Bugarinu mudžahedini odsekli glavu dok je branio nemanjićki manastir, njegov brat ranjavan na Kosmetu: Srbi pamte bugarske dobrovoljce

Srpsko-bugarski odnosi predstavljaju jednu od najvažnijih bilateralnih relacija u regionu jugoistočne Evrope. Ove dve zemlje su istorijski, kulturno i ekonomski povezane, ali su takođe prošle kroz period rivalstva i konflikta u prošlosti. 

Bugarski revolucionari i borci za slobodu su često nalazili utočište u Srbiji gde su se zajedno sa Srbima, rame uz rame, borili protiv turskih okupatora. U Beogradu je svojevremeno osnovana i Bugarska legija, sastavljena isključivo od bugarskih dobrovoljaca od kojih su mnogi položili živote za slobodu Srbije. 

Privatna arhiva

Bliskost ova dva južnoslovenska naroda išla je dotle da je, 1867. godine, Vlada Srbije u Bukureštu sa bugarskim revolucionarnim komitetom sklopila sporazum o stvaranju zajedničke države na čijem čelu je trebalo da bude srpski knez Mihailo Obrenović. 

Nešto kasnije, prvenstveno zbog uplitanja velikih sila, došlo je do zahlađenja u odnosima Srba i Bugara što je rezultiralo čak i međusobnim ratovima. Ipak, svest o bliskosti dva naroda je ostala, tako da se ti sukobi i danas u bugarskoj istoriografiji nazivaju bratoubilačkim ratovima.

Sličan mentalitet, običaji i kultura, a posebno pravoslavna vera, uticali su na to da u najtežim vremenima dva naroda ipak sa, barem umerenim, simpatijama gledaju jedan na drugog. To se pokazalo i tokom Otadžbinskog rata u Bosni i Hercegovini 1992-1995, kada je u pomoć bratskom slovenskom i pravoslavnom narodu došlo više Bugara, čije herojske žrtve za slobodu Srba ne smeju biti zaboravljene.

Evgenij rekao roditeljima da ide na odmor u Srbiju, a otišao na ratište u Republiku Srpsku

Zvao se Evgenij Ljubenov Vasilev i rođen je 6. januara 1973. godine u Sofiji. Radio je u policiji i učestvovao u misiji UN-a u Kambodži. 

Devedesetih godina zapadnjački mediji su širili antisrpsku propagandu,  a te izveštaje pratio je i Evgenij. Ipak, on je bio siguran da oni ne govore istinu.

Privatna arhiva

- CNN laže o dešavanjima u Bosni i o Srbima, to je propaganda zapadnih sila. Tu propagandu sam doživeo i video u Kambodži – govorio je on svojim roditeljima i prijateljima.

A onda je doneo odluku koja će zauvek promeniti njegov život. Ne želeći da ih brine, roditeljima je rekao da ide na odmor u Srbiju, ali istina je bila da je on krenuo zapadnije – u Republiku Srpsku da se prijavi kao dobrovoljac.

Bratu Aleksandru je to priznao i obećao da će se vratiti na njegovo venčanje.

- Idem da pomognem Srbima, oni su naša braća. Ne brini brate, vratiću se za tvoju svadbu – rekao je Evgenij. To obećanje, nažalost, nije održao.

Po dolasku u Republiku Srpsku i javljanju u VRS, dobio je raspored u 9. operativnu grupu (OG) Doboj, a iz 9. OG Doboj, rasporedili su ga u TG „Ozren“, odnosno 4. Ozrensku lpbr VRS. Evgenijevi ratni drugovi kažu da je bio hrabar borac, da je previjao i spasavao ranjene saborce.

Branio zadužbinu kralja Dragutina od mudžahedina

Njegova jedinica branila je širi rejon Vozuće i Krivaje gde je smeštena zadužbina srpskog kralja Dragutina Nemanjića iz 14. veka, Manastir Vozuća posvećen Svetoj Trojici. Jedinica u kojoj se nalazio Evegenij borila se kako protiv lokalnih muslimana, tako i protiv mudžahedina iz brojnih islamskih zemalja koji su na ovom području počinili najbrutalnije zločine protiv srpskih civila.

Privatna arhiva

Svakodnevne teške borbe i čuvanje Nemanjićkog manastira proslavili su brigadu kojoj je pripadao i mladi Bugarin. Posebno teško je bilo leto 1995. godine kada je, tokom žestokih ofanziva tzv. Armije BiH, NATO gađao sve linije VRS na tom području. Prilikom jednog od mnogobrojnih NATO udara Evgenij biva ranjen, međutim odbija naređenje svog komandanta da napusti liniju i ode na lečenje.

Tako ranjen dočekao je i zoru 10. septembra 1995. godine. Tog jutra oko 5.00 časova dva muslimanska korpusa krenula su u novu ofanzivu na Vozuću i Ozren. Dva korpusa na dve lake pešadijske brigade, odnos snaga bio je 16:1 na štetu Srba. Među pripadnicima tzv. Armije BiH bilo je mnoštvo mudžahedini iz Saudijske Arabije, Tunisa, Sudana, Maroka... 

Privatna arhiva

U žestokoj borbi kod Lozne život je izgubio Evgenij, bugarski vitez koji je došao da brani bratski slovenski i pravoslavni narod. Po svemu sudeći, njega su zarobili mudžahedini iz odreda “El Mudžahid”. Prvo je prošao strahovito mučenje o čemu svedoče brojne povrede i posekotine na njegovom telu, da bi mu zločinci posle odsekli glavu. 

Evgenijev brat branio Srbe na Kosmetu

Evgenij je 1996. godine posthumno odlikovan medaljom za hrabrost, a njegovo telo bez lobanje, ekshumirano je i identifikovano u maju 1997. godine. Nešto kasnije posmrtni ostaci su prebačeni u Sofiju uz najveće državne počasti, a ispraćaju posmrtnih ostataka prisustvovao je počasni vod VRS. 

Telo ovog viteza došao je da primi njegov rođeni brat, Aleksandar Vasilev, koji je dve godine kasnije pošao stazama svoga brata i borio se kao dobrovoljac na Kosovu i Metohiji gde je tri puta ranjavan… Danas on živi u Sofiji i čuva uspomenu na junačko delo svog brata.

Jordan položio život na Treskavici

Primeri dva brata Evgenija i Aleksandra, nisu usamljeni. Par meseci pre Evgenija, na Treskavici je život položio 27-godišnji Jordan Kucarov iz Stare Zagore. Poginuo je 4. jula 1995. godine, kao borac u izviđačkom odredu "Beli vukovi". 

Printscreen/Youtube

Saborci ga pamte kao hrabrog, mladog čoveka koji je uvek bio spreman za akciju. 

- Jordan je imao jasno zacrtane ciljeve i ne bi se smirio dok to ne bi ostvario. Bolela ga je patnja srpskog naroda i stalno je pokušavao da pomogne i civilima, ljudima koji su bili progonjeni. Pored vojničke hrabrosti, u ratu je iskazao i tu humanu stranu, empatiju i brigu za narod – pričali su posle njegovi ratni drugovi.

Doktor Mihail ostavio posao i došao da pomogne pravoslavnoj braći

Pored boraca, iz Bugarske je u Republiku Srpsku u najtežim vremenima došao i dr Mihail Nikolov, koga su Srbi prozvali doktor Bugi. On je pred rat bio asistent Vojno-medicinske akademije u Varni, direktor bugarske bolnice u Libiji, te lekar u privatnoj ginekološkoj klinici u Sjevernoj Karolini u SAD.

Privatna arhiva

Kao i Evgenij Vasilev, redovno je gledao priloge na CNN-u o ratu u bivšoj Jugoslaviji, znajući da zapadnjačka propagandna mašinerija laže kako bi okrivila Srbe za ovaj sukob.

– Prikazivali su kako dobrovoljci iz muslimanskih zemalja odlaze na ratište u Bosnu. Shvatio sam da je iza svega jedan zločinački plan razbijanja Jugoslavije i udar na veru, na pravoslavlje, zbog čega sam kao pravoslavac odlučio da se prijavim u dobrovoljce i pomognem kao lekar pravoslavnoj braći – ispričao je jednom prilikom Mihail.

Privatna arhiva

Preko kolega iz Beograda sa kojima je radio u Libiji, on je otišao u vojni odsek da se prijavi i posle 20 dana stigao je u Bileću. Već u martu 1993. došao je na Boračko jezero, gde je proveo 3,5 godine u bolnici koja je napravljena od nekadašnjeg odmarališta. Za vreme postojanja ove bolnice do 1996. kroz nju je prošlo oko 10.000 pacijenata i izvršeno je 26 porođaja. 

– Najponosniji sam što nijedan ranjenik koji je došao u našu bolnicu nije podlegao povredama, a imao sam jednog pacijenta kojeg je presekao rafal i kojeg sam operisao tri i po sata, ali se izvukao. Išao sam i na liniju fronta da pomažem ranjenicima ili da ih dopremim do bolnice. Dolazile su povremeno i kolege iz Beograda da pomažu. Kad god bi bila neka ofanziva, zvao sam ih i oni su se odazivali pozivu u pomoć – navodi dr Nikolov i dodao:

Privatna arhiva

– Poslednji sam napustio bolnicu iz koje je odneto sve što se moglo u ambulantu u izbegličkom centru u Višegradu. Narod iz Konjica preživeo je posle “Dejtona” pravu golgotu u jednom od najgorih izbegličkih logora. Svakodnevno sam obilazio izbeglice, bilo je tu između 12.000 i 15.000 ljudi. Hranu i lekove su slali prijatelji iz Beograda, imali smo i dva vrtića, a grčka ambasada davala je sredstva za plate vaspitačica, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva slao je udžbenike za osnovce… Proveo sam tu još šest godina.

Neophodnost saradnje 

Junaštvo Evgenija, Aleksandra, Jordana, Mihaila i drugih Bugara koji su stali uz Srbe kada im je bilo najteže, pokazuju da srpsko-bugarski odnosi, i pored perioda rivalstva i konflikata, imaju i svoju pozitivnu stranu prožetu saradnjom. Bliskost dva naroda, u vidu zajedničke borbe za slobodu, sličnih običaja, mentaliteta i pravoslavne vere, potvrđuju čvrstu vezu između Srbije i Bugarske koju, zarad zajedničkih interesa, treba produbljivati. 

Uprkos tome što su se dve zemlje suočavale s problemima u prošlosti, u prethodnih 10 godina urađeno je mnogo na poboljšanju međusobnih odnosa. Srbija iz saradnje sa Bugarskom može da ima mnogo ekonomske koristi, a za srpsko društvo bi to bio još jedan korak bliže izlasku iz mentalne jugosfere i shvatanju da naša zemlja ima i druge komšije osim onih sa kojima smo, nažalost, bili u istoj državi od 1918. godine. 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi