24sedam na grobu prvog srpskog vampira: Gde on leži ni trava ne raste

Kada od Velikog Gradišta krenete ka Požarevcu, postoji jedna krivina udesno koja vodi ka selu Kisiljevo, rodnom mestu prvog srpskog vampira Petra Blagojevića. Selo je malo, pa se kolima brzo prođe kroz njega, a onda se, nakon desetak minuta vožnje, skreće desno ka lokalnom groblju.

I naš vodič, istoričar Nenad Mihajlović Goja, koji je više puta bio na grobu, i sad se teško snalazi jer je put okružen kukuruzima i suncokretom, a nigde nema znaka da se krećete ka groblju. Kao da su lokalci želeli da sve “grobljanske tajne” ostanu zauvek sakrivene.

Stižemo kolima do “novog groblja”. Odatle, pošto više nije sigurno da se nastavi automobilom, krećemo peške. Put je jeste obrastao rastinjem, ali je prohodan. Da se ovde, kojim slučajem, nađete sami sigurno je da vam ne bi bilo ni malo prijatno. Čak ni preko dana.

Spomenici

Sa jednog puta skrećemo na drugi. A, onda nalećemo na nekoliko veoma starih spomenika. Na jednom piše da je pokojnik sahranjen 1926. godine. Ovo je sam kraj groblja, koji je pun istih takvih spomenika. Neki od njih su maltene nestali, a ostao je samo kamen koji je vreme dodatno “isklesalo”. Ne vidi se više ni ime, ni godina… Na dnu, među travom, je krst tridesetak centimetara visine. Ni tu, takođe, ni godina ni ime… Ništa. Nekoliko metara dalje, pažnju nam privlači spomenik na kojem je slika deteta. Star je, ali se vidi da je forografija napravljena nakon smrti malog pokojnika!

Tražimo obeležje koje pripada Petru Blagojeviću. Njegova večna kuća je “usamljena”. Nalazi se u samom uglu groblja. Oko njega je sa tri strane sve obraslo gustim žbunjem. Tuda ne može da se priđe. Naš vodič objašnjava da je bolje doći kada je jesen jer onda nema ovako guste vegetacije. Na kraju, prilazimo sa jedine strane gde nema tog šiblja. I, taman kada smo se ponadali da ćemo uspeti da stignemo do samog groba, doživeli smo šok.

Granje

Jedini prilaz tom mestu neko je zatrpao gomilom granja! Oko nas nema drveća, pa je jasno da je ta osoba granje dovukla ko zna odakle na vampirski grob. Kako se čini, s ciljem da se zatrpa grob prvog srpskog vampira Petra Blagojevića.

Sve to ukazuje da je očigledno da legenda o Petru Blagojeviću i dalje živi među meštanima. Tumačimo da je ovo granje možda postavljeno kako bi znatiželjni ljudi, poput nas, prestali da dolaze na groblje. Ali i možda zato da se Petar ne bi ponovo “šetao” po selu Kisiljevu. Mada vekovima to nije radio. Ipak…

Nije bilo tu…

Mihajlović kaže da neko vreme nije bio na ovom turobnom mestu, ali da granje poslednji put nije bilo tu. On pominje legendu o tome da na grobu Petra Blagojevića ne rastu biljke. I, upravo tada shvatamo da je, za razliku od bujne vegetacije oko groba, usred tog mesta “rupa”. Niko nema objašnjenje za tu pojavu.

Istoričar nam objašnjava da je Petar Blagojević imao oko četrdeset godina kada je umro, ali se ne zna od čega.

– Sve priče o vampirima su usmena predanja, ali samo priča u vezi sa Petrom Blagojevićem je autentična jer postoji jasan zapisnik izaslanika austrijskog, komandanta Flikingera, koga on šalje u Kisiljevo da bi prisustvovao činu iskopavanja mrtvaca. Austrijski komandant, koji je bio tada u Gradištu, je bio potpuno šokiran idejom da neko od njega traži dozvolu da iskopa mrtvaca i probode ga kocem. I, onda je on želeo da vidi o čemu se radi. Poslao je svog zapisničara koji vrlo precizno definisao čitav taj događaj. Popisao je sve – u toliko i toliko sati, prisutan je taj i taj, iskopali smo grob, otvorili smo sanduk i onda postoji vrlo detaljan opis pokojnika – priča Mihajlović i dodaje da je zapisničar je konstatovao da je Petar Blagojević imao dugu kosu i bradu, iako, kako piše u zapisniku, nije sahranjen sa dugom kosom i bradom.

Krv oko usta

-Druga stvar je da su bili primetni tragovi krvi oko usta. A onda kaže da su ga proboli kocem i sveža krv mu je pošla na usta, nos i uši, iako je bio mrtav 10 nedelja! E, tu je priča šokantna. Zapisničar konstatuje da je Petar Blagojević umro pre oko dva i po meseca, a da ima svežu krv! I, na kraju zapisnika on piše da ovakvu pojavu u ovom kraju zovu vampir. I, tada prvi put reč vampir odlazi iz Srbije. Pakuje se u taj dokument i šalje se u Beč. U Beču zaseda nekakva komisija u carskoj kancelariji i odlučuje da ispita o čemu se radi – nastavlja priču ovaj istoričar.

Priča se komplikuje

Kako nastavlja, priča se dodatno komplikuje. Iz Beča, nakon šest godina, šalju novu komisiju u Srbiju, koju je predvodio austrijski lekar Petar Glaser, kako bi istražili još slučajeva vampirizma.

– I, nalaze ih u Medveđi, gde postoji vrlo jasan i zapisnik o mrtvacu, koji po opisu isto izgleda kao Petar Blagojević, odnosno ima dugu kosu, bradu. Proboli su ga kocem. Nalaze ih i u Kragujevcu i Stalaću. Svi ti izveštaji se sada pakuju u jednu fasciklu, koja se danas nalazi u arhivi u Beču, i gde se konstatuje da u Srbiji postoje vampiri koji su živeli u 18. veku. I, tako ih i zovu. Oni su neživi i nemrtvi. Spadaju u neku „treću vrstu“ koja je tada otkrivena u Srbiji. Dokument je, naravno, objavljen čak i kao knjiga i zove se “Videli i ponovili” – objašnjava Mihajlović.

Ova misteriozna priča dešava se u vreme kada je austrijska carevina potisnula Turke i zagospodarila Srbijom, zbog čega su krenuli da istražuju običaje i pojave u našoj zemlji. Mihajlović objašnjava da je vampirizam za njih bio nepoznat.

Vampirizam se širi

– Interesantno da će se kasnije pojaviti i tamo. Vampirizam i teorija u vezi sa iskopavanjem leševa je bila prisutna u Srbiji još u 14. veku. O tome svedoči član 20. Dušanovog zakonika, koji zabranjuje iskopavanje grobova i spaljivanje tela. Čim je tada morao da donese član zakona koji će to da zabranjuje, jasno je da je to do tada bila masovna pojava. Car Dušan pokušava da je zaustavi zato što je tada želeo dobre kontakte sa crkvom, koja to nije podržavala. Čak u tom članu Dušanovog zakonika piše da sela u kojima se to radi moraju da plate kaznu, a ako je tom činu prisustvovao sveštenik da mu se oduzme sveštenstvo. Dakle, jedan deo crkve je bio protiv “ubijanja vampira” i tog trenutka je crkva rešila da tome stane na put – priča Mihajlović i dodaje da se, ipak, ova pojava “provlačila” u raznim mestima.

Međutim, Austrougari su nakon šest godina istraživanja proterani sa teritorije Srbije i tu prestaje bilo kakvo dalje istraživanje o vampirizmu.

– Očigledno je da Turke to nije mnogo zanimalo. Ne postoji ni jedan njihov zapis. Čak u jednom momentu kada seljaci traže dozvolu od austrijskog komandanta da iskopaju Petra Blagojevića, oni mu kažu “da uradimo onako kako smo radili u tursko vreme”. Što znači da to iskopavanje ili spaljivanje leševa Turke nije zanimalo. Oni su organizovali vlast po svom i tražili da se plati harač, a seljaci su mogli da sprovode ovakve običaje kako su hteli – priča on.

Ni žive duše

U rodnom selu Petra Blagojevića Kisiljevu gotovo da nismo videli živu dušu na ulici, a dve žene koje smo zatekli ispred kuće nisu bile spremne za razgovor. Mihajlović kaže da, iako je prošlo nekoliko vekova od ovog događaja, legenda o Petru Blagojeviću i danas živi među stanovnicima Kisiljeva i okolnih krajeva.

– Te mistične pojave su uvek zanimljive. Narod to prepričava “ispod žita” ali zvanično ljudi ne vole o tome da pričaju. Recimo, meštani Kisiljeva kažu da ta priča o vampiru nije bitna i nekako bi hteli da se to, ako može, zaboravi. Ali svakako se te stare priče prepričavaju kada sednu negde sami, recimo, zimi uz vruću rakiju. Te priče se prenose, bukvalno, sa kolena na koleno – objašnjava on.

Povampirena priča

Zanimljivo je da je grob Petra Blagojevića bio gotovo zaboravljen, a priča o njemu “zavrtela” se opet pre desetak godina. Mihajlović je jedan od ljudi koji je zaslužan što je priča o prvom srpskom vampiru opet zaživela.

– Taj grob je pripadao jednom starom delu groblja i potpuno je zaboravljen. Mi smo ga locirali pre nekih 10 godina, kada smo otkrili to staro groblje, malo raskrčili korov i našli jedan stari spomenik. Onda je jedan naš prijatelj doveo jednog rašljara koji je išao rašljama po groblju i došao na to mesto. Onda je rekao da se tu nešto desilo i da tu postoji “neka energija”. Zahvaljujući njemu i tome što se ovaj spomenik praktično nalazi van novog groblja, na samoj litici ka današnjem Srebrnom jezeru, koja se tada zvala Dunavac, nekako smo ga locirali – priča istoričar.

Inače, u prilog činjenici da bi to mogao biti grob vampira Blagojevića ide i to što se zna da je njegova kuća bila upravo na Dunavcu. Mihajlović je objasnio da te, ni drugih obližnjih kuća, više nema jer se selo “povuklo” ka uzvišenijem delu zbog čestih poplava prilikom izlivanja Dunava.

Čudno je da o Petru Blagojeviću ne postoji više priča među lokalnim stanovništvom, a jedna od najpoznatijih je o njegovoj ženi.

– Zapravo, ona je pokrenula čitavu lavinu tako što se pojavila u selu i ispričala kako je Petar ustao iz groba i došao kod nje da traži opanke koje mu je ona dala. Kada je to ispričala po selu, ona je otišla. I, više niko ne zna šta je bilo dalje sa tom ženom. E sad pitanje je ko postane vampir? Ne postanu svi! Izgleda da je postojao neki način na koji bi zajednica oko njega mogla da shvati da će on, ili neko drugi, biti potencijalni vampir. I onda ga sahranjuju bosog, baš zbog toga da ne bi ustajao! Dugo je u ovim krajevima postojao običaj da se ljudi sahranjuju bez jedne cipele ili bez obe. Pa čak i da im u petu ugura trn da ne bi ustajao – priča Mihajlović.

Ali ono što je još bizarnije od svega je što su, kada su otkopali Petra Blagojevića, na njegovim nogama pronašli opanke!

– Kada su otvorili kovčeg imao je opanke! Postoji opis kako izgleda telo i da je imao opanke – objašnjava on i dodaje da je to zabeleženo i u zvaničnom austro-ugarskom dokumentu.

Osam smrti

Zanimljivo je da u izveštaju piše da je bilo osam smrtnih slučajeva za tih oko dva i po meseca, a da je svako pričao kako mu je noću dolazio Petar Blagojević. Ali, za razliku od vampira kakve danas poznajemo, a koji su krvopije, niko nije rekao da mu je Blagojević pio krv.

Nakon toliko vekova u Kisiljevu danas samo jedna porodica nosi prezime Blagojević. Međutim, Mihajlović kaže da se ne može sa sigurnošću reći da su oni potomci slavnog vampira.

Naslednici

– Teško je to otkriti jer srpski narod do 19. veka nije “fiksirao” prezimena i ona su se menjala po imenu oca. Tako je Petar Blagojević dobio prezime po imenu oca Blagoja. A, ako je ima sina, on se prezivao onda Petrović. I, onda je pitanje koliko je sve to autentično kako bi mogli da uđemo u trag – ispričao je istoričar.

Pročitajte i

“Ni smrt više nije siguran posao”: Kamenoresci prodaju spomenike na buvljaku (FOTO/VIDEO)

Otkrivamo: Srbija puna “divljih” grobalja: Privatnici uzimaju i po 1.000 evra za mesto na svojim livadama

Imao ili nemao naslednike, tek Petar Blagojević je bio čovek koji je ušao u svetsku istoriju. Iako u njegovo vreme niko ne bi ni pomislio da će stotinama godina posle njegove smrti legenda o vampiru iz Srbije biti veća nego ikada.

U gradskoj kući Velikog Gradišta čuvaju se dokumenta koja dokazuju da je Petar Blagojević prvi srpski “dokumentovani” vampir. Redakciji 24sedam dostavljeni su ovi papiri na kojima se jasno vidi ime našeg vampira. Kako su nam objasnili u opštini, ovi dokumenti su dostavljeni iz Beča kako bi i ovde postojao trag o našem vampiru.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi