Kako emotikoni kvare naš jezik? Lingvisti upozoravaju: Uskoro nećemo ni znati kako da nekome kažemo - srećan sam!

Svemoćni internet diktira način komunikacije, a poslati poruku bez smajlija koji se krevelji ili plače, srca u svim bojama, šake s palcem podignutim nagore, danas je gotovo nezamislivo. Ipak, treba znati kada koristiti ove popularne emotikone i u kojoj meri.

Psiholozi i i lingvisti se slažu u tome da emotikoni i emodžiji "kvare" srpski jezik. Nisu se samo uvrežili u internet komunikaciji, oni se pojavljuju i u literaturi. Odavno su uvršteni u rečnike, udžbenike, ali ono na šta se, ipak, upozorava, i zbog čega se poziva na oprez, jeste činjenica da ih koristimo često i da čak pojedini bez njih ne umeju ni da se izraze. Stručnjaci se plaše da uskoro nećemo ni znati kako da nekom kažemo - srećan sam, jer su nam "smajlići" i "tužići" okupirali svaki vid komunikacije.

Slobodan Novokmet iz Instituta za srpski jezik SANU za 24 sedam objašnjava kako to emotikoni "kvare" srpski jezik.

- Ta pojava se može posmatrati iz dva aspekta - i negativnog i pozitivnog. S jedne strane, kao što kažu psiholozi i neki lingvisti, prevelika upotreba emotikona i emodžija smanjuje izražajne i komunikativne mogućnosti, utiče na proces mišljenja i razvijanja razmišljanja, naročito onog kreativnog. Njihova česta upotreba smanjuje fond reči i upotrebe značenja reči. Donekle se gubi sposobnost preciznog verbalnog izražavanja emocionalnih stanja i osećanja. Takođe, emotikonima se ne mogu iskazati neke kompleksnije ideje ili apstraktnije misli, te sa psihološkog aspekta to na neki način udaljava ljude u kominukaciji i utiče na socijalnu inteligenciju - objašnjava negativne uticaje Novokmet.

Ima i nešto pozitivno 

Pixabay

 

Ipak, kako naglašava, postoji i taj drugi aspekt, taj pozitivan uticaj upotrebe emotikona i emodžija. Kako kaže, čim nas niko ne prisiljava da ih upotrebljavamo, to označava da oni imaju svoju komunikativnu upotrebu i nisu tu bez razloga.

- Oni su neka vrsta zamene za naše emotivne reakcije koje jedino tako možemo da iskažemo u pisanoj komunikaciji. Dakle, sagovornici se ne vide i oni emotikonima nadomešćuju ono što bi imali pri kontaktu uživo. Oni zamenjuju mimiku i pomažu u toj komunikaciji, jer se pokazuje jasnija slika naših osećanja. Koristeći emotikone postižemo življu komunikaciju, opušteniju atmosferu. Emodžiji mogu da posluže da ublažite neku lošu vest ili da, kada iznosite neku molbu za koju znate da sagovornik neće lako da pristane na nju, ublažite tu komunikativnu situaciju. Emotikoni služe i da se razgovor identifikuje kao prijatan, neformalan, opuštajući. Ako se koriste sa doziranom merom, ne bi trebalo da smetaju mnogo u komunikaciji, čak bi i pomagali - jasan je Slobodan Novokmet.

Emotikoni očito utiču na formiranje rečnika kod mladih ukoliko se koriste preterano i bez preke potrebe, te Novokmet kaže da se na taj način fond reči smanjuje i dolazi do nepreciznosti u izražavanju svojih emotivnih reakcija.

- Ako vi svoje emocije samo izražavate putem tih slika, onda ćete teže da ih verbalizujete u nekoj realnoj komunikativnoj situaciji, a psiholozi tvrde da je verbalizacija jako važna, naročito kada su problemi u pitanju - jasan je Novokmet.

On objašnjava da ipak ne preti pojava trajne i korenite promene jezika, jer je upotreba emotikona i dalje vezana samo za tu neku neformalnu vrstu komunikacije, koja je vezana za internet, društvene mreže i SMS.

- To jeste jedan integralni deo komunikacije, koji svakako utiče na jezik. Ali ipak ne znamo i nećemo još neko vreme znati da li on nosi trajne posledice. Najbolje nastavnici i profesori koji kontrolišu pismeno izražavanje kod mladih mogu da znaju da li upotreba emotikona ostavlja posledice i smanjuje realnu upotrebu jezika - naglašava Slobodan Novokmet iz Instituta za srpski jezik SANU.

Kako ističe, i nastavni kadar koristi emotikone u ličnoj, privatnoj i neformalnoj komunikaciji, ali oni još uvek nemaju upliv u nastavni program.

Nisu krivi samo emotikoni

Pixabay

 

Novokmet objašnjava da rečnik svakako postaje štur, ali ne samo zbog upotrebe emotikona i emodžija, nego i zbog upliva digitalne komunikacije uopšte u sve sfere života. Brzina komunikacije koja se odvija putem društvenih mreža i različitih mesindžera dovodi do različitih promena u jeziku - skraćivanja reči i rečenica, korišćenja simbola, kombinacije simbola i brojeva,  "ošišane latinice", mešanja srpskog i engleskog jezika, izostavljanje korišćenja interpunkcije...

- Emotikoni su samo jedan od elemenata digitalne komunikacije koji svakako utiču na to kako će se formirati nečiji rečnik i nečiji način izražavanja. Protiv toga se ne možemo boriti, ali možemo jezičke kompetencije razvijati na neki drugi način - kroz čitanje, kroz razgovore. Najveći uticaj na razvoj jezika imaju porodica i škola. Odatle kreću osnovne jezičke kompetencije - objašnjava Novokmet.

Kako kaže, digitalna komunikacija ne daje mnogo važnosti pravopisnim pravilima, ali ipak je treba razlikovati od poslovne korespondencije koja je vezana za institucije.

- Pravopis se vrlo ozbiljno radi i na školskom i na fakultetskom nivou kroz nastavni program. Na tome treba raditi kroz sistem obrazovanja. Ne može se prenebregnuti digitalna komunkacija kod mladih - zaključuje Slobodan Novokmet.

Sa njim se slaže i poznati spski profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Miloš Kovačević, te navodi da emotikoni utiču na rečnik mladih.

- Ukoliko pogledate, na primer, poslednje britanske rečnike, videćete da su emotikoni ušli u njih. S te strane, to je praćenje jezičke situacije i praćenje aktuelnih jezičkih procesa. Čemu emotikoni? Oni su slikovno, odnosno simboličko predstavljanje, i predstavljaju mnogo kraći obik komunikacije - opisuje za 24sedam prof. Kovačević.

Kako naglašava, digitalna komunikacija je i oživela neke stvari - aorist je gotovo izumro i izašao iz upotrebe, naročito iz govornog jezika, a sa njim i imperfekt. Sa digitalnom komunikacijom oni su se vratili kao dosta kraći oblici.

- Za sve moguće emocionalne situacije imate slikovni opis u vidu emotikona, a to je dosta kraći oblik izražavanja. S te strane, to je pojednostavljenje komunikacije, a sa druge strane, to je ukidanje lepote jezika, odnosno sužavanje stilističkih i jezičkih mogućnosti upotrebe jezika - ističe Miloš Kovačević, i dodaje da kada se upotrebljava slika, zaboravlja se kako se formira rečenica, a to je negativni uticaj.

Ono što je trebalo da bude ispomoć u komunikaciji sada dovodi do urušavanja komunikacije, jer gubimo ono što je u njoj primarno, a dobijamo sekundarno. Emotikoni, koliko god bili ekonomični, negativni su po kulturu samog jezika.

"To je vrsta jezika za gluvoneme"

Pixabay

 

- Emotikoni su već uvedeni kao jezičke lekcije u školi u višim razredima osnovnog obrazovanja. Imate ih u nastavnim programima. To se uvelo kao jedna vrsta osavremenjavanja. Ipak, po mom mišljenju, to je neka vrsta jezika za gluvoneme, to je slikovni jezik - upozorava prof. Kovačević.

Kako dodaje, svi koristimo taj jezik, ali pitanje je ko ga prekomerno koristi. Jezik se zapravo stalno menja, ali pitanje je da li će se promeniti sve sfere jezika.

- Formalni jezik se neće promeniti. Emotikoni su vezani samo za određene žanrove. Skraćenice su vezane za određene sociolekte, odnosno za određene grupacije ljudi. One su jedna vrsta tajnog jezika i značajne su za grupu. Zna se ko, kako i gde koristi emotikone. Kako se vrši odrastanje govornika, tako se formiraju i svojevrsni registri, odnosno funkcionalni stilovi, koji odvajaju govornika od određene socijalne situacije - objašnjava profesor Filološkog fakulteta.

Naglašava da sve dotle dok postoje situacije u kojima je nužna upotreba standardnog jezika, a njih je mnogo više, dotle ne postoji bojazan za korenitu promenu.

Iako je emodžilogija daleko od toga da postane posebna grana lingvistike, nekakav podoblik ove oblasti će se ipak izučavati – i to u okviru srpskog jezika.

Učenike drugog i šestog razreda je sačekalo manje lektire i književnih dela za obradu, a jedna od novina je i da će određeni broj časova biti posvećen razvijanju jezičke kulture i kulture pisanja, u šta spada i obrađivanje emotikona.

Ko je izmislio smajlić?

Profimedia

 

Da pojasnimo, emotikon je skup simbola ili ikone koji predstavlja vizuelni prikaz izraza lica ili položaja tela koji prenosi raspoloženje, stav ili emociju, izvorno korišćen u e-porukama i tekstualnim porukama. Najpoznatiji je smajlić, tj. osmeh - :-).

Ne postoje jasni i pouzdani dokazi o tome ko je izmislio smajlić. Možete ukazati na drevna iskopavanja, nalaze raznih natpisa na stenama itd., ali to će biti samo nagađanja svakog od nas.

Naravno, reći sa sigurnošću da je smajlić moderni izum pomalo je pogrešno. Upotreba emotikona može se pratiti do 19. veka. Primeri njihove upotrebe mogu se naći u primerku američkog časopisa "Puck" iz 1881. godine.

Da, u istoriji ima puno takvih primera, ali uopšteno se veruje da je Skot Falman, istraživač sa Univerziteta Karnegi Melon, bio odgovoran za prvi digitalni oblik smajlija. Predložio je da se ozbiljne poruke razlikuju od neozbiljnih u načinu na koji koriste emotikoni :-) i :-(. Bilo je to već 19. septembra 1982. To je posebno korisno kada se raspoloženje vaše poruke pogrešno protumači.

Međutim, emotikoni nisu postali toliko popularni, već su svoj potencijal otkrili nakon 14 godina, zahvaljujući Francuzu koji je živeo u Londonu - Nikolasu Laufraniju. Ideja se pojavila još ranije, s Nikolasovim ocem, Franklinom Laufranijem. Upravo je on, kao novinar francuskog lista "France Soir", objavio članak 1. januara 1972. pod naslovom "Odvojite vreme za osmeh!“, gde je pomoću emotikona istakao svoj članak. Kasnije ga je patentirao kao zaštitni znak i kreirao proizvodnju neke robe koristeći smajlić. Tada je stvorena kompanija pod imenom brenda "Smiley", gde je otac Franklin Laufrani postao predsednik, a generalni direktor sin Nikolas Laufrani.

Nikolas je bio taj koji je primietio popularnost ASCII emotikona, koji su se često koristili na mobilnim telefonima, i počeo da razvija direktno animirane emotikone koji bi odgovarali ASCII emotikonima koji se sastoje od jednostavnih likova, tj. ono što mi sada koristimo i nekada smo zvali "smiley". Napravio je katalog emotikona koje je podelio u kategorije "Emocije", "Praznici", "Hrana" itd. A 1997. godine taj katalog je registrovan pri američkoj Kancelariji za autorska prava.

Otprilike u isto vreme u Japanu, Šigetaka Kurita počeo je da dizajnira emotikone za I-mod. Ali, nažalost, široka upotreba tog projekta nije se dogodila. Možda zato što su 2001. godine Laufranijeve kreacije licencirali "Samsung", "Nokija", "Motorola" i drugi proizvođači mobilnih telefona koji su kasnije počeli da ih nude svojim korisnicima. Nakon toga, svet je bio preplavljen raznim interpretacijama emotikona i emodžija.

 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi