Znate li šta je mizofonija? Jovana iz Beograda za 24sedam - Mislila sam da ludim: Psiholog otkriva istinu o sve učestalijem stanju!

Mizofonija, odnosno mržnja prema šumovima, stanje je koje pogađa izuzetno mali broj ljudi. Porodica i prijatelji osobe koja pati od ove vrste neurološkog poremećaja slušnog aparata često ne mogu da razumeju zbog čega se diže tolika drama kad oni ne prave nikakvu veću buku.

Mizofoničari su primorani da žive vrlo usamljeničkim životom, jer njihova okolina najčešće nema razumevanja za njihovo stanje. Često bivaju proglašavani za histerične i lude, a niko ne shvata kakva je patnja biti toliko auditivno osetljiv.

Interesantno je i to da njima najčešće ne smetaju zvuci prirode, cvrkut ptica, saobraćaja, ali ni glasna muzika. Ipak, skoro da su u stanju da ubiju osobu koja nevaspitano cvrckajući čisti zube u autobusu na sedištu iza njih.

Jovana je shvatila još kao tinejdžerka

 

Jovana A. (28) prvi put je shvatila da je određeni zvukovi uznemiravaju u tinejdžerskom dobu.

- Bila sam u srednjoj školi kada sam obratila pažnju na ono što mi izaziva nervozu. Tada sam čak više bila usmerena na ukućane i na to šta mi smeta kod njih - ističe Jovana za 24 sedam.

Prvo što je primetila da joj smeta jeste mljackanje.

- Bukvalno sam mislila da ludim u momentima kad, na primer, čujem dete kako mljacka. Bez obzira na to koliko ono bilo malo i koliko bi normalno bilo istolerisati ga, ja nisam mogla to da izdržim. To su mi prva sećanja na mizofoniju - priseća se Jovana, i naglašava da je smatrala da se radi o klasičnoj nervozi.

Ipak, posle nekog vremena primetila je da joj se momentalno promeni raspoloženje ako je pored osobe koja u tom trenutku žvaće.

- Osećala sam ogromnu nervozu kada bih čula nekog kako mljacka. To je čak bila uznemirenost do te mere da sam imala osećaj da ću da puknem. Nisam to mogla da tolerišem, pa sam ili reagovala i sputala tog nekog ili napuštala prostoriju - opisuje ova devojka, dodajući da joj u tim momentima toliko lupa srce da ima utisak da je u ogromnom zdravstvenom problemu.

24sedam/Profimedia/Antonio Ahel/ATA Images

Mljackanje nije jedina stvar koja uznemirava Jovanu. Nervozu joj stvara i grickanje čipsa, kokica, semenki... Pored toga, tu su i škripavi zvukovi.

- Nervira me i kada se provlači nešto po kartonu. Ipak, nekako se uvek vratim na ono što proizvodi usna duplja. Uznemirava me i gutanje, kada neko blizu mene pije vodu, ili ako nekom puca vilica dok žvaće. Takođe, škrgutanje zubima ne mogu da podnesem - objašnjava Jovana.

Bilo je i trenutaka kada je mislila da gubi kontrolu. Kako opisuje, bukvalno joj se dogodila situacija da je viknula na majku sa naredbom da napusti prostoriju ili će ona otići.

- Ne znam kako rečima da opišem kako se osećam. To je tolika uznemirenost, a svesna sam da me niko ne nervira namerno. Ljudi jednostavno na neki način jedu ili gutaju. Ipak, ne mogu to da istolerišem - jasna je ova devojka.

Kako Jovana opisuje, otvoreno je govorila o tome šta je muči ljudima sa kojima je bliska. Obavestila je porodicu da ima problem, kao i prijatelje. Svi su je ozbiljno shvatili i svi se trude da u njenom prisustvu ne proizvode "takve" zvukove.

- Postoje i momenti kada ne možete to da neutrališete. Kada ste na slavi, svadbi, proslavi, tada je oko vas puno različitih ljudi. Ne možete im reći da ne žvaću ili ne piju. Tada morate da istrpite, iako je veoma teško - kaže Jovana.

Pixabay

Ona naglašava da je jedino rešenje za život sa mizofonijom iskrenost. Potrebno je o tome obavestiti svoje najbliže, odnosno ljude koji su spremni da pomognu.

- Najbliži su u stanju da se potrude. Moj jedan pogled im govori šta dalje treba da rade. Kada ste otvoreni, onda je pritisak na vama manji - ističe Jovana.

Kako je saznala da njen problem ima ime

 

Mnogi ljudi i ne znaju da za njihovu netrpeljivost prema određenim zvucima postoji ime - ne znaju da imaju poremećaj. I Jovana je za njega saznala čitajući članke koji su se delili društvenim mrežma.

- Kada sam shvatila da ono što osećam ima naziv i da je to mizofonija, odmah sam počela da istražujem. Puno sam čitala i bila je olakšavajuća okolnost to što sam shvatila da nisam jedina. Svesna sam da je mizofonija usko povezana sa anksioznošću, ali sam čitajući naučila i mehanizme kako da umanjim dejstvo zvukova na sebe. Nisam imala potrebu da se obratim stručnom licu, jer mogu da držim pod kontrolom svoje stanje, ali sam saznala da mnogi to ne mogu. Postoje ljudi, pa i u Srbiji, koji se bave uticanjem na ovaj poremećaj, i ukoliko je potrebno, možemo se konsultovati s njima. Meni je najvažnije bilo to što sam čitala priče iz prvog lica o mizofoniji. Čitala sam o mnogim agonijama i ličilo mi je kako sam na pragu da utonem u jednu od njih. Ali sama zananja da se ljudi bore nateraju i vas da se borite - priča Jovana kakve je zaključke izvukla do sada.

Ono što je njoj pomoglo jeste odvraćanje pažnje od iritabilnih zvukova. Prebacujući akcenat na nešto drugo, umanjuje se značaj onoga što vas iritira.

- Važno je vežbati svoj nervni sistem i postepeno se navikavati. To je jednako važno kao podrška okoline. Imala sam sreće jer me nikada niko nije šikanirao ili izopštio iz društva zbog mog problema, ali mislim da je to zbog toga što nisam krila da patim. To je moj savet za sve one koji pate od mizofonije - zaključuje Jovana.

 

Dr Repac objašnjava - proces navikavanja se uči

 

Privatna arhiva

Psiholog i psihoterapeut Snežana Repac objasnila je da je mizofonija smanjena adaptacija nekog na draži iz okruženja, konkretno ovde se radi o smanjenoj adaptaciji čula sluha. Pojavljuje se nemogućnost čoveka da se adaptira na zvukove i da se od njih isključi.

- Svako mora da ima proces habituacije (prilagođavanja) na neprijatne stimuluse. Proces navikavanja se uči, da li samostalno, da li putem terapija, ali na to se može delovati - kaže za 24sedam psiholog Repac.

Kako dodaje, postoje ljudi koji su povišeno osetljivi na karakteristične podražaje, pa im je smanjena tolerancija. Oni su iz nekog razloga već u strukturi ličnosti drugačiji od okoline. Faktor anksioznosti to potvrđuje, jer se upravo mizofonija u svojoj simptomatici poklapa sa pojačanom uznemirenošću.

- Aksioznost je, kao i mizofonija, vezana za određene misli i ideje, kao i njihove određene stimuluse. Takođe, mnogo toga iritantno deluje na čoveka koji je uopšteno zabrinut u životu. Kad još dođu ti zvukovi, onda možemo reći da utiču i na čula koja imaju funkcionalno smanjanje sposobnosti za adaptaciju - objašnjava Snežana Repac.

Privatna arhiva

Ona ističe da treba obratiti pažnju i na tipove ličnosti koji se upravo postavljaju u odnosu na čulni doživljaj - auditivni, taktilni, vizuelni.

- Auditivni tipovi su posebno osetljivi na zvukove, te je u tome potrebno nalaziti korene mizofonije. To su ljudi koji nemaju nikakvu toleranciju kada im se prekidaju rečenice. Oni reaguju na zvučne poruke iz okoline, recimo kad neko govori dok oni pričaju. Za njih je karakteristično da ne tolerišu zvuke koji nisu pod njihovom kontrolom - podvlači psiholog Repac.

Kako objašnjava, terapija za ovaj poremećaj je psihoterapija.

- Ljudi koji pate od mizofonije su takvi sklopovi ličnosti. Oni pre svega treba da priznaju problem, te da budu voljni da shvate da nije potrebno prilagođavati okolinu, već sebe tretirati i učiti kako dosegnuti uspešan proces habituacije. Cilj je adaptirati se na buku. Zvukova će sa odrastanjem biti sve više i više, potrebno je "naučiti živeti" - savetuje Snežana Repac.

Zaključak je da je neophodno delovati na hiperosetljivost osobe koja ima problem.

- Iako se tvrdi da je mali broj ljudi koji pate od mizofonije u svetu, stava sam da je on dosta veći nego što ih obrađuju statistički podaci. Samo u Srbiji je veliki broj ljudi koji imaju problem sa netolerantnošću na zvukove. Ipak, oni se ne tretiraju kao problem mizofonije već se javljaju u okviru drugih problema. Većina ljudi i ne zna za mizofoniju i ne prijavljuje poremećaj kao takav - zaključuje Snežana Repac, obrazlažući da se mnogo toga i u istraživanjima podvodi kao problem sa bukom.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi