Deda Đorđe, čuvar Zejtinlika, imao je svoju lepu Grkinju: Zvao ju je Svetlana, a ovo je priča o njoj

Vest da je preminuo dugogodišnji čuvar srpskog vojničkog groblja Zejtinlik Đorđe Mihilović sigurno je potresla svakog stanovnika Srbije.

Iako nema čoveka koji ne zna ko je bio čuveni deda Đorđe, o njegovoj porodici se manje zna. Tako je, recimo, deda Đorđe svojevremeno ispriča da ima ćerku a o njegovoj supruzi Fatini malo se zna.

Naime, deda Đorđe je suprugu voleo da zove Svetlana a oboje su živeli veoma skromno u Solunu.

Kako je deda Đorđe pričao, 1960. godina bila je srećna za njega. Tada je od oca Đura Mihailovića rodom iz malog mesta kod Boke Kotorske u Crnoj Gori nasledio posao čuvara koji je obavljao i njegov deda Savo, junak Solunskog fronta, ali je i pronašao ljubav svog života.

- Đorđev stric nas je upoznao i tako, malo po malo, rodila se ljubav koju gajimo već godinama. Imamo ćerku i dve unuke, jedna je advokatica, a druga farmaceutkinja. Rodom sam iz jednog grčkog sela, ali sam se zbog Đorđa preselila ovde. Stari smo i zdravlje nas ne služi baš najbolje, ali se dobro držimo - počinje priču za "Blic" Fatini koju zovu Svetlana.

Ne razume baš svaku reč na srpskom, ali zna koliko je Đorđev posao odgovoran i da ne postoji pauza, pa čak i u devetoj deceniji.

- On nema odmor, stalno radi, pa nismo imali prilike da često posećujemo Srbiju. Odemo automobilom ponekad do Skoplja, ali sada mu je i zdravlje narušeno. Čak su i pisali da je preminuo - podseća baka Svetlana (85).

 

 

Uz njega je saznala mnogo i o junacima Velikog rata, kako su ga nekada nazivali, a na pitanje koliko se časna starina raduje što će mu se ispuniti davnašnja želja - da dočeka obeležavanje 100 godina od proboja Solunskog fronta, sleže ramenima. Ne razume šta govorimo ili deda Đorđe ne želi previše da govori o tome. Sa blagim smeškom na licu završava prijatan razgovor sa nama, pozdravlja nas i odlazi na svoje radno mesto, mali sto gde su izložene njene rukotvorine.

Kompleks vojničkog groblja na Zejtinliku u Solunu podginut je 1916. godine na mestu nekadašnje Glavne vojne poljske bolnice.

U njemu počivaju mošti 21.000 ratnika, srpskih francuskih, istalijanskih, engleskih, od kojih je 8.000 iz Srbije. Deda Đorđe zno je imena svakoga od njih i čuvao ih od zaborava. Potomci koji su ovde pronašli imena svojih predaka dopisivali su podatke od njima.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi