora. Želeo sam da ga što pre nađu, kako bih imao što manje ciklusa hemioterapije - objašnjava Stepanović.

Sofija deo porodice

Kako kaže, nakon izvesnog vremena upoznao je svoju donorku Sofiju iz Nemačke, koja mu je spasla život. Napominje da je lečenje bilo dugotrajno, ali uspešno, za šta su potrebni želja za životom, upornost i suočavanje sa nepredvidivim neprijateljem kao što je leukemija. Dobrivoje sada živi punim plućima i napominje da se raduje svakom novom danu.

Dobrivoje i njegova donorka Sofija, 24sedam
 

- Imao sam priliku da upoznam svoju donorku. Ona je bila dva puta u Beogradu i odavde je ponela veoma lepe utiske. Kada se prisetim tog perioda koji je iza mene, pomislim da je to bio samo san i da se nije desio. Nemam nikakve fizičke tragove po telu, ali ova bolest ostavlja psihičke, jer je jako teško izbaciti iz glave da ne možete da živite naivno, misleći da se ništa više neće desiti. Srećom, izlečio sam se, a rešio sam i stambeno pitanje, što je za mene bio još jedan vid izlečenja. Kupili smo stan koji smo želeli u poslednjem trenutku, i posle dve godine kada sam se oporavio, renovirali smo ga i preselili se - zaključuje Stepanović za 24sedam.

Matične ćelije - kod koronavirusa i HIV-a

Na pitanje da li se matične ćelije mogu koristiti u lečenju koronavirusa i HIV-a, doktorka Glorija Blagojević iz Instituta za transfuziju krvi Srbije kaže da u Srbiji ne postoji takva praksa.

- Matične ćelije se ne mogu koristiti u lečenju koronavirusa jer je to virusna infekcija. Matične ćelije se koriste kod bolesti gde je uništena koštana srž i u tom smislu se rade transplantacije. Što se tiče lečenja HIV-a uz pomoć matičnih ćelija, kod nas to još uvek nije moguće jer postoje stroge indikacije, a to su najčešće maligna oboljenja krvi, urođeni poremećaji metabolizma, imunog sistema i slično, za šta se koriste matične ćelije  - zaključuje dr Blagojević.

Život bez predrasuda

Podsetimo, pacijentima koji imaju leukemiju, aplastičnu anemiju, imunu deficijenciju ili urođeni poremećaj metabolizma, često je jedini put ka izlečenju transplantacija matičnih ćelija hematopoeze. Nažalost, samo 30 odsto njih ima podudarnog davaoca u okviru svoje porodice. Za ostale, druga opcija su nesrodni davaoci, upisani u Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije.

Međutim, Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije broji svega oko 10.000 davalaca i potrebno je da taj broj bude mnogo veći, jer nekim pacijentima je to jedina šansa za život. Osobe koje imaju između 18 i 45 godina, ne boluju od teških oboljenja srca, pluća i bubrega i malignih autoimunih oboljenja mogu postati deo registra. Ko se jednom prijavi, njegovi podaci ostaju u registru dok ne napuni 60 godina.

Čuvanje matičnih ćelija košta 1.800 evra za 20 godina

I. S., koja bi naredenog meseca trebalo da postane majka, odlučila je sa suprugom da matične ćelije deteta odmah po rođenju preuzme jedna nemačka banka za čuvanje matičnih ćelija.

- Budući da sam prenatalni test radila preko jedne strane kuće, ponuđeno mi je i čuvanje matičnih ćelija u jednoj od dve banke sa kojima oni sarađuju. U opticaju su bile poljska ili nemačka banka, a mi smo se odlučili za nemačku. Ugovor smo potpisali još pre nekoliko meseci, i to na 20 godina. To nas košta 1.800 evra, s tim što posle 20 godina postoji mogućnost da se ugovor produži i plaća se nekoliko stotina evra na svakih nekoliko godina - kaže naša sagovornica.

I. S. dodaje da su ovu odluku doneli, pre svega, jer su u njenoj porodici mnogi oboleli od karcinoma.

- Želimo neku vrstu sigurnosti, jer moji najbliži ili su imali rak ili su preminuli od raka. Ono što je dobro jeste to što ove matične ćelije mogu da pomognu i braći i sestrama, kompatibilne su čak 70 odsto, a efikasne su 50 odsto i za roditelje – zaključuje naša sagovornica.

Prijavljivanje je veoma jednostavno - dovoljno je da osoba naglasi da želi da postane dobrovoljni davalac kostne srži, popuni upitnik koji se sastoji od prijavnog lista i medicinskog upitnika i da potom da uzorak krvi, kao za krvnu sliku, iz kojeg se radi HLA tipizacija. Prijavljivanje se vrši u Institutu za transfuziju krvi Srbije, zavodima za transfuziju Novi Sad, Niš, Karagujevac, u službama za transfuziju krvi u Subotici i Užicu, kao i na  terenima gde su ekipe za dobrovoljno davanje krvi.

Mnogi misle da je doniranje matičnih ćelija bolno i invazivno. Kao neko ko je prošao ceo proces i ko je u Registru od 2008. godine, Vanja Tadić podelila je svoje iskustvo ne bi li razbila najveću predrasudu koja postoji. Biti donor je šansa da nekome, ko nema drugu opciju, spasite život i pokažete solidarnost, da na vas može da se osloni.

Vanja Tadić, davalac matičnih ćelija, Foto: 24sedam
 

- Proces davanja matičnih ćelija je potpuno bezbedan, minimalno invazivan i nije bolan niti vremenski zahtevan. Kako bi osigurali da je davanje bezbedno za vas, proći ćete kroz niz analiza i pregleda, koji se, zahvaljujući divnom timu koji vas nadgleda, obave veoma brzo i bezbolno. Dan ili dva se javlja umerena fizička neprijatnost u vidu probadanja u mišićima koje prouzrokuje primanje granulocitnog faktora rasta. To je znak da vaše telo stvara spasonosne ćelije. Važno je da znate da se prikupljanje danas uglavnom vrši iz periferne krvi, ne iz kostiju. Sam proces prikupljanja, takozvana afereza, izgleda slično kao davanje krvi, s tim što ćete imati igle u obe ruke i trajaće duže. Proces nije bolan niti strašan i vode ga vrhunski stručnjaci, kojima je vaša bezbednost na prvom mestu i koji će uraditi sve da osiguraju vaš komfor i pruže maksimalnu podršku. Odmah nakon procesa, vraćate se kući, a za sobom ostavljate kesicu matičnih ćelija, koje za nekoga znače razliku između života i smrti - istakla je Vanja Tadić, davalac matičnih ćelija.

Bonus video

VL/Juraj Filipović

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi