Koliko su zgrade u Srbiji zaštićene od zemljotresa i šta bi se desilo posle udara poput onog u Turskoj?

Stravični zemljotresi koji su pogodili Tursku, Siriju, Kazahstan i SAD, odneli brojne žrtve koje se još broje i naneli nemerljivu materijalnu štetu, otvorili su brojna pitanja, ali i strahove - da li je Srbija u potencijalnoj opasnosti od ovakvih ili sličnih potresa i, ukoliko se dese, koliko smo zaštićeni?

Apokaliptične scene rušenja višespratnica poput kule od karata za svega nekoliko sekundi, padanje kuća, bolnica i drugih, naizgled masivnih građevina iz Turske nešto su što je nemoguće zaboraviti.

Razlog je, tvrde stručnjaci, samo izvođenje radova, nedovoljno armature, betona, nepripremljeno tlo na kom se gradi i da građevine u Turskoj i Siriji očigledno nisu građene u skladu sa uslovima koji su vladali u tom trenutku na terenu te da se nije uzelo u obzir da je reč o području trusnog kraktera. 

A kakva je situacija u Srbiji?

Tanjug/Miloš Milivojević

 

Najpre, ukoliko bi se desio zemljotres poput onog u Turskoj i Siriji, bio bi katastrofalan za Beograd i veliki broj objekata bio urušen, smatra građevinski inženjer u Saobraćajnom institutu CIP Slobodan Naumović.

Ipak, propisi koji važe u našoj zemlji ulivaju poverenje.

Prema propisima Srbije, projektanti u obavezi da poštuje zakonsku regulativu kada je reč o projektovanju objekata visoke gradnje u seizmički aktivnim područjima. Projektant je odgovoran samo za projekat, dok je sve ostalo na investitoru.

- Prekretnica se desila kada je bio zemljotres u Skoplju 1963. godine, kada je seizmika kao proračunski model ušla u primenu. Posle toga svi projektanti koji su se bavili projektovanjem konstrukcija bavili su se i problemom seizmike - objasnio je Naumović.

Zgrade građene poslednjih 20 godina bezbedne

Zgrade u Srbiji prilično su otporne na seizmičke uticaje, a naročito one izgrađene u poslednjih dvadesetak godina, tvrde građevinski stručnjaci.

Kada je reč o starijim građevinama, Naumović kaže da nije siguran jer su tada vladali drugačiji propisi, ali da su zgrade pravljene pre početka Drugog svetskog rata otpornije, s obzirom na dimenzije svojih konstruktivnih elemenata.

- Imao sam priliku da obilazim u našoj zemlji dve ili tri lokacije kada su se događali zemljotresi. Bio sam u Kraljevu, Kosjeriću i video sam kako je to kada u sekundi ostanu bez ičega. To su jako stresne i problematične situacije, posebno za one koji bukvalno ostaju bez krova nad galvom, rekao je Naumović.

Da li je Srbija u opasnosti od zemljotresa?

Profimedia

 

Balkansko poluostrvo je područje na kom su se dešavali neki od najjačih zemljotresa i to zbog jadranske i dinaridske ploče. Ipak, tvrde seizmolozi, malo je verovatno da bi se u Srbiji mogli desiti potresi jači od 5 stepeni Rihterove skale, dakle slabiji od onih koji su juče pogodili Tursku i Siriju.

Analizom podataka o zemljotresima u proteklih 120 godina, došlo se do zaključka da je seizmička aktivnost kod nas najjača na proleće i jesen.

Kako je za 24sedam objasnio meteorolog Ivan Ristić najtrusnija je centralna Srbija. Kopaonik, planina Rudnik, Čačak, Kraljevo... pa skoro do juga.

- Zemljotres može da se desi svuda gde je brdovit teren, jer nijedno brdo nije slučajno tu gde jeste i postoji neka veza između jezgra i površine zemlje - rekao je Ristić.

U ranijoj izjavi za naš portal, dirktor Republičkog seizmološkog zavoda Srbije Branko Dragičević istakao je da je ključno napraviti objekat koji je otporan na zemljotrese, a nezaštićene ojačati.

- To je tema za građevinsku zajednicu. Mi seizmolozi smo uradili sve što je do nas. Uradili smo karte opasnosti, a njih upotrebljavaju oni koji projektuju te objekte - rekao je tada Dragičević.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi