Razvod Rojal Dač Šela i Holandije posle 114 godina: Zašto naftni gigant napušta domovinu
Britanci trljaju ruke a Holandija će platiti veliku poresku cenu zelene tranzicije „bekstvom“ jedne od najvećih svetskih naftnih kompanija preko Lamanša
Politički vrh Holandije ovih je dana u veoma neugodnoj poziciji da pokuša da objasni kako je moguće da zemlja bude u zelenoj tranziciji ka ekološki održivoj proizvodnji i zdravijoj životnoj sredini a da velike kompanije koje su najveći zagađivači ostanu veliki poreski obveznici.
U ovaj nezavidan položaj Vlada je dovedena najavljenim odlaskom „Rojal Dač Šela“, jedne od najvećih energetskih kompanija u svetu, iz Holandije u Veliku Britaniju. Manji porez na dividende, ali i manji „ekološki“ pritisak, privukli su dojučerašnji ponos Holandije i jedan od poslovnih sinonima zemlje u „rezervnu domovinu“ – Veliku Britaniju.
Tako „Rojal Dač Šel“ ne samo da će preseliti sedište u London, već će iz njega izbaciti deo koji se odnosi na „kraljevski“, a koji je poslednjih 114 godina ukazivao na posebnu dozvolu za trgovinu holandske kraljevske kuće Oranje.
Samo profit je bitan
„Bekstvo“ holandsko-britanskog „Šela“ je pomalo i očekivano a iz poslovnog ugla
Pročitajte još:
To je komplikovalo, između ostalog, i poreski tretman firme pod dva zakonodavstva. Sada, kada su u „Rojal Dač Šelu“ rešili da vlasnicima akcionarima povećaju dividende, nisu želeli da holandski porez od 15 odsto pojede dobar deo.
Od šjoljki do nafte
Današnji „Rojal Dač Šel“ vodi poreklo od kompanije nastale 1907. godine ujedinjenjem londonske „Šel transport end trejding kompani“, koja je originalno prodavala azijske morske školjke, i holandskog „Rojal Dača“, koji je bušio za naftu na Sumatri. Novonastala kompanija je bila konkurent tadašnjoj najvećoj kompanija na svetu - Rokfelerovom „Standard ojlu – vadeći, prevozeći i prerađujući naftu od naftnog polja Brent u Severnom moru do polja Nigerije. Godine 2005. kompanija je donekle unifikovana sa sedištem u Hagu ali i „prijavom boravka“ u Britaniji.
Time se veliki naftaš pridružio „u izbeglištvu“ drugom divu, prehrambeno-hemijskoj kompaniji „Unilever“, koja je u Londonu od prošle godine.
Dividende su okidač ali, dugoročno, problem je više „ekološki“. U Holandiji „Šel“ se u poslednje vreme našao pod velikim pritiskom zbog toga što premalo i presporo menja svoju strukturu od ogromnog ugljeničnog zagađivača ka zelenim tehnologijama i energiji.
Kompanija dnevno i dalje ispumpa tri miliona barela nafte i gasa, pa njihovo obećanje da će dostići karbonsku nultu emisiju 2050. godine izgleda kao pusto obećanje i holandskom sudu.
Zbog toga je ove godine sud presudio „Šelu“ da se presporo menja, da time ugrožava ljudska prava u Holandiji i da mora da sreže svoju emisiju gasova staklene bašte mnogo brže nego što je najavio.
Pritisak nije samo sudski već i finansijski. U oktobru je veliki državni penzijski fond zaposlenih u javnim službama odlučio da iz svog portfolia izbaci sve vrednosne papire naftnih kompanija, što je dodatno pogodilo firmu.
Odlazak „Šela“ će prilično koštati u porezima državu Holandiju, mada firma ne napušta zemlju u potpunosti. Top menadžment se seli u London ali će tu ostati većina od 8.500 zaposlenih ljudi, pre svega u ogromnoj rafineriji „Pernis“, morskim farmama vetrenjači i na projektima „hvatanja ugljenika“ vrednim milijarde evra.
Međutim, prašina zbog odlaska se „digla do neba“.
- Klimatska politika koja odnosi poslove, kompanije i emisiju preko granice nije klimatska politika već klimatski populizam – jada se jedan od parlamentaraca iz vladajuće većine a prenosi „Blumberg“.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari