U Srbiji na listama čekanja skoro 74.000 pacijenata: Ali na jednu intervenciju ne čeka više niko!

Podvig niških lekara koji su volonterski radili 12 vikenda zaredom kako bi operisali sve pacijente i smanjili listu čekanja jedinstven je poduhvat koji se, najverovatnije, neće u skorije vreme ponoviti u Srbiji.

Ako je za utehu, na Klinici za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Niš više ne postoje liste čekanja i svaki pacijent koji prođe anesteziološku ambulantu neće čekati operaciju duže od pet do 15 dana.

I dok direktor ove ustanove Dragan Milić kaže da im stižu poruke podrške sa svih strana, a lekare predlažu čak i za dobijanje državnog ordenja, dotle se postavlja pitanje kako smanjiti liste čekanja na ostalim klinikama u Srbiji.

Prema podacima RFZO-a, trenutno se na listama čekanja zaključno sa jučerašnjim danom nalazi 73.971 osoba.

Tri intervencije na koje se najviše čeka

Ubedljivo najviše ljudi čeka na ugradnju endoproteze kolena, i njih ima oko 20.600, a odmah iza je operacija katarakte sa ugradnjom intraokularnog sočiva na koju čeka oko 15.500 pacijenata. 

Veliki broj ljudi, oko 14.500, čeka na endoprotezu kuka, dok su liste čekanja za ostale intervencije dosta kraće. 

U vrhu su još MP pregled glave i kičmenog stuba, sa više od 4.000 ljudi na listi, oko 2.300 ljudi čeka koronografiju srca, a na ostale preglede čeka mnogo manje pacijenata.

Ono što se može primetiti delimičnim pogledom na liste čekanja po klinika, odnosno gradovima, jeste da se na neke intervencije čeka najviše četiri godine, ali da je većina zakazana za mnogo kraći period, ne duži od godinu dana.

 

 

Zanimljivo je da za ugradnju intraokularnog sočiva nema nikoga na listi čekanja, dok za rekonstrukciju ligamenata kolena čeka samo dvoje. Za ugradnju endovaskularnih proteza, CT pregled kičmenog stuba, kao i glave i vrata čeka dvocifren broj pacijenata.

Iako su liste i dalje velike, uprkos naporima lekara, stanje se polako popravlja. Međutim, sindikalci smatraju da treba uraditi još puno stvari kako bi se liste smanjile.

Sindikalci predlažu rešenje

Rade Panić iz Sindikat lekara i farmaceuta kaže za 24sedam da je potez kolega iz Niša za svaku pohvalu, ali da zdravstveni sistem dobrim delom leži na plećima zdravstvenih radnika, "a to nije dobra situacija".

On dodaje da sistem mora u celosti da funkcioniše, a da ovakvi volonterski potezi pokazuju da zdravstveni radnici nose sistem, "a ne oni koji upravljaju njime". Kaže da je potrebno napraviti dobru organizaciju i pružiti zaštitu pacijentima tamo gde oni žive, onakvu kakvu im zakon garantuje.

- Ona bi trebalo da bude ista i u Beogradu i u Leskovcu. Svesni smo da to nikada neće biti tako, ali bar da pokušamo - dodaje Panić.

On objašnjava da je ideja sindikata da svi radnici sa biroa zapošljavanja treba da budu zaposleni, kako bi dobili približno propisan broj zdravstvenih radnika na broj stanovnika.

Pixabay

 

- Prvo da se odmah zaposle svi zdravstveni radnici, a onda da se svi nemedicinski radnici koji nemaju sistematizovano mesto u zdravstvenim ustanovama otpuste ili da im se nađe neko drugo zaposlenje za ono za šta su se školovali i za šta su stručni - dodaje on.

Panić smatra da bi trebalo raspisati i konkurse preko UO za izbor direktora jer, kako tvrdi, trenutno imamo 60 odsto v. d. direktora zdravstvenih ustanova.

Ogroman problem, dodaje on, jeste to što je starosna granica specijalista preko 55 godina.

- To znači da kada bi se svi lekari sa biroa zaposlili ovog trenutka, i dalje ne bismo imali strukturu lekara kakva je potrebna, jer lekaru specijalisti, da bi se iškolovao, treba još četiri-pet godina po zaposlenju, i to ako je deficitarna specijalizacija, ili još dve staža ako nije deficitarna - objasnio je on.

Panić je dodao da bi trebalo da se primeni zakon o platnim grupama i razredima, koji je usvojen, ali je njegova primena odložena do 2025. godine.

- Kada lekar specijalista bude imao osnovnu platu 190.000, i na to mu daju topli obrok i regres i plate mu se svi dodatni sati koje je odradio, onda će on imati platu kao lekar u Rumuniji od 2.500 do 2.900 evra. Takav neće hteti da ode iz zemlje i biće zadovoljan. Uz to je bitno i da ima kvalitetan potrošni materijal i aparate - rekao je Panić, i dodao da kada se ove stvari budu uradile, liste čekanja će se same po sebi smanjiti, a građani će biti zadovoljni.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi