Tragičan neuspeh: Svet u dekarbonizaciji podbacio na svim poljima, sad potrebno 5.000 milijardi dolara godišnje
Klimatska katastrofa se približava, jer države rade vrlo malo na spasavanju planete, pa niti jedan od 40 ocenjivanih indikatora ne ispunjava ciljeve Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015.
Da bi se spasao svet od klimatske katastrofe i finansirale mere za borbu protiv klimatskih promena potrebno je značajno povećati izdvajanja za zelenu tranziciju na 5.000 milijardi dolara godišnje. I to svake godine od danas do 2030. godine, ocenjuje se u naučnoj studiji objavljenoj danas.
U studiji se upozorava na to da je prelazak ekonomija širom sveta na karbonski neutralne tehnologije prespor da bi se ispunili međunarodno usvojeni ciljevi o ograničenju rasta temperature vazduha na 1,5 stepeni celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo, prenosi Fondacija "Tomson Rojters".
Ograničavanje rasta temperature na 1,5 stepeni celzijusa neće sprečiti ekstremno pogoršanje vremenskih prilika ili rast nivoa mora, ali se smatra vitalnim za sprečavanje neželjenih uticaja na ljude i ekosisteme na planeti, uključujući široko rasprostranjenu glad i prisilno raseljavanje, zaključuje se u studiji.
Negde se „odstupa“ a negde i „znatno kasni“
Tempo napretka smanjenja emisije gasova da bi se izbegle najgore posledice kaska u svim sektorima, počev od transporta, preko poljoprivrede, do energetike, pokazuje studija pet "zelenih" organizacija.
Pročitajte još:
Nijedan od 40 ocenjivanih indikatora ne ispunjava ciljeve Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. da se globalno zagrevanje spusti “znatno ispod dva stepena celzijusa“.
Kina podiže letvicu obećanja
Kina, najveći svetski zagađivač gasovima staklene bašte, objavila je novi plan u oblasti zaštite životne sredine kojim je najavila da će povećati udeo nefosilnih goriva na 25 odsto ukupne potrošnje energije do 2030. godine.
Navodi se i da će Kina prestati da finansira nove termoelektrane u inostranstvu.
Od ukupnog broja indikatora, procenjeno je da čak 25 njih „znatno odstupa“ ili „odstupa“, uključujući predviđeno smanjenje korišćenja prljavog uglja za proizvodnju energije i povećanje finansiranja klimatskih mera.
Ipak, u studiji se ukazuje i na pojedine svetle tačke, kao što je pojačani razvoj solarnih i vetroelektana i rast broja električnih vozila na drumovima.
- Iako postoje neki ohrabrujući znaci napretka u nekoliko sektora, ukupni globalni napori za ublažavanje klimatskih promena su i dalje, nažalost, razočaravajući - kaže Sofi Boem iz Instituta za svetske resurse, istraživačkog centra sa sedištem u SAD, koja je jedan od autora studije.
Prema njenim rečima, rezultati studije bi trebalo da pruže "jasnu sliku" vladama na klimatskom samitu Ujedinjenih nacija COP26, koji počinje u nedelju, o tome kakve napore treba da ulože za postizanje klimatskih ciljeva.
Ranije ove nedelje, UN su objavile dva izveštaja u kojima se upozorava da je svet „daleko skrenuo sa puta“ po pitanju ograničavanja rasta temperature, pri čemu će trenutni nivoi smanjenja emisija staklenih gasova koje su vlade objavile dovesti do prosečnog povećanja temperature za 2,7 stepeni celzijusa u ovom veku.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari