Istraživali smo kako će Srbija legalizovati kanabis: UN skinule marihuanu sa liste narkotika, ali šta ćemo mi sada?

Najava ministra zdravlja dr Zlatibora Lončara da će Srbija, kao članica Ujedinjenih nacija (UN), ispoštovati odluku Kancelarije UN za borbu protiv droge i kriminala (UNODK) da se biljka marihuana skine sa liste narkotika, izazvala je veliku pažnju u javnosti, ali i mnoga pitanja.

Lončar je rekao da će ova odluka biti ispoštovana, da se radi na tome i “kako su oni zamislili nema razloga da ne primenimo, a da ne ugrožavamo građane i zakonodavstvo”.

Međutim, postavlja se pitanje na koji način bi naša država mogla da uradi ovo što traži UN i kako izbeći zloupotrebe? S druge strane, izgleda da legalizacija neće proteći baš tako glatko s obzirom na to da u stručnoj javnosti postoji otpor.

Što se tiče udruženja koja podržavaju legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe, jedno koje je vrlo aktivno je Socijalni kanabis klub IRKA. Oni su se već obratili Ministarstvu zdravlja, pozivajući se na odluku UNODK od prošle godine “koji je uklonio kanabis sa liste narkotika, odnosno opojnih droga opasnih po život i zdravlje, i doneo odluku da se kanabis ubuduće tretira samo kao opojna droga, koja se koristi u medicinske svrhe i koja ne predstavlja opasnost po zdravlje i život”.

Ulje iz Slovenije i Holandije

Njihova predstavnica iz Sombora Romana Klem tvrdi za “24sedam” da psihoaktivna supstanca tetrahidrokanabinol (THC), koja se nalazi u kanabisu, ima lekovito dejstvo ako se koristi u manjim količinama.

Klemova kaže da ova biljka “čisti sve” i smatra da nije korektno da ljude, koji koriste ovu biljku za lečenje, tretiraju kao narkomane, što im se često spočitava.

– Najbolje bi bilo da se provere sva istraživanja koja su u medicinskim časopisima objavljena. U tim stručnim časopisima nisam naišla na štetnosti kanabisa. Oni koji pokušavaju da se leče, njih nazivaju narkomanima i tu ih svrstavaju – objašnjava ona.

Najčešće se za lečenje koristi ulje od kanabisa, ali je ono u našoj zemlji nelegalno. Isto kao i gajenje konoplje za sopstvene svrhe. Zbog toga, kaže Klemova, ulje se uglavnom nabavlja iz Holandije i Slovenije, gde je legalno.

– U Sloveniji postoje laboratorije koje daju deklaraciju uz ove proizvode. Naši ljudi prenose ulje, ali bilo je već slučajeva da im je plenjeno, da su ih hvatali na granicama, hapsili… – objašnjava ona.

Za ulje 900 evra mesečno

S druge strane, samo ulje je veoma skupo. Kako kaže Klemova, flašica od 10 mililitara košta oko 300 evra, a ta količina je obolelom dovoljna za samo desetak dana.

– A, terapija bi trebalo da traje 90 dana. To je 900 evra mesečno. Pa, ko to može da finansira? Zato se često dešava da ljudi posade nekoliko biljaka u svojoj bašti da bi pravili ulje za lične potrebe. Međutim, mnogo njih bude uhapšeno zbog toga! Imamo mnogo članova koje su procesuirali zbog ulja, čak su dobijali i zatvorske kazne. Znam za slučaj da je čovek imao kancer limfnih čvorova, uzgojio biljke, uhapsili su ga i osudili na tri godine. Neki sudija može da vas oslobodi, ali bez ikakve kazne ne znam da li je neko prošao. Barem im daju uslovnu. Međutim, ljudi ako osete da se bolje osećaju od ulja, oni se toga neće odreći ni po cenu robije – kaže ona.

Drugi problem je i u tome što ulja iz “kućne varijante” nisu dovoljno kontrolisana da bi se pouzdano znalo koje količine aktivnih supstanci postoje u njima.

– Mi ne znamo kog su kvaliteta ulja i vrlo je nezgodno da komšija pravi ulje, pa preporuči drugom komšiji. Mislim da bi zdravstvene institucije trebalo to da proveravaju jer je to, ipak, lek. U Ljubljani, recimo, postoje dva instituta gde se to kontroliše i onda oni koji koriste ulje tačno znaju njegov sastav. S druge strane, ljudi ne znaju i ponekad preteraju sa dozom. Niko od njih nema merne instrumente pa da može da odredi tačnu dozu, koja je potrebna – kaže Klemova.

Ona kaže da je u Italiji, takođe, legalizovan kanabis u medicinske svrhe i da je nedavno čak prva pacijentkinja dobila recept lekara i podigla kapsule sa uljem, na teret zdravstvenog osiguranja.

Upravo ovaj sistem bi mogao da se primeni i u Srbiji, ako legalizacija zaista bude zaživela. Inače, u našoj zemlji se koriste lekovi koji imaju narkotična dejstva ali se oni, obično, izdaju uz ličnu kartu i policija vodi evidenciju. Ovo je još jedan model, koji se nezvanično pominje u stručnim krugovima.

Ipak, stručna javnost je podeljena. S jedne strane vlada mišljenje da bi trebalo kontrolisati korišćenje kanabisa u medicinske svrhe, a sa druge da ga ne treba legalizovati uopšte.

Niz kontroverzi oko kanabisa

Farmaceutkinja i predsednica “Apotekarskog jezgra” Vukosava Stevanović kaže za “24sedam” da kanabis već dugo izaziva niz kontroverzi u javnosti.

– Kanabis sadrži supstance koje imaju dugu istoriju upotrebe. Poslednjih decenija objavljeno je niz radova o aktivnim sastojcima kanabisa. U avgustu 2010. godine objavljeno je istraživanje grupe jedinjenja, kanabinoida, čiji efekti se prenose preko kanabinoidnih receptora. Otkriven je THC koji je glavni psihoaktivni princip u marihuani. Veoma je važna i identifikacija kanabinoidnih receptora na ćelijama u organizmu, koja je dovela do značajnog porasta istraživanju u cilju boljeg razumevanja fizioloških funkcija kanabinoida – objašnjava ona.

Prema njenim rečima, ovi kanabiniodni receptori nađeni su u mozgu (CB1), ali i prevashodno u ćelijama imunološkog sistema (CB2), pa je zaključeno da kanabinoidi utiču na imuni sistem. Takođe, istraživanja su pokazala da THC dovodi do potiskivanja imunosupresije i oporavka od imuno posredovanih povreda organa, kao što je jetra.

Stevanovićeva je dodala da se pokazalo da kanabinoidi mogu da budu “moćan modalitet lečenja protiv upalnih poremećaja” kao da mogu imati jak efekat protiv artritisa, ali i drugih bolesti.

Skeptična

Ipak, ona je skeptična kada se radi o legalizaciji marihuane.

– Svako ko poznaje sastojke marihuane i prati najnovija istraživanja o njenim sastojcima neće usaglašavati svoje propise sa UN, ukoliko je tačno da je izbrisana sa liste narkotika. Ukoliko je to učinjeno od bilo kog tela UN-a, to može biti samo još jedan u nizu dokaza da je to veoma neozbiljna organizacija, na koju veliki uticaj imaju lobisti visokoprofitabilnih korporacija – smatra ona.

Negativan stav po pitanju legalizacije kanabisa u medicinske svrhe pretprošle godine je izrazila i doktorka Danica Grujičić, neurohirurg Kliničkog centra Srbije.

Pročitajte još:

Marihuana će biti skinuta sa liste narkotika?: “Odluku će doneti najstručniji” – poručuje ministar zdravlja

Dve godine je imao velike zdravstvene probleme! Rasta otvoreno o životu pre i posle pritvora: Odzvanjala mi je očeva rečenica u glavi!

Ona je tada rekla da kanabis ima efekat na smanjivanje subjektivnih simptoma bolesti, poput mučnine, povraćanja i gubitka apetita, ali da “ne postoji nikakav dokaz da kanabis ima lekovita svojstva, kao ni potvrda kliničke studije o njegovoj efikasnosti”. Ona je čak dodala da upotreba preparata na bazi kanabisa mogu dovesti do pogoršanja stanja pacijenata, ako se koriste sa onkološkom terapijom.

S druge strane, Socijalni kanabis klub u utorak je održao protest povodom nezvaničnog Svetskog dana kanabisa, koji je podržao i političar Nenad Čanak. On je izrazio nadu da će se zakon o legalizaciji kanabisa u medicinske svrhe vrlo brzo naći pred poslanicima, uz ocenu da treba usvojiti set zakona koji se odnose na upotrebu kanabisa, a pre svega, na razdvajanje carinskih brojeva između obične i indijske konoplje.

– Dekriminalizacijom kanabisa, što je sada obaveza Srbije, mogu se postići ozbiljni rezultati. Imamo političke, zdravstvene, privredne i pravne razloga zašto to treba učiniti, a i mnogo je više onih koji koriste kanabis u medicinske svrhe, nego onih koji ga koriste u rekreativne svrhe – zaključio je Čanak.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi