Topolska buna! Međudinastički sukob nakon kojeg je prestonica ustaničke Srbije dignuta u vazduh! (FOTO)
Pokušaj karađorđevaca da zbace kneza Milana Topolskom bunom bio je slabo organizovan
Na današnji dan 1877. godine izbila je Topolska buna, kada su Lepenički i Jasenički bataljon odbili da polože zakletvu knezu Milanu Obrenoviću uoči Drugog srpsko-turskog rata i pokušali da na vlast dovedu Petra Karađorđevića.
Događaji pred pobunu
Spoljna politika Ristićeve vlade zaokupljena je izbijanjem Rusko-turskog rata u koji se i Srbija želela uključiti kako bi popravila stanje nastalo nakon prethodnog rata. Srbi su ruskom caru poslali deputata. Car je izrazio želju da Srbija ostane uzdržana od sukoba, a isto je naveo i Gorčakov. Knez i Ristić rešili su se na odlučniji korak, te su i sami posetili cara. On im je savetovao da ostanu mirni do prelaska ruske vojske preko Dunava, a posle mogu činiti po svojoj odluci. Srbima je razjašnjeno da je rusko-srpska saradnja moguća samo van srpskih granica, u skladu sa Peštanskom konvencijom.
Stav Rusije se promenio usled nemoći da se slomi otpor turskog Osman-paše kod Plevne. Rusija je sada od Srbije očekivala da se uključi u rat; poslata je i pomoć u novcu. Srbija nije htela da se odazove pozivu jer bi se ruska vojska ubrzo povukla na zimovanje, što bi za Srbe bila katastrofa. Opravdanje je bila vojna nespremnost Srbije, što je potvrdio i ruski izvidnik, pukovnik Bobrikov. Novembra 1877. godine odlučeno je da je srpska vojska spremna za rat. Rusi šalju veliku količinu novca za ratne pripreme. Srpska vojska podeljena je u pet korpusa: Timočki, Drinski, Šumadijski, Javorski i Moravski.
Pobuna
U dvoumljenju srpskih vlasti stigla je vest o Topolskoj buni 7. decembra. Bila je to buna jednog bataljona vojske (283 vojnika) u oblasti Kragujevca i Topole, koji je odbio da ide na front.
Pročitajte još:
Trajala je četiri dana (7-11. decembra). Pobunjenike, uglavnom seljake sa ovih prostora, predvodili su vodnici Milovan Živić i Ranko Radivojević. Vojnicima je obećano da će im se pridružiti i brigade iz Smedereva, Kragujevca i Beograda, te da će im se na čelo staviti Petar Karađorđević koji će zbaciti Milana.
Živićeva grupa se raspala. Oko 100 vojnika razbežalo se kućama. Do kraja bune zadržalo se svega stotinak vojnika. Pokušaj karađorđevaca da zbace kneza Milana Topolskom bunom bio je slabo organizovan.
Wikipedia
Knez Milan je na vandrednoj sednici Vlade proglasio vanredno stanje u lepeničkom i jaseničkom srezu. Zatim je uputio odred koji je rasturio pobunjenike. Živić se nije usudio da mu se suprotstavi. Svi pobunjenici su pohvatani. Sudio im je poseban vojni sud formiran za optužene u Topolskoj buni.
Knez je optužio konzervativca Čumića i radikala Markovića za učešće u buni i za saradnju sa Petrom Karađorđevićem, za šta nije imao dokaza. Osuđeni su na smrt, ali su kasnije pomilovani i kazna im je zamenjena robijom.
Wikipedia
Knez nije oprostio pukovniku Jevremu Markoviću, bratu Svetozara Markovića, koji je po završetku drugog srpsko-turskog rata streljan u Aranđelovcu 31. maja 1878. godine, zajedno sa Milovanom Živićem, Rankom Radivojevićem i drugim vođama bune.
Svedočanstva
Svedočanstva iz tog vremena daju vernu sliku o ovom nemilom događaju:
U avetinjski pust Karađorđev grad prepušten propadanju i korovu, smestiće se pobunjena vojska, pretvorivši ga u svoj buntovnički logor. U narodu je inače vladalo nezadovoljstvo usled ekonomskog propadanja seljaštva, nepotrbnih žrtava u nesrećno početom i vođenom ratu u prethone dve godine, zaduženosti zemlje i progona političkih protivnika režima, pa je topolska buna unela dosta panike u redove obrenovićevaca, tim više što su pronošene vesti o dolasku Petra Karađorđevića na presto. Odlukom vanredne ministarske sednice koju je vodio knez Milan Obrenović, usvojen je 27. novembra 1877. godine ukaz o uviđenju vanrednog stanja u lepeničkom i jaseničkom srezu i odlučeno je da se uputi vojska pod zapovedništvom pukovnika Milutina Jovanovića u Topolu. Istoga dana su naoružani pripadnici sreskih vlasti iz Aranđelovca pokušali da na prepad zauzmu Topolu, ali su odlučno odbijeni. Pri odbrani Topole poginuo je jedan pobunjenik, i to je jedina žrtva dok je trajala pobuna. Pod komandom Milutina Jovanovića iz Beograda su došle regularne jedinice - četa pešaka, eskadron konjanika, baterija topova i 29 žandarma, kojima se u Međulužju pridružuju i tri čete pešaka poslate iz Smedereva. Pred njihovom pojavom, pobunjenici su prsnuli kud koji iz topolskog grada, pa je 29. novembra u tri sata po podne pukovnik Jovanović bez borbe ušao u Topolu. Posebno ogorčenje je izazvalo rušenje topolskog grada, koje je, za odmazdu zbog bune, izvedeno po naređenju pukovnika Jovanovića i uz blagoslov preplašenog kneza Milana Obrenovića. U rušenju buntovnićkog gnezda, kako je nazvan topolski grad, zapaljena je zgrada Karađorđevog doma, a kako su kule i zidovi bili od tvrdog materijala, upotrebljen je za razaranje i barut.
Posledice
Ovaj događaj je bacio veliku senku na oslobodilačke ratove Kneževine Srbije protiv Turske 1876-1878.
Nekadašnja prestonica Voždova Topola doživela je neopisivu tragediju jer je do temelja porušena i spaljena, sem Voždove crkve.
Wikipedia
Optužba za učešće glavnih političkih aktera u ''veleizdajničkom prevratu'' bila je neosnovana i bez dokaza o krivici, a knez i potonji kralj Milan je ovaj sukob iskoristi za obračun sa neistomišljenicima.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari