Svetska ekonomija - pacijent na eksperimentalnim lekovima: Ko će i pod kojim uslovima da vraća dugove?
Još uvek ne znamo kakve će biti dugoročne posledice ovolikih podsticaja koji se sada primenjuju, tvrdi jedan od najpoznatijih svetskih istoričara koji se ba
Potres koji je izazvala pandemija verovatno je samo uvod u promene koje očekuju svetsku ekonomiju, nakon što su klimatske promene i uspon Kine poremetili postojeći poredak, navodi jedan od najpoznatijih svetskih istoričara koji se bavi finansijama.
Naime, u svojoj poslednjoj knjizi, prenosi Blumberg, profesor sa Univerziteta Kolumbija Adam Tuz objasnio je dugoročne posledice svetske ekonomske krize iz 2008. godine. Njegova nova publikacija koja je objavljena pre dve nedelje “Isključivanje: Kako je kovid poremetio svetsku ekonomiju“ kratka je istorija ekonomskih potresa koje je izazvala pandemija i objašnjenje kako su na to odreagovali kreatori svetske politike.
Pročitajte još
U jednom intervjuu, Tuz je govorio o tome kako je u knjizi prikazana ova, do sada neviđena krizna situacija, šta su vlade i investitori iz toga naučili i kakve su promene zadesile različite ekonomije kao posledica ovih događanja, a evo pregleda dela tog intervjua.
Kako je virus uticao na politiku, s obzirom na aktivnosti koje su preduzele vlade i centralne banke?
Nisam neko ko bi dizao paniku što se tiče dužništva ni na koji način, ali nema sumnje da promene bilansa koje smo zapazili nameću pitanja ko će ispuniti ove obaveze, i pod kojim uslovima, u čiju korist i u kom vremenskom periodu.
Svakako da je važna uloga koju će da odigra centralna banka, pošto je ona ključna za regulisanje kamatnih stopa. Razjasnili smo kako neke od intervencija centralne banke utiču na stabilizaciju finansijskih mehanizama zasnovanih na tržištu kada se nađu u krizi.
Adam Tuz, Profimedia
Mi još uvek ne znamo kakve će biti dugoročne posledice ovolikih podsticaja koji se sada primenjuju. To je kao da ispitujemo lekove na pacijentu i znamo da deluju kratkoročno tako da ublažavaju tegobe i da se prebrodi kriza.
Međutim, mi ne znamo zaista koji su dugoročni efekti na celokupnu finansijsku strukturu. Postoji velika zabrinutost što se tiče stabilnosti nekih od glavnih tržišta, naročito za tržište hartija od vrednosti, i smatram da će da se povede veoma važna i zanimljiva diskusija po tom pitanju.
Da li se nešto promenilo na temu razvoja država blagostanja? Kako na to utiče priča o klimatskim promenama?
Naučili smo jednostavnu lekciju o državama blagostanja. Ako želite da brzo ukinete siromaštvo, dajete ljudima čekove. To funkcioniše. Da li to uklanja sistemske dugoročne uzroke siromaštva? Očigledno ne.
Ova knjiga je u stvari produženi dijalog koji se bavi programom SAD “Green new deal”, koji je po mom mišljenju takva vizija ekonomske i socijalne politike koja je – svidelo se to vama ili ne, slagali se vi sa njenim pojedinostima ili ne – u stvari uspela da poveže delove u celinu. Potrebna nam je takva strategija i očajnički su nam potrebni konzervativci sa svojom verzijom budućih događanja.
Vreme ubrzano ističe, tako da moramo da razmišljamo u srednjoročnim i kratkoročnim vremenskim okvirima. Doba u kojem su klimatske promene problem budućnosti davno je prošlo. Jedna od otrežnjujućih lekcija koju nam je donela 2020. godina jeste ta da je sposobnost društava na Zapadu da upravljaju događajima putem discipline i zajedničkih aktivnosti veoma ograničena. Mi najviše možemo da se pouzdamo u nauku, ali odmah zatim sledi pitanje, ako je tako, zašto nismo ozbiljniji po tom pitanju?
Ekološki problemi: Više se troši na hranu za pse, nego na istraživanja energije; Profimedia
Kako možemo opravdati trenutno stanje stvari kada godišnja potrošnja prosečnog američkog domaćinstva na hranu i poslastice za kućne ljubimce u priličnoj meri premašuje sumu koju savezna vlada odvaja na istraživanje energije? To je apsurdno, i predstavlja izdaju, kako ove, tako i budućih generacija.
Da li je važno već sada početi sa otplaćivanjem dugova iz perioda pandemije, ili se oni mogu ostaviti na čekanju?
U principu, nemam nikakvih problema sa povećanjem poreza, ako je makroekonomska situacija pravilno izbalansirana, i to deluje kao razuman potez. Ali povećati poreze čisto da bi se izbalansirao budžet kao takav, u situaciji u kojoj još uvek imate ozbiljnu makroekonomsku slabost i postoji jako malo dokaza o pritisku na tržište obveznica, neutemeljeno je.
Vrsta moderne monetarne teorije (MMT), koja je u svojoj suštini funkcionalno finansiranje, a koja kaže – hajde samo da odvojimo stvar finansiranja kao tehničko pitanje koje na tehnički način treba rešiti među odraslim osobama, i da se fokusiramo na osnovna pitanja koja glase: koja su naša ograničenja kapaciteta, koja su stvarna ograničenja ponude i koji su naši prioriteti za potrošnju – da budem iskren, to prosto zvuči kao zdrav razum. I zbunjen sam obrazloženjima koja kažu da nam je u ovom trenutku budžetski bilans prioritet.
Šta previđate da će centralne banke sledeće da urade? Da li bi prerano mogle da “zavrnu slavinu“?
Imamo tu bolnu, delikatno uravnoteženu situaciju sa centralnim bankama, ali zasada ne vidimo znakove toga, što je prilično impresivno. Ne vidim da nam preti neposredni rizik od bilo kakvih loših vesti. U SAD postoji posvećenost tome da se finansijska tržišta održe u životu. Teško mi je da poverujem da bi se predsednik federalnih rezervi Džerom Pauel i njegovi saradnici upustili u bilo kakve poteze koji bi to destabilizovali. Ovo je sve zasnovano na mojoj pretpostavci da su simptomi inflacije zaista samo prolazni. Ako to nije slučaj, mislim da kompromisi postaju mnogo teži za njih.
Da li bi visoka stopa inflacije mogla da diskredituje fiskalnu politiku SAD?
– To je jedan od razloga zbog kojih se nadam da je sve ovo samo prolazno. Pošto ako nije, onda moram da se složim sa takvom ocenom. Ja sam takođe i istoričar koga izuzetno zanimaju dešavanja iz sedamdesetih. I ako je to naše merilo u vezi sa najgorim mogućim scenarijom ozbiljno ukorenjenih inflatornih očekivanja, prosto ne vidim mehanizme koji bi do toga doveli.
AP Photo/Elise Amendola
Možda je previše pojednostavljeno fokusirati se samo na spiralu odnosa cena i plata, ali ja tu prosto ne vidim te elemente. To ne znači da rast plata to ne prati. U SAD prati. Ali ono što ne vidite je organizovana radna snaga, prilagođavanje troškova života, ne vidite ceo taj korporativni aparat koji je ključan za razumevanje inflacije tokom sedamdesetih.
Nismo se ranije našli u ovakvoj situaciji. Nismo ranije viđali ovakav skok, ovakve poremećeje u lancu snabdevanja. Ali zaista ne vidim mehanizme kroz koje bismo mogli videti ukorenjenu inflatornu dinamiku.
Zbog tolike erozije radne snage?
Ključni parametar aktivizma monetarne politike u ovom periodu je bio taj da niko nije morao da brine o stvarima o kojima je Rudiger Dornbuš brinuo tokom sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih. Bio sam zapanjen što sam naišao na zbirku njegovih radova koja je počela da kruži internetom pre oko godinu dana, veoma su eksplicitni u pogledu kompromisa između onoga što on naziva “demokratskim novcem“ i “zdravim novcem“. To je samo gruba formulacija, trenutno nemamo taj problem. Demokratija u sadašnjem obliku ne predstavlja problem stabilnosti cena.
Pročitajte još
I to menja sve za nezavisne centralne bankare u svetu u kojem zapravo ne postoji rizik da se nađete u centru borbe korporacija za moć između kapitala i rada. Imate ovu čudnu situaciju da se predsednica ECB Kristin Lagard i Pauel nadmašuju u gestovima o pitanjima socijalne pravde i klime itd. Lagard je u suštini konzervativna političarka. Ali u ovom prostoru, u ovom trenutku, slobodna je da deluje na načine koji poprimaju progresivni aspekt.
Ta konferencija za novinare koju je održao Pauel, mislim da je to bilo u aprilu, kada je iznenada predsedavajući Feda održao predavanje novinarima o tome kako je uvideo pad zaposlenosti i prihoda među onima u donjoj polovini američke raspodele prihoda, nisam mislio da ću tako nešto doživeti. Bio je to izuzetan trenutak.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari