Homo sapijensi su postali FOMO sapijensi! Bolest novog veka: Žele da su svuda, da osete sve, a muči ih jedan ogroman strah! I sve ih je više

U savremenom životu ljudima su dostupna mnoga zadovoljstva, ali i društveni događaji poput koncerata ili žurki. Izvesno je da niko ne doživi baš sve, kao i da se ne može videti ili posetiti baš svako dešavanje. Ali šta kada upravo trka za zadovoljstvima, događajima ili društvenom interakcijom postane opsesija? Čak i ako znamo da nam to neće prijati?

Od homo sapijensa, postaje se FOMO sapijens! 

FOMO je skraćenica od engleskog "fear of missing out", što znači strah od propuštanja. 

Upravo se ova pojava kod ljudi smatra oblikom socijalne anksioznosti i stalne zabrinutosti, gde osoba konstantno oseća da nešto propušta, i onda ima potrebu da "juri" za tim, čak i ako je to protivno njenim trenutnim osećanjima ili potrebama.

Recimo, osoba nije raspoložena da ode na neki koncert, ali ipak odlazi jer se plaši da će se njeni prijatelji dobro provesti i da će ona propustiti takav provod.

FOMO ljudi stalno žele da budu uključeni u događaje koji su povezani sa drugim ljudima, pa tako često proveravaju na društvenim mrežama šta se dešava, čak i kada sede u kafiću ili bioskopu.

Ili obilaze razna mesta i idu na putovanja u kojima ne mogu da uživaju, a sve što im se dešava stavljaju na društvene mreže.

Profimedia

 

Psiholog Snežana Repac kaže da se kod njih, zapravo, radi o potrebi da drže kontrolu nad događajima.

- Ali događaja je previše, i onda to more dešavanja preplavljuje čovekovu sposobnost da ih kontroliše. I zato se javlja strah - objašnjava ona.

Repčeva dodaje da može postojati pojačana potreba za kontrolom društvenog života, šansi za dobru kupovinu i slično. Ljudi time mogu biti opsednuti, zato što postoji velika šansa da nešto izgube.

- Ta svest o gubitku je ključna kod njih. Ljudi se više plaše gubitka nego dobitka, što je u psihologiji poznato. Čovek će se uvek više mobilisati kada treba da spreči štetu nego da napravi sebi ugođaj. A u ovom slučaju, njih pokreće to more informacija koje im, na kraju, podstiču konfuziju i stvaraju utisak da će izgubiti kompas u svemu tome i da će propustiti ono što je najbolja prilika - dodaje psihološkinja.

- Rekla bih i da tu postoji potreba da se bude uključen u tokove zbivanja, što je normalno. Ali tu postoji strah da će se čovek koji izgubi nit teško ponovo uklopiti i vratiti. Dakle, da neće biti u ritmu svog društva i okoline. I onda će se osećati kao gubitnik, zbog čega ga izjedaju te propuštene šanse. A njih ima jako puno - kaže Snežana Repac.

Foto: Snežana Repac/Privatna arhiva

Objašnjava i da je strah od gubitka bazični ljudski strah.

- On bi trebalo da se više odnosi na gubitak bliskih ljudi, ali u današnje vreme sve više se odnosi i na materijalne stvari. To nije patološko ponašanje samo po sebi, ali je iscrpljujuće. Svako može da zastrani, ali to zavisi od ličnosti čoveka - kaže ona.

Kao tipičan primer ljudi koji strahuju od propuštanja šansi, Repčeva navodi one koji se bave berzom.

- Oni sigurno imaju strah od propuštenih prilika jer su svaki dan u situaciji da kažu: "Jao, šta sam propustio!" Na kraju se tako gubi poverenje u sebe, gubi se samopouzdanje, pa čak i kriterijum za stvarnost. A to sve ide u pravcu depresivnog poremećaja i svega što ide sa tim. U krajnjoj varijanti mogu da dignu ruku na sebe kada ne mogu više to da podnesu. Naročito ako su svaki dan izloženi stresu od gubitka - dodaje psihološkinja.

Još jedan tip ovih ljudi mogu biti "lovci". Zapravo, oni koji love prilike i gube poverenje u sebe ako se desi da nešto propuste.

- Oni stalno računaju šta su izgubili, a ne koliko su dobili. To može da se poveže čak i u nekoj krajnjoj instanci sa kockarskom logikom. Jer kockare pokreće to koliko su izgubili i oni igraju da bi nadoknadili gubitak, a ne gledaju ono što su dobili - kaže Repčeva.

Dodaje da na kraju takvi ljudi postaju hladni.

- Oni su prepoznatljivi po tome što ih ljudi ne interesuju. Postaju hladnokrvni "automati", a često su asocijalni. To je zato što se kod njih gubi empatija, a na kraju postaju i žrtve marketinga za sve ono što im se može predstaviti kao dobra prilika - zaključila je psihološkinja.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi