Potpuno je OK da nismo OK! Očekuje se da budemo srećni za praznike, ali šta ako nismo? Praznična depresija nije mit!

Januar je mesec koji simbolizuje prazničnu atmosferu, druženje sa porodicom i novi početak. Od nas se očekuje da budemo srećni, euforični i puni prazničnog duha, ali šta ako nismo? Potpuno je ok, ne biti ok.

Često čujemo "kakva potištenost zbog praznika, do vremena ti je", međutim praznična depresija zaista postoji a od nje nikako ne treba bežati.

Kako se manifestuje?

Prema istraživanju "Zdravlje mladih - položaj i potreba mladih u Srbiji" više od dve trećine ispitanika (68,5%) uzrasta od 15 do 30 godina ima aniksioznost, dok više od polovine ispitanika (51,9%) ima simptome umerene ili teške depresije.

Takođe više od trećine ispitanika (34,2%) je navelo da su im bile potrebne usluge psihologa ili psihoterapeuta, ali da sa njima nisu razgovarali.

Pixabay

Aniksioznost se za razliku od depresije manifestuje kao osećaj mučnog i neugodnog iščekivanja, strepnje i neizvesnosti. Anksiozna osoba ima osećaj da će joj se desiti nešto „strašno" i da će izgubiti kontrolu nad sobom.

S druge strane, depresija je konstantno osećanje tuge, beznadežnosti i bezvoljnosti. Depresivne osobe često plaču, nemaju želju ni volju za druženjem, imaju problema sa apetitom i spavanjem.

Ključna razlika anksioznosti i depresije je ta što je kod depresije dominantan gubitak interesovanja za svakodnevne životne aktivnosti, dok se anksiozna osoba bori sa izazovima svakodnevnog života. 

U vreme novogodišnjiih i božićnih praznika, pojedince pogađa i praznična depresija. 

Za neke su praznici zaista vreme uživanja, a za druge samo gorke pilule očaja, razočaranja, tuge i izneverenih očekivanja. Kako pokazuju brojne psihološke studije, sve su češće i za sve više ljudi izvor stresa i okidač depresivnih osećanja, a sve manje dani ispunjeni zadovoljstvom, radošću i opuštanjem navodi se na portalu Stetoskop.

Koga najčešće pogađa?

Kako objašnjava psiholog Aleksa Milević za 24sedam postoje tri grupe ljudi koje su najčešće pogođene prazničnom depresijom.

On ističe da svaki pojedinac postavlja sebi neke ciljeve tokom godine, a problem nastaje kada oni ne budu ostvareni.

Profimedia

- Ulazimo u godinu sa novim željama i očekivanjima, ali se desi da se nešto ne ostvari. Takođe, neki mogu smatrati da prethodna godina nije bilo dovoljno uspešna, te da nisu ispunili svoja očekivanja, zbog čega počinje da se oseća melanholija - pojašnjava Milević.

Druga grupa, ujedno i najpogođenija, su ljudi koji su usamljeni iz bilo kog razloga.

- Bilo da je reč o ljudima koji su ostali sami zbog nekog smrtnog ishoda, bilo da su izgubili kontakt sa prijateljem, partnerom, bliskom osobom... Prosto se kulturološki insistira da za praznike budemo sa porodicom, da smo veseli, kitimo jelku i onda kada imate ljude koji su nekoga izgubili, preovladava osećaj niže vrednsoti, besmislenosti života i praznika, a samim tim i depresijom - ističe i dodaje:

- Oni su posebno ranjiva kategorija jer praznike dočekuju sami.

Sve izloženiji su i oni koji su pod pritiskom da moraju sve da završe, zbog čega dolazi do sindroma sagorevanja.

- Oni su opterećeni time gde će ići na doček, šta će kupiti za poklone, obući u novogodišnjoj noći... to dovodi do sindroma sagorevanja. Sva ta euforija koja dolazi od spoljnog sveta, govoreći kako treba da se provede Nova godina i šta treba da se kupi dovodi do depresije. Sa jedne strane neki imaju problem i sa finansijama da sve to isprate, a drugi rade previše - pojašnjava Milević.

Profimedia

Ovaj period godine posebno je težak i za one koji nemaju dobar odnos sa porodicom.

- Praznici koji imaju za cilj zbližavanje, dodatno ukazuju na probleme koji već postoje i  time još teže padaju nekome - ističe Aleksa.

Korona pogoršala stanje

Na mentalno zdravlje uticala je i pandemija koronavirusa koja već treću godinu ne jenjava.

Kako objašnjava sociolog Ratko Božović za 24sedam u društvu vlada velika umrtvljenost i strah.

- Nezadovoljni smo zbog bolesti koja nas je snašla, ne znamo da se snađemo. Želja da se junačimo i da se prikazujemo bolji, lepši i zdraviji, dovodi do prevare drugih i samoprevare. Uporedo se gubi vreme i ritam i to ima uticaj i na zdravlje - objašnjava Božović.

Pexels

Sa druge strane, oni koji i primete da imaju problem sa mentalnim zdravljem, neretko to ne žele da kažu drugima, a kamoli da zatraže stručnu pomoć.

- I dalje je velika stigma prema osobama sa mentalnim problemima i percepcija toga kao nečeg poremećenog - objašnjava psiholog Milević.

Osećajte se slobodno da potražite pomoć, u tome nema nikakve sramote.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi