I dalje pijete vitamin D zbog korone? Ne igrajte se jer on može da izazove opasni poremećaj

Otkako je krenula epidemija kovida, gotovo da ne postoji osoba na planeti koja nije kupila makar jednu kesicu, tablu ili bočicu nekog suplementa, kao prevenciju protiv kovida 19. Među njima je i Milena V. (24) iz Kraljeva, koja već punih trinaest meseci uzima vitamin D, jer kako kaže, tako savetuju lekari.

Međutim, sada, kada je konačno došlo toplo vreme, a sa njim i sunčani dani, kada je dovoljno da provedemo samo pola sata na suncu i organizam da stvori potrebnu količinu vitamina D, postavlja se pitanje da li je upotreba ovog suplementa i dalje potrebna ili je trenutak da prestanemo da budemo stalne mušterije apotekarima.

Naša sagovornica Milena, inače studentkinja iz Kraljeva, odlučila je da redovno uzima vitamin D.

– Već tačno trinaest meseci, odnosno od marta prethodne godine, kada je i počela da se “zahuktava” korona kod nas,  uzimam po dve kapi “Vigantola”, suplementa D vitamina. I, to svakodnevno! Ni sama ne znam koliko sam bočica do sada ispila, ali, kako jedna košta oko 250 dinara, znam da sam dala malo bogatstvo za to – kaže u svojoj ispovesti za “24sedam” Milena.

Na taj korak odlučila se sama, ali kako kaže, uz prethodno savetovanje sa lekarima. Svi oni, kako nam kaže, poručuju da se u vreme pandemije kovida poveća unos dodataka ishrani.

– Informacije sam skupljala sa svih strana, pitala sam lekare, prijateljice koje su preležale kovid, čitala sam na internetu i sve skupa navelo me je da se uputim u apoteku po tu “bočicu zdravlja”. Takođe, tome su doprineli i česti navodi lekara na televiziji – da ljudi koji nemaju dovoljnu količinu ovog vitamina u svom organizmu su u opasnosti da steknu povećanu podložnost infekcijama i zapaljenjima, a to je nešto što niko ne želi. Posebno ne sada kada vlada pandemija koronavirusa. Jačanje imuniteta je nešto čemu sam se posvetila, a pored vitamina D,  redovno pijem i vitamin C, kao i selen, cink i magnezijum – navodi ona i dodaje da ipak, nakon toliko meseci, sada nije sigurna da li treba da nastavi sa “terapijom”.

– Konačno je stiglo lepo vreme, a poznato je da je sunce prirodni izvor vitamina D, pa sada nisam sigurna da li bi trebalo da nastavim sa ispijanjem suplemenata ili da ih odložim do zime. Prethodne godine nisam imala ovu dilemu, bili smo u izolaciji, praktično dan nismo ni videli. Nakon toga sam nastavila sa unosom upravo zbog dileme da ću, zbog tog manjka sunčeve svetlosti, imati i niži nivo ovog vitamina. A, sada imam novu muku – strah od posledica dugotrajnog unosa D3 vitamina – zabrinuta je Milena.

Ne sprečava infekciju 

Da ispijanje tog leka uopšte nije naivno, jer utiče na mnoge procese u organizmu, upozorio je za “24sedam” dr Radan Stojanović, profesor kliničke farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. On je najpre istakao da dosad nije dokazana primena vitamena D u prevenciji i terapiji kovida 19.

– Postoje neke studije kojima je pokušano da se dovede u vezu manjak vitamina D sa teškom kliničkom slikom kovida. Verovatno se tada stvorila ideja da bi taj vitamin mogao da bude koristan. Sa druge strane, rezultati drugih kliničkih studija o uticaju vitamina D u sprečavanju i olakšavanju kliničke slike infekcije nisu to dokazali – objašnjava on.

Prema njegovim rečima, primena vitamina D , C, cinka nema mesta u lečenju niti sprečavanju infekcije koronavirusom.

– Istovremeno, davanje vitamina D ljudima ima smisla kada je dokazan manjak tog vitamina u organizmu. Ti ljudi bi trebalo u zimskim mesecima trebalo da uzimaju suplement. Kada krenu sunčani dana, tada ni njima te doze nisu neophodne. Jer pola sata na suncu dovoljno je da bi telo samo sintetisalo taj vitamin – navodi prof. dr Stojanović.

Ono što je važno, nastavlja taj stručnjak, jeste da vitamin D ako se uzima u dužem vremenskom periodu može da ispolji svoja neželjena dejstva.

– Mogu da povećaju nivo kalcijuma, da uzrokuju kamen u bubregu, a može čak da dođe do poremećaja ritma rada srca. Dakle, ne preporučuje se uzimanje na svoju ruku – upozorio je on i dodao da ne misle ljudi da su suplementi, kakav je vitamin D, a kupuju se bez recepta, bezbedni.

– Nisu. I oni svi imaju svoja neželjena dejstva – poručio je on i dodao da vitmin D, kada se duže koristi u visokom dozama izaziva takozvanu hipervitaminozu ili višak kalcijuma u organizmu.

– A to dovodi do srčanih aritmija, a na duge staze i do gubitka apetita i kamena u bubregu – ističe porf. dr Stojanović.

Šta je hipervitaminoza?

Nastaje kao rezultat preterane, nepot

rebne i nekontrolisane upotrebe vitamina D. Ta hipervitaminoza dovodi do povećanog izlučivanja kalcijuma, visokog nivoa kalcijuma u krvi i poremećaja srčanog ritma. Simptomi hiperkalcijemije su anoreksija (gubitak apetita), mučnina, povraćanje, tvrda stolica, dijareja, umor, pospanost, žeđ, bolovi u očima, svrab kože, nagon za mokrenjem, taloženje kalcijuma po zidovima krvnih sudova, jetri, plućima, bubrezima i želucu. Ukoliko ovaj višak vitamina D potraje duže u organizmu nastaju visok krvni pritisak, poremećaj bubrega i koma.

Izađite napolje!

Pola sata na suncu zamenjuje sve preparate vitamina D jer ga organizam sam stvara, naglašava za “24sedam” dr Radmila Šehić, specijalista opšte medicine koja je svoj radni vek provela u Službi hitne pomoći. Ona objašnjava da se ovaj vitamin sintetiše u organizmu kao posledica direktne izloženosti sunčevoj svetlosti.

– Čak 80 odsto vitamina D nastaje dejstvom ultravioletnih zraka na kožu, a čak i kratkotrajan izlazak na sunce – od pet minuta do pola sata, sasvim je dovoljan da se provitamin D pretvori u vitamin D i zadovolji se njegova dnevna potreba. Tačno je da je vitamin D izuzetno bitan u borbi protiv bakterija i virusa, jer im značajnu ulogu u očuvanju koštanog i mišićnog sistema, ali nijedan suplement ne može da zameni prirodni izvor ovog vitamina, pa je preventivna upotreba takvih preparata u prolećnim i letnjim danima nesvrsishodna i gotovo nepotrebna – kaže dr Šehić.

Ko ih i dalje koristi, postepeno može da ih smanjuje, savetuje ona.

– Preporučeni dnevni unos vitamina D je 400 IU (internacionalnih jedinica), a to se može zameniti tako što ćete otvoriti prozor i na nekoliko minuta sunčati ruke. Jer, i to je dovoljno! A, osim sunca, prirodni izvor ovog vitamina je i hrana – najpre morska riba, a potom i riblje ulje, pečurke, jaja, puter, mleko i mlečni proizvodi – naglašava naša sagovornica i dodaje da se ova preporuka, ipak, ne odnosi se baš na sve.

– Pojedine osobe, kojima je utvrđen nedostatak ovog vitamina ili boluju od rahitisa, u dogovoru sa lekarom, mogu da nastave da uzimaju svoju “terapiju” – ističe dr Šehić.

Pročitajte još

Analiza “24sedam”: Da li vitamini C i D, minerali cink i selen pomažu u lečenju kovida i kada postaju baš opasni po zdravlje?

Gradski poljoprivrednici novi hit i u Srbiji: Žive usred velegrada, a gaje hranu kao na selu!

Dakle, zaključak je sledeći – vitamin D nije magični lek protiv korone, ali je za normalno funkcionisanje neophodan svakom živom biću na planeti Zemlji.

Sunce je najveći izvor energije i ovog vitamina, pa barem jednom dnevno, na pola sata, napravite predah i istrčite napolje i uhvatite koji zrak. I zapamtite – ovaj “vitamin sunca” utiče i na raspoloženje, pa osim jakog imuniteta izmamiće vam i osmeh na licu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi