Svetski dan dece obolele od raka: Kada je malom Aleksandru otkriven kancer, njegova mama je tek rodila drugo dete! A onda se bolest vratila!

Međunarodni dan dece obolele od raka obeležava se 15. februara, a ustanovila ga je 2002. godine Međunarodna konfederacija Udruženja roditelja dece obolele od raka. U Srbiji je svake godine između 350 i 370 novoobolele dece.

Jedan od tih mališana je i mali Aleksandar, kome je sa četiri godine otkriveno da boluje od akutne limfoblastne leukemije (ALL). U razgovoru za 24sedam, njegova mama Sandra Petrović otkriva da je njihova situacija specifična, jer u periodu kada mu je prvi put dijagnostikovana bolest, ona je rodila drugog sina.

- Dobio je blagu temperaturu, žalio se da ga boli stomačić i par puta se upiškio. Odveli smo ga kod pedijatra, koji ga je poslao kod hirurga. Prvo smo mislili da to ime veze sa slepim crevom, pa smo ga čak i operisali. Kada smo sve to prebrinuli, opet su se vratili simptomi koje je imao ranije, pre operacije. Stanje se pogoršalo, krvna slika je bila lošija, on nije imao snage, nije mogao da podigne ručice... Dobili smo uput za Beograd, gde su mu postavili dijagnozu u kratkom vremenu - priča Sandra Petrović.

Kako kaže, ono što je dodatno otežalo situaciju jeste to što se ona tek porodila i što nije mogla da bude sa njim.

- Jedino što mi je bilo u glavi jeste da ja budem sa njim i da zajedno krenemo u borbu. 
Ja moje dete ne dam! Imala sam razgovor sa sobom i sa Bogom, i eto, pošli smo u tu neku neizvesnost. Sve je bilo šok, čovek se malo otrezni... - priča ona.

Napominje da je veoma bitno utakvim situacijama ostati pozitivan.

- Imali smo divnu saradnju sa lekarima, sestrama i sa drugim roditeljima. Kada se čovek nađe u ovoj priči, bitno je da ima pozitivan stav, da bude dobro informisan, da ima podršku da ne bi otišao na neku drugu stranu. Onda sve to bude u redu - kaže za 24sedam Sandra Petrović.

Lečenje je trajalo dve godine, da bi mu se naredne godine, taman kada je krenuo u osnovnu škola, bolest vratila.

- Prvi put nije bio svestan ozbiljnosti bolesti, jer je imao četiri godine. Možda je to i dobro kod dece, što ona nisu svesna koliko je zapravo to ozbiljno. Onda se i manje opterećuju takvim stvarima. Bude njima to neprijatno i bolno, ali oni to brzo zaborave, odu da se igraju, steknu drugare... Malo skrenu misli na drugu stranu. Dok je, kada mu je drugi put dijagnostikovana bolest, bio mnogo svesniji. Trudio se više i bio je dobar za saradnju - nastavlja ona.

Ističe da ne možemo deci pričati bajke, već da moramo iskreno i otvoreno da razgovaramo s njom. Ali ne da se ne bi preplašili, već kako bi i oni bili svesni toga šta ima se dešava i šta sve mora da se uradi kako bi im bilo bolje.

- Najviše sam obraćala pažnju na to da mu priuštimo da se hrani kako treba. Ishrana je bila veoma bitna, pa sam mnogo čitala i o tome. Najviše smo slušali naše lekare. Pratila sam stalno njegovo stanje, jer mu se i raspoloženje menjalo od lekova - objašnjava Petrovićeva.

A s kojim problemima se ona kao roditelj susrela?

- Najveći problemi su nam bili finansije, ali smo i u tom polju imali podršku. Od NURDOR-a, roditelja iz njegovog odeljenja, same škole..., svi su se odazvali. Na kraju, i sam Grad Kraljevo se odazvao. Drugi problem je to što se naša porodica raspala - nismo uspeli da postignemo da nas to ojača, nego smo otišli na suprotnu stranu. Već tada kada se Aleksandar drugi put lečio, mi smo bili razvedeni. Nije baš sve ostalo sjajno - kaže ona.

Iako mu je i drugi put dijagnostikovana akutna limfoblastna leukemija, Aleksandar se izlečio i trenutno ide u treći razred osnovne škole. 

- Ponovo smo se lečili i izlečili, i evo, sad smo u toj fazi održavanja do juna. Onda završavamo sa lečenjem. Tada kada mu je drugi put ustanovljena bolest, on je mesec dana bio u prvom razredu. Uspeli smo, i pored svih terapija i lečenja, da izguramo prvi razred, i da on potom krene u drugi razred sa svojim drugarima iz odeljenja. I evo, sada je već treći - priča Aleksandrova mama.

Savet roditeljima

- Najveći savet koji imam za roditelje koji prolaze kroz istu situaciju jeste ostati pribran, razgovarati sa drugima. Ako neko oseti potrebu, može pričati i sa psihologom, drugim roditeljima... Ne treba čovek da se povuče u sebe i osami, jer onda ode na neku drugu stranu. Veoma je bitno razmišljati pozitivno. Svaki dan je dan za sebe, drugačiji. Svaki dan je neka druga borba, tu ima uspona i padova. Na kraju čovek treba da bude svestan toga da sve to prođe. Samo treba biti strpljiv, da to vreme prođe i da se to izgura -  priča Sandra Petrović.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi