Prof. dr Branimir Nestorović ekskluzivno za „24sedam“: Otišao sam iz Kriznog štaba kada je izbačen lek „hlorokin“; Deca ne prenose koronu

– Uživam u prvim penzionerskim danima, radeći kao u najboljim vremenima. Posle prve kafe i šetnje do pijace, uz razgovor sa ljudima, čitam i pišem knjigu o Teslinoj medicini. Učestvujem u radu grupe, koja pokušava da napravi replike Teslinih aparata. U ozbiljnim smo aktivnostima oko osnivanja mastera iz integrativne medicine pri „Singidunumu“ sledeće godine. Skupila se lepa ekipa saradnika – opisuje prve penzionerske dane prof. dr Branimir Nestorović, jedan od najboljih srpskih pedijatara i stručnjaka u svojoj oblasti medicine pulmologije i alergologije, u ekskluzivnom intervjuu za „24sedam“.

Šta još radite? 

– Popodne radim u ordinaciji sa pacijentima, što sam oduvek najviše voleo. A, u slobodno vreme sviram gitaru, čitam lepe knjige i družim se sa dragim ljudima. Čekam da prođe ova histerija, valjda, kao i većina ljudi.

Kad smo već kod histerije, krenuo je treći talas epidemije koronavirusa u Srbiji. Kako vidite aktuelnu situaciju?

– Nikada do sada jedna respiratorna epidemija nije imala tri talasa u jednoj godini. Zabunu u shvatanju prave situacije čine termini. Naime, iz broja zaraženih ne možemo da vidimo koliko je stvarno bolesnih, a koliko asimptomatskih slučajeva ili inficiranih ljudi bez simptoma. A, znamo da je tih poslednjih 80 odsto, pa i više. Drugo, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) nije precizirala koliko dugo pozitivan test znači da ste bolesni od kovida 19. Tako, ako ste bili testirani u maju, a imali pneumoniju ili upalu pluća u junu, ubrojani ste u obolele. U svakom slučaju, istraživanja više grupa naučnika u Švacarskoj, Velikoj Britaniji, Švedskoj govore da je kolektivni imunitet veoma visok i da bi bilo teško očekivati da drugi, a kod nas treći talas epidemije koronavirusa, bude teži od prethodnog.

Iako ste se povukli iz javnosti i iz Kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa, opet ste dospeli u sve medije objavom na svom Fejsbuk profilu o zaštitnim maskama…

– Nikada se tokom neke pandemije respiratornih infekcija nije preporučivalo zdravim osobama nošenje maski. Maske su preporučivane obolelima da ne prenesu bolest na druge. Ova pandemija je uvela još jedan, do sada, nepoznat koncept – prenošenje infekcije sa osoba koje su zdrave, bez obzira na to što im je test na koronavirus pozitivan, na svoju okolinu. Upravo to se koristi kao opravdanje da maske nose svi, pa i napolju, što nema medicinsku logiku.

Nedavni stav Svestke zdravstvene organizacije (SZO) da se zemlje ne zaključavaju i ne uvode karantin jer će siromašni biti još siromašniji, mnogi su protumačili kao zaokret te organizacije u preporukama državama za borbu protiv kovida 19. Kako vidite ulogu SZO u ovoj pandemiji?

-SZO je pravila mnoge zaokrete u preporukama. One su se menjale, a to poslednje je drastičan primer. Njihova procena smrtnosti od kovida 19 od 3,4 odsto poslužila je kao osnov za uvođenje dramatičnih mera. Današnje stope smrtnosti su oko 0,2 do 0,3 odsto, za mlade znatno manje. Mislim da je veoma loše što se takva organizacija finansira privatnim sredstvima, jer to uliva podozrenje u njenu objektivnost.

Da se vratimo u Srbiju. Koji je savet građanima u vezi sa periodom u koji smo ušli, a to je sezona respiratornih infekcija, i kolika je opasnost od “sudara” koronavirusa i virusa gripa?

– Svake jeseni se javljaju česte respiratorne infekcije. Pranje ruku je najvažnija mera, kao i izbagavanje boravka u zatvorenim prostorima, posebno u kojima ima dosta duvanskog dima. Bitna je šetnja po svežem vazduhu, uzimanje puno povrća i voća, cinka i vitamina D. O sudaranju gripa i korone ne može biti govora, jer se grip javlja tek u decembru. Uostalom, i prošle zime smo imali taj sudar, jer su prve infekcije javile u Italiji i Francuskoj krajem decembra, pa smo i mi verovatno tada imali slučajeve.

U Srbiji je na snazi već deveti protokol lečenja bolesti kovid-19. Izbačen je antimalarik hlorokin, a ubačen antivirusni lek remdesivir, koji se upotrebljavao za lečnje ebole. Zbog čega je sada remdesivir efikasniji od hlorokina?

– Remdesivir je pre nekoliko dana SZO proglasila neefikasnim u lečenju kovida 19. Studije nisu pokazale da smanjuje smrtnost, niti skraćuje trajanje lečenja. S druge strane, studije iz Francuske, Austrije i Indije su pokazale da hidroksiholorkin, u ranim fazama bolesti, uz cink i visoke doze vitamina C, značajno smanjuje procenat teških slučajeva i smrtnost. Primedba da je taj lek toksičan za srce je neopravdana, jer je toksičnost remdesivira, koji je već neuspešno korišćen u lečenju ebole, neuporedivo veća.

Sve više građana traži psihijatrijsku pomoć u vezi sa epidemijom koronavirusa. Neki od njih su ljudi koji su već preležali infekciju, drugi su osobe koje ne mogu da se izbore sa panikom, strahom…  Šta je opasnije – to njihovo mentalno stanje ili sama infekcija?

-Posledice koje na psihu ostavlja ova pandemija su velike. Imam decu koja odbijaju da skidaju maske, ljude koji odbijaju iz izađu iz kuća. Najgore je što se ovi poremećaji fiksiraju u podsvesti, a kasnije će u životu proizvesti brojna psihosomatska oboljenja. Po rezultatima jedne sudije iz SAD, broj samoubistava je nadmašio broj umrlih od infekcije koronavirusom.

Zahuktava nam se ovaj treći talas. Da li bi učenici trebalo da nastave da pohađaju nastavu u školama ili da se prebace na onlajn?

-Deca nisu rizična populacija, retko se inficiraju, skoro nikada nemaju teške oblike bolesti. Poznati sindrom zapaljenja je, do sada, opisan u svega oko 300 dece u Evropi. Po iztraživanjima iz Danske i Švajcarske, deca ne prenose virus, zbog čega je u junu u Švajcarskoj dozvoljno da ona posećuju babe i dede, a Danska je ukinula maske u školama.

Kako vidite inicijativu oko 3.000 lekara u Srbiji da se smene aktuleni članovi Kriznog štaba, čiji ste član donedavno i sami bili, a u vezi sa dosadašnjim načinom vođenja borbe protiv koronavirusa…

– Ja sam bio takozvani naučni savetnik u Kriznom štabu, bavio sam se protokolima lečenja, testovima… Kada je hidroksihlorokin izbačen iz protokola lečenja, kao i azitromicin, izašao sam iz Kriznog štaba, jer se ne slažem sa tim. Ne znam nikakve podatke, osim onih koji su nam dostavljani zvanično na sednicama Kriznog štaba. Ova diskusija o broju umrlih je nebitna, jer su brojevi mali. Primera radi, u Srbiji je prošle godine umrlo preko 20.000 ljudi od malignih bolesti, a preko 50.000 od kardiovaskularnih.

Na društvenim mrežama građani pišu da falite u javnosti, pozivaju Vas da se vratite… Ima li šanse da se ponovo aktivirate u borbi protiv aktulene epidemije u Srbiji?

-Nemam nameru da se operativno uključujem, osim ako ne dobijem garancije da će moja reč imati težinu. Ne volim da govorim stvari u koje ne verujem. Naravno da ću se uključivati tako što ću davati savete građanima Srbije, kako sam i do sada radio.

 

Postoje i drugi načini lečenja

Objavili ste knjigu “Između dva sveta” o sudaru klasične i tradiocionalne medicine. Koja je glavna poruka?

-Knjiga je nastala kao moj pokušaj da mladim lekarima objasnim da postoje drugi načini lečenja, osim onih koji oni uče na fakultetu. Mnoge stvari će ih verovatno iznenaditi. Na primer, priča o ajahuaski, koja je halucinogena biljka, ili reinkaranaciji. Zahvaljujući novostečenoj popularnosti, do sada sam prodao skoro 5.000 primeraka knjige. Vidim da je kupuju i laici u medicini. Nadam se da će je pročitati, jer ima delova koji će im biti zanimljivi. Ova knjiga je sublimacija mog shvatanja medicine, ali ne samo medicine.

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi